ALPINI KOPIRALI TAKTIKU SRPSKIH JUNAKA SA GUČEVA: Italijanski vojnici u Velikom ratu na Dolomitima primenili "minsku vojnu" iz Podrinja

NISKU šumovitu planinu Gučevo iznad Loznice sa golim tri puta višim surovim Dolomitima na severozapadu Italije povezuju duboki krateri na mestima gde se očekuju planinski vrhovi.

foto: Boris Subašić

To nije prirodni fenomen već ista vrsta svedočanstava o neverovatnoj ljudskoj moći destrukcije koja je kao "minska vojna" svetsku premijeru u Velikom ratu imala u srpskim podrinskim planinama tokom druge austrougarske ofanzive u septembru 1914. godine.

Najstarije svedočanstvo o njoj nalazi se na Gučevu, kraj kote Eminove vode na 708 metara nadmorske visine: ogroman krater, koji i posle više od veka odronjavanja i zapunjavanja erozijom ima prečnik oko 16 metara, a dublji je od sedam metara. U njegovoj blizini je gustim zelenilom obrasla mreža paralelnih rovova međusobno udaljenih samo desetak koraka. U septembru 1914. u gustim maglama i pod ranim snegom tu su se preko nišana gledali vojnici Kraljevine Srbije i Balkanske vojske carevine Austrougarske, koju su činile uglavnom regimente sa prostora današnjih Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

foto: Boris Subašić

Na Gučevu su Austrougari po prvi put u ratu upotrebili i bojne otrove. Jedinice ugarske 42. "Vražje divizije", u kojoj je bio i Josip Broz, počinile su u Podrinju bezbrojne zločine nad civilima. Uloga budućih Jugoslovena u pokoljima civila u Mačvi i Podrinju bila je razlog da se herojska odbrana na Gučevu, Boranji, Jagodnji i Sokolskim planinama skrajne iz istoriografije u obe Jugoslavije.

- Srpska vojska ostala je bez artiljerijske municije, a neprijatelji su neprekidno zasipali granatama vrh Gučeva štiteći napredovanje svoje pešadije. Zato su vojnici Drinske i Kombinovane divizije noću kopali rovove što bliže neprijateljskim. Bombe su postale njihova artiljerija, a glavno oružje bajonet. Njima su svakog dana iznova osvajali položaje s kojih ih je potisnula vatra austrougarskih topova. Bila je to najstrašnija i najduža bitka prsa u prsa u Velikom ratu - pričao je reporteru "Novosti" pre 13 godina entuzijasta Žarko Ćosović, osnivač i predsednik udruženja "Memorijalna izložba Bitka na Drini" iz Banje Koviljače.

Ovaj poznavalac Gučeva je otkrivao tada Srbiji planinsko bojište "bitke iznad oblaka", koja je pokazala kako će u sledećim godinama izgledati rovovski i minerski podzemni rat.

foto: Boris Subašić

Bio je to u stvari povratak srednjovekovnim vojnim tehnikama, kada su do zidina tvrđava kopani lagumi i punjeni barutom koji je rušio zidine. Vojno-istorijska istraživanja potvrđuju da se posle širenja vesti sa Gučeva podzemni rat proširio na Dolomite, Francusku i Flandriju.

O tome mi je dok smo se šetali kraterom govorio lokalni istoričar-amater Mića Tomić.

- Srpska vojska ostala je bez artiljerijske municije, a i pešadijska je bila pri kraju. Stanje je bilo očajno. Preostao im je samo eksploziv i rešili su da probiju tunele ispod austrougarskih rovova i miniraju ih. Moj đed, miner, podnarednik Drinske divizije, sa rudarima je potkopao austrijske položaje i digao ih u vazduh. Zapisao je da su po srpskim rovovima padali zemlja, oružje i komadi tela. I neki srpski rovovi i vojnici su bili zatrpani zemljom iz eksplozije koja je ličila na vulkansku - pričao je Tomić.

Šest meseci posle bitke na planinu se popeo američki novinar Džon Rid i zapisao: "Na jednoj strani brisanog prostora bili su srpski rovovi, a na drugoj austrijski, delilo ih je desetak metara. Hodali smo po mrtvima. Noge bi nam ponekad upale u jame trulog mesa punih deset kilometara dužinom vrha Gučeva mrtvi su bili naslagani, veliki broj njih".

foto: Boris Subašić

Moji tadašnji sagovornici imali su sjajnu ideju da se deo Gučeva pretvori u muzej na otvorenom. Ona se nije ostvarila i ova svedočanstva su ostala nepoznata i Srbima, potomcima junaka sa podrinskih planina. Pretpostavljam da su u "miniranje" njihove ideje umešani oni koji tvrde da istorija nije važna, da je bolje zaboraviti prošlost, da je zaborav evropski i svetski trend

. Takve bi trebalo poslati na kurs na Dolomite, u svetski centar planinskog turizma. Jedna od država osnivača Evropske unije - Italija, na njihovim vrhovima, na najvišem bojnom polju Velikog rata, napravila je muzeje na otvorenom koje posećuju milioni ljudi. Čak je i podigla spomenike srpskim ratnim zarobljenicima koje su Austrougari sa metkom u cevi terali da iznose ratni materijal na njihove položaje, jer su za njih bili manje vredni od mula.

Italijanski istoričari su pronašli i svedočanstva savremenika koja kazuju da su Austrougari primetili da brdski pešadinci alpini izbegavaju da pucaju u ove mučenike, pa su ih koristili kao živi štit i u vojnim akcijama. Naravno, to nije moglo da potraje i zarobljeni vojnici Srbije ginuli su pod "prijateljskom" vatrom, noseći ratni materijal na vrhove do 3.000 metara nadmorske visine, a austrougarski vojnici su ih ubijali ako bi odbili da ga nose. Bečke trupe su na Dolomitima imale izviđačke, snajperske i artiljerijske položaje iznad italijanskih, baš kao što su srpski rovovi na Gučevu bili niži od onih koje su pod zaštitom artiljerije osvojile Poćorekove trupe.

foto: Boris Subašić

Za razliku od neobeleženih srpskih bojnih polja, okrnjeni plato artiljerijskog položaja uklesanog na 2.250 metara visokom zubu od dolomitskog krečnjaka obeležen je tablom sa delom izveštaja koji je 11. juna 1915. upućen komandantu brigade Ređo u Pokolu:

"Oko 8 sati ujutru, prvi hici, usmereni ka bateriji smeštenoj zapadno od vrhova Ćinkve Tori (4. baterija), ispaljeni su iz artiljerije sa Saso di Strija. Efekat ovih hitaca ne može se opisati. Već pri drugom ispaljivanju, osmatračnica komandanta baterije, kapetana Pocetija, pogođena je direktno i delimično uništena. Izašavši nepovređen, kapetan je sa retkom samokontrolom, nesvakidašnjom sposobnošću i hladnokrvnošću odmah uzvratio na neprijateljsku vatru. Pri drugom hicu koji je ispalila 4. baterija, pogođen je neprijateljski osmatrački položaj koji se nalazio na 5. položaju na Saso di Strija".

foto :Boris Subašić

Italijanski alpini su ginuli jurišajući uzbrdo, kao i Srbi na Gučevu. Na to podseća zapis iz dnevnika vojnika Orestea Anjelija Zampe iz Rima, na tabli ispisanoj na italijanskom, nemačkom i engleskom u rovu muzeju na otvorenom:

"15. jun 1915... Dobili smo naređenje da napredujemo i zauzmemo neprijateljski rov na Saso di Strija. Kada smo stigli na svega nekoliko metara, otvorena je vatra. Nalazio sam se pored poručnika Laisa. Izgledalo je kao da smo neranjivi, kao da nas meci zaobilaze. Oko 16.00 časova bataljon je skoro ostao bez municije. Kapetan Dijana tražio je neustrašivog i brzog vojnika. Ja sam bio predložen. Dobio sam poruku koju je trebalo da odnesem do tri rezervna voda... i krenuo sam u trk kroz neprestani fijuk metaka... Postali smo meta neprijatelja, koji je na nas zasuo pravu gradonosnu kišu metaka... Podigla se gusta magla. Bataljonu je čak 4 puta naređeno da izvrši juriš bajonetima uz usklike: 'Napred Savoja!'. Neprijateljski strelci su iza svojih rovova napravili pravi pokolj među našim ljudima."

foto :Boris Subašić

Tokom cele 1915. vođeni su artiljerijski dvoboji između vrhova Činkve Tori, Lagacuoi i Saso di Strija. Italijani su izveli nekoliko bezuspešnih, samoubistvenih, krvavih pešadijskih juriša. Usledile su dve najjače zime u veku, kada je dve trećine od 115.000 vojnika koji su ovde ostavili kosti stradalo od lavina i bolesti. Potom su obe vojske počele da buše planinske masive iznutra. Na Lagacuoiju su Austrougari naterali zarobljenike da izdube čuveni Gojginger tunel kojim je do vrhova mogla bezbedno da se donosi hrana i municija. U bunkeru na planini Činkve Tori je izložena fotografija naspramnog vrha Lagacuoi napravljena pre Velikog rata, radi poređenja sa njegovim današnjim izgledom.

Posmatrač sa zaprepašćenjem konstatuje da planina više ne liči na sebe. To je posledica "minske vojne". Kada je Italijanima postalo jasno da hrabra brdska pešadija uzaludno gine, neko se setio srpskog fronta i na scenu su stupili rudari i mineri. Privukli su se planini Lagacuoi i počeli da kopaju kroz nju pet tunela koji su vodili ispod neprijateljskih položaja. Kada su komore napunili eksplozivom i aktivirali ga, u vazduh je odleteo ceo prednji deo vrha planine Lagacuoi, koja više nije ličila na sebe.

SAD SVI ZARAĐUJU OD TURIZMA

U NOVEMBRU 1917. godine ove nadljudske borbe u kamenu prekinute su preko noći, zbog katastrofalnog poraza italijanske vojske kod Kobarida (Bitka kod Kaporeta). Njene jedinice su povučene iz celog regiona Dolomita da bi branile prilaze Veneciji na reci Pjavi, a Austrijanci su ostavili samo straže u zauzetim planinskim tvrđavama. Ništa se nije promenilo do kraja rata 1918. u planinskoj pustoši.

Danas turiste na onome što je ostalo od vrha Lagacuoija dočekuje glumac u austrougarskoj uniformi i priča im o strahotama Belog rata u Dolomitima, a na vrhovima Činkve Tori takođe radi glumac u uniformi italijanskog alpina. Potomci Nemaca i Italijana koji su se nemilosrdno istrebljivali u bizarnom alpskom ratu su naučili lekciju, mirno žive i zarađuju od turizma, u čijoj su ponudi i svedočanstva iz Velikog rata. Ona su najčvršća garancija da se slične ludosti ne ponove.

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

Preporučujemo

Reportaže

0 7

STRANCIMA NAJLEPŠE USPOMENE SA NAŠEG STAKLENOG VIDIKOVCA: Turistička atrakcija na vrhu Kablara već postaje zamajac čačanskog kraja (FOTO)

05. 09. 2026. u 07:00

Reportaže

0 1

UZNEMIRENOJ DIVLjAČI DONOSE VODU: Lovci pomažu životinjama iz Deliblatske peščare da prebrode teške posledice požara (FOTO)

04. 09. 2026. u 06:45

Reportaže

0 2

OVO JE RETKO KO OČEKIVAO: Kako je drevna biljka našla plodno tlo u Topličkom kraju

02. 09. 2026. u 21:10

Reportaže

0 2

NOVI SJAJ STARE BOGOSLOVIJE: Odmiču radovi na obnovi Karlovačke bogoslovije Sveti Arsenije u Sremskim Karlovcima

02. 09. 2026. u 21:02

Svet

Putinovo oružje stiže iz morskih dubina: Šta se zna o ruskom Posejdonu i njegovoj razornoj moći

2026-09-05 18:01:00

Svet

Petoro mrtvih u napadima na Lugansku oblast, među poginulima tinejdžer

2026-09-05 15:25:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije