Svet

ŠEPURE SE TUĐOM BAŠTINOM: Nedavni povratak sirijskih dragocenosti iz Francuske ponovo pokrenuo pitanje kolonijalnog nasleđa

Горан Чворовић - стални дописник из Париза
Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

FRANCUSKA je posle petnaest godina nedavno vratila Siriji 23 dragocena arheološka predmeta koja su ostala u Parizu pošto su svojevremeno pozajmljena za izložbu u Institutu arapskog sveta.

ШЕПУРЕ СЕ ТУЂОМ БАШТИНОМ: Недавни повратак сиријских драгоцености из Француске поново покренуо питање колонијалног наслеђа

Photo: Printscreen/X/@RT_India_news

U Damask su stigli predsedničkim avionom Emanuela Makrona, prilikom njegove posete Siriji, prve jednog velikog zapadnog lidera od pada Bašara el Asada krajem 2024. godine.

Među predmetima koji su ponovo stigli u sirijske muzejske zbirke nalaze se rimske bronze, vizantijski i islamski predmeti, kao i bogato ukrašeni mozaik iz čuvene Umejadske džamije u Damasku. Kolekcija je u Francusku poslata u okviru kulturne saradnje, neposredno pre izbijanja rata 2011.

Sirija je još 2014. tražila da joj bude vraćena, ali je Pariz u međuvremenu prekinuo odnose sa režimom Bašara el Asada. Nije pomoglo ni posredovanje Uneska. Predmeti iz muzeja u Damasku, Alepu, Latakiji i Palmiri tako su ostali u Francuskoj sve do promene vlasti u Siriji.

Ovaj slučaj pravno nije sporan, Francuska je vratila ono što joj je bilo samo pozajmljeno, ali se događa u periodu kada širom Evrope traje mnogo složenija rasprava oko toga šta učiniti sa ogromnim kulturnim blagom koje su zapadne države tokom kolonijalnog perioda donele iz Afrike, Azije i drugih delova sveta.

PRESELILI FRIZOVE PARTENONA

Među delima čiji povratak Grčka traži od Velike Britanije nalaze se delovi monumentalnog friza Partenona, metope sa prizorima mitskih borbi i skulpture koje su nekada ispunjavale velike trouglaste zabate hrama. Grčko Ministarstvo kulture navodi da se od 97 sačuvanih blokova friza, 56 nalazi u Londonu, a 40 u Atini. Od 64 sačuvane metope, 15 je u Londonu, a 48 u Atini, dok je od 28 sačuvanih figura sa zabata, 19 u Londonu, a devet u Atini. Pojedini fragmenti tokom vremena dospeli su i u LUvr, Vatikan, muzeje u Beču, Kopenhagenu, Minhenu, Vicburgu i Parlemu. Vatikan je 2023. vratio tri predmeta Atini, dok je fragment iz Palerma vraćen 2022.

Francuska je u maju ove godine donela zakon o restituciji kulturnih dobara koja su bila predmet nezakonitog prisvajanja, što bi trebalo znatno da olakša vraćanje dela prenetih u ovu zemlju između 1815. i 1972. godine. Time je napravljen izuzetak od tradicionalnog načela po kome su predmeti jednom uvršteni u javne zbirke praktično neotuđivi. Povratak ipak nije automatski, jer je najpre potrebno da se utvrdi da je predmet ukraden, opljačkan ili pribavljen prinudom ili nasiljem.

Koliko je ovo pitanje osetljivo pokazao je i događaj iz avgusta prošle godine. Francuska je Madagaskaru vratila tri lobanje naroda Sakalava, među kojima i onu za koju se pretpostavlja da pripada kralju Toeri, koga su francuske kolonijalne trupe ubile i obezglavile 1897. godine. Za njegove potomke i lokalnu zajednicu to nisu bili tek muzejski eksponati, već posmrtni ostaci pretka i vladara, čiji je povratak imao snažan pogrebni, istorijski i simbolički značaj.

Veliki zapadni muzeji obiluju predmetima koji su u njihove zbirke stigli u kolonijalno doba. Pariski Muzej "Ke Branli – Žak Širak", otvoren 2006, čuva ogromnu zbirku umetnosti Afrike, Azije, Okeanije i Amerike i danas intenzivno istražuje poreklo svojih kolekcija. Kada bi zapadne zemlje vratile sve predmete koje države i narodi porekla smatraju svojim kulturnim nasleđem, pojedini veliki muzeji ostali bi bez značajnog dela svojih sadašnjih zbirki.

Belgija je 2022. zakonom omogućila restituciju predmeta povezanih s kolonijalnom prošlošću i predvidela saradnju pre svega sa Kongom, Ruandom i Burundijem. U Velikoj Britaniji situacija je složenija. Britanski muzej je zakonom iz 1963. veoma ograničen u mogućnosti da trajno otuđuje predmete iz svojih zbirki, dok Grčka još od 1983. formalno traži trajni povratak Partenonskih skulptura. Posebno pitanje predstavljaju i Beninske bronze, odnete prilikom britanske vojne ekspedicije 1897, čiji povratak traži Nigerija.

Ali, gde povući granicu? Nije sve što je u Evropu stiglo iz Afrike ili Azije bilo opljačkano. Predmeti su kupovani, razmenjivani, dobijani arheološkim podelama ili poklanjani. Jedan od najupečatljivijih primera nalazi se usred Pariza. Luksorski obelisk, star više od tri milenijuma, stigao je iz Egipta kao poklon egipatskog vladara Muhameda Alija Francuskoj u 19. veku. Danas je gotovo nemoguće zamisliti Trg Konkord bez njega.

Slično je sa mnogim predmetima koji su tokom jednog ili dva veka postali deo identiteta evropskih muzeja i gradova. Nefertitina bista neraskidivo se vezuje za Berlin, Partenonske skulpture za Britanski muzej, afrička umetnost za Ke Branli. Zbog toga se iza jednostavnog zahteva da se "vrati tuđe" krije mnogo teže pitanje, a to je da se razluči šta je od nasleđa dokazano opljačkano, a šta je posle vekova ratova, kolonizacije, trgovine, poklona i razmena u međuvremenu postalo deo kulturnog nasleđa zemlje u kojoj se danas nalazi.

 

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

OVAJ ČOVEK JE SPREČIO TRAMPA DA DOKRAJČI IRAN NUKLEARNIM ORUŽJEM: Generalovo NE poslušao i američki predsednik, sve otkrio čovek CIA-e
Svet

0 2

OVAJ ČOVEK JE SPREČIO TRAMPA DA DOKRAJČI IRAN NUKLEARNIM ORUŽJEM: Generalovo "NE" poslušao i američki predsednik, sve otkrio čovek CIA-e

BIVŠI analitičar američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Leri Džonson tvrdi da je američki predsednik Donald Tramp ozbiljno razmatrao mogućnost upotrebe nuklearnog oružja protiv Irana, ali da je predsedavajući Združenog generalštaba američkih oružanih snaga, general Den Kejn, odlučno odbacio tu mogućnost.

06. 09. 2026. u 23:12

Politika
Tenis
Fudbal
ZAJEDNO SKANDIRALI KOMANDANTU RATKU: General Mladić ujedinio navijače Zvezde i Partizana

ZAJEDNO SKANDIRALI KOMANDANTU RATKU: General Mladić ujedinio navijače Zvezde i Partizana