NEPOŽELJNI DIM U ČAŠI: Široke posledice velikih požara u Bordou, proizvođači čuvenog vina u strahu za berbu

Ljubitelji čuvenih vina iz Bordoa navikli su da u čaši traže čitav mali svet aroma.

Foto: Goran Čvorović

Vrhunska vina iz ovog kraja mogu da podsete na crnu ribizlu, kupinu, trešnju, šljivu ili borovnicu, dok se u starijim berbama razvijaju note suvih smokava ili tamnog šumskog voća. Sada bi u čaši, posle mega požara koji su zahvatili ovaj region, mogao da se oseti i dim.

Posle godina odležavanja, mirisni spektar vina iz Bordoa postaje još složeniji. U njemu se prepoznaju tartufi, vrganji, vlažno tlo, opalo lišće i mahovina, zbog čega se često kaže da u sebi nose miris čitave šume. U budućnosti bi to mogao sa bude i vonj zapaljene šume.

Aromatski potpis vina iz Bordoa ne završava se na voću i šumskim notama. U zavisnosti od sorte grožđa, zemljišta, bureta i načina proizvodnje, mogu da se osete kedar, sandalovina, duvan, koža, grafit, ljubičica, sladić, vanila, kafa, tamna čokolada ili blagi začini poput karanfilića i cimeta. Upravo ta slojevitost razlog je zbog koga se najbolja vina iz Medoka, Sen Žilijena, Margoa ili Sent Emilijana decenijama ubrajaju među najcenjenija na svetu. Sada u svemu tome može da dođe do značajne promene u aromatskoj ravnoteži.

Posebno zanimljivu ulogu imaju prirodni procesi fermentacije. Vino može da dobije diskretne tonove putera, pavlake ili lešnika. Kvasci ponekad ostavljaju utisak sveže pečenog hleba ili brioša, dok čuvena plemenita plesan stvara arome meda, kandirane kajsije, šafrana, marmelade od pomorandže, pa čak i finih gljiva. Ali, postoji jedan miris koji se u opisima velikih vina iz ovog kraja gotovo nikada nije nalazio, a to je dim.

Upravo zbog toga ovogodišnji katastrofalni požari u Žirondi izazivaju zabrinutost ne samo među vatrogascima i vinogradarima, već i među enolozima. Iako plamen nije zahvatio najveći deo čuvenih vinograda, gust dim danima se nadvijao nad pojedinim vinogradarskim područjima. Naučnici već godinama upozoravaju na pojavu poznatu kao “dimna kontaminacija“, koja je dobro poznata u Australiji, Kaliforniji i Kanadi. Čestice iz dima mogu da se zadrže na opni bobica grožđa, a zatim tokom fermentacije pređu u vino, stvarajući neprijatne arome koje podsećaju na pepeo, garež, spaljeno drvo ili hladan dim.

Do sada je takva pojava u Bordou bila izuzetno retka, pre svega zato što se ovaj francuski vinogradarski kraj nije suočavao sa tako dugotrajnim i intenzivnim požarima u neposrednoj blizini vinograda. Klimatske promene, međutim, menjaju i tu sliku. Sve učestaliji toplotni talasi i veliki šumski požari otvaraju pitanje da li će proizvođači ubuduće, pored šećera, kiselina i tanina, morati da prate i uticaj dima na kvalitet grožđa.

Da li će se to zaista odraziti na berbu 2026. godine, pokazaće laboratorijske analize i vreme. Stručnjaci ističu da je još rano za zaključke i da će sve zavisiti od toga koliko su pojedini vinogradi bili izloženi dimu i u kojoj fazi sazrevanja se grožđe nalazilo tokom požara. Ipak, sama mogućnost da vino iz Bordoa jednog dana, umesto po ribizli, tartufima ili sandalovini, postane prepoznatljivo i po notama dima, predstavlja scenario koji je donedavno delovao gotovo nezamislivo.

Klimatske promene nisu prvi put dovele francuske vinograde na iskušenje. Poslednjih godina ovaj kraj pogađaju sve duži periodi suše i rekordne vrućine, zbog čega loza prerano sazreva, grozdovi ostaju sitniji, a prinosi opadaju. Pored ekonomskih teškoća i pada potrošnje vina, deo vinogradara odlučio je da iskrči stare čokote i zasadi otpornije sorte, sposobnije da podnesu visoke temperature i nedostatak vode. Francuske vlasti su u okviru restrukturiranja vinogradarstva poslednjih godina odobrile i programe krčenja desetina hiljada hektara vinograda, dok istovremeno naučnici i proizvođači tragaju za sortama koje će bolje odgovarati novim klimatskim uslovima. 

VELIKI ULOG U IGRI 

Ulog je ogroman. Bordo je najveći francuski vinogradarski region, sa 91.543 hektara vinograda u proizvodnji, oko 5.000 vinarija i približno 3,2 miliona hektolitara vina godišnje, odnosno više od 420 miliona boca u prosečnoj berbi. Vino iz Bordoa izvozi se u više od 170 zemalja sveta, a samo izvoz donosi oko dve milijarde evra godišnje. Čitav sektor zapošljava desetine hiljada ljudi, od vinogradara i podrumara do transporta, trgovine i vinskog turizma, i predstavlja jedan od najvažnijih izvoznih aduta francuske poljoprivrede. Značaj vina za francusku privredu daleko prevazilazi proizvodnju grožđa, jer Bordo predstavlja jedan od najprepoznatljivijih francuskih brendova u svetu i jedan je od simbola nacionalnog izvoza, gastronomije i turizma. 

Foto: Goran Čvorović

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

Preporučujemo

Svet

0 7

"BEŽITE KUĆI, DA BRANITE SOPSTVENE GRANICE" Iranski moćnik brutalno zapretio SAD, sprema se udar na tlo Amerike?

11. 09. 2026. u 00:02

Svet

0 4

A GDE JE 27 MILIJARDI DOLARA KOJE JE TREBALO DA IDE VOJSCI? Zelenski zanemeo pred novinarima, otkriveno ko "proždire" vojnike

10. 09. 2026. u 23:56

Svet

0 1

NETANJAHU POMENUO NUKLEARNO ORUŽJE, ZBOG KOJEG SVIMA KLECAJU KOLENA: Tramp potvrdio, sprema se opet zajednički udar SAD i Izraela na Iran?

10. 09. 2026. u 23:15

Svet

0 2

VELIKO OTKRIĆE: Naučnici pronašli način za proizvodnju prirodnog antibiotika

10. 09. 2026. u 22:33

Svet

Novi udarac za Romana Abramoviča: Pokušao da obori sankcije, sud doneo konačnu odluku

2026-09-09 18:04:00

Svet

Mediteran na nogama zbog dolaska 88 mafijaških šefova i terorista: "Pretvaraju nas u Đavolje ostrvo"

2026-09-09 12:59:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije