RAT U UKRAJINI: Zelenski tvrdi da su ukrajinske snage stavile pod kontrolu pojedina naselja u Harkovu

Neka naselja istočno od Kijeva pod ukrajinskom kontrolom?

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski preneo je danas, kako je rekao, dobre vesti iz oblasti Harkov istočno od Kijeva, navodeći da su neka naselja ponovo stavljena pod ukrajinsku kontrolu.

U večernjem video obraćanju, on je takođe, zahvalio ukrajinskim artiljerijskim trupama na, kako je rekao, uspešnim udarima na ruske snage na jugu Ukrajine, preneo je Rojters.

Rusija je počela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara sa ciljem, kako navodi Moskva, demilitarizacije i denacifikacije te zemlje.

Foto: Printscreen/Jutjub/24 Kanal

UN i Crveni krst da imaju pristup ukrajinskim zarobljenicima

 Ujedinjene nacije i Međunarodna organizacija Crvenog krsta moraju imati pristup mestima na kojima se u Rusiji nalaze ukrajinski ratni zarobljenici kao i zarobljeni civili, izjavila je danas u Savetu bezbednosti podsekretar UN za političke i mirovne poslove Rozmari di Karlo.

Na sastanku Saveta bezbednosti govorila je i visoka zvaničnica UN za ljudska prava, Ilze Brands Keris, prenela je agencija Rojters.

Keris je kazala da prema informacijama njene kancelarije, ruske oružane snage izlažu zarobljene civile sistemu bezbednosnih provera i prikupljanju ličnih podataka.

Eksperti Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) su svesni da ukrajinska vojska granatira nuklearnu elektranu Zaporožje

 - Nakon što su posetili to postrojenje, članovi (misije) IAEA moraju vrlo dobro da znaju da granatiranje sprovode Ukrajinci, ali očigledno agencija ne može da priušti sebi da to kaže naglas - rekao je on u intervju televiziji Rosija-24, preneo je TAS S.

IAEA je u utorak pozvala da se zaustavi granatiranje u blizini nuklearne elektrane Zaporožje i da se odmah uspostavi bezbednosna zona oko nje, u izveštaju objavljenom nakon inspekcije Zaporožja prošle nedelje.

Postrojenje je pod kontrolom ruskih snaga od marta, ali tamo i dalje radi ukrajinsko osoblje i povezano je sa ukrajinskom električnom mrežom.

I Kijev i Moskva optužuju jedni druge za ispaljivanje projektila na elektranu, što je izazvalo strah od nuklearne katastrofe slične onoj u Černobilju.

Ukrajina negira da napada postrojenje i optužuje Moskvu da je stacionirala teško naoružanje u nuklearnoj elektrani, što Rusija negira, preneo je Rojters.

Predsednik Rusije izjavio je danas da je naredio Rosatomu da preduzme dodatne mere kako bi osigurao bezbednost u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani (ZNPP)

 - Zamolio sam juče direktora Rosatoma (Alekseja) Lihačova da iznese dodatne predloge kako bi se osigurala bezbednost (u ZNPP), jer tamo glavna pretnja nije reaktor, već skladište potrošenog goriva - rekao je predsednik Rusije na Istočnom ekonomskom forumu, preneo je TAS S.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je u utorak objavila rezultate svoje misije u nuklearnim objektima Ukrajine, uključujući ZNPP.

U izveštaju se poziva na uspostavljanje bezbedne zone u ZNPP kako bi se sprečila pojava nesreće usled međusobnih neprijateljstava.

Putin je, takođe, rekao da ruski tajkuni ne bi izgubili novac na svojim računima i jahte da su poslušali prethodna upozorenja i zadržali imovinu u Rusiji.

 - Govorio sam mnogim ljudima davno da će se umoriti od trčanja tamo-amo, pokušavajući da zaštitite svoje interese. Zamrznute su im stvari poput imovine, brodova i drugog. Upozorio sam ih na to. Bilo bi bolje da su ovde čuvali svoje brodove i ubrizgavali novac u razvoj ruske infrastrukture, a ne u stranu imovinu. Ne bi izgubili ništa, sve bi bilo ovde, kod kuće, a profit bi se zaradio od ulaganja novca - istakao je Putin.

Foto: Printscreen RIA Novosti

Ukrajina je danas pozvala stanovnike sa područja oko nuklearne elektrane Zaporožje da se evakuišu radi sopstvene bezbednosti

 - Apelujem na stanovnike okruga u blizini Zaporoške nuklearne elektrane.... evakuišite se! Pronađite način da dođete do teritorije koja je pod (ukrajinskom) kontrolom - napisala je potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk na Telegramu, preneo je Rojters.

Dmitro Orlov, prognani gradonačelnik Energodara, koji opslužuje nuklearnu elektranu, naveo je na Telegramu da je grad pod vatrom ruskih snaga i da nema struju.

Moskva i Kijev optužuju jedni druge za granatiranje nuklearne elektrane Zaporožje, najveće nuklearke u Evropi.

Foto: Press Service of National Nuclear Energy Generation Company Energoatom via AP

Šolc obećao Zelenskom nastavak nemačke pomoći

Nemački kancelar Olaf Šolc obećao je predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom kontinuiranu podršku, saopštio je danas portparol nemačke vlade.

Foto: AP Photo/Markus Schreiber

Načelnik ukrajinskog Generalštaba Valerij Zalužnji priznao je danas da je ukrajinska vojska izvela niz napada na ruske vazdušne baze na Krimu

Ukrajina je dosad samo nagoveštavala da je izvodila napade na Krim, a jedan visoki ukrajinski zvaničnik je anonimno rekao Rojtersu da su eksplozije u vazdušnoj bazi na Krimu bile delo ukrajinskih sabotera.

Zalužnji je naveo da je uspeh Oružanih snaga Ukrajine to što su neprijateljstva prebačena na Krim.

 - Govorimo o nizu uspešnih raketnih napada na neprijateljske baze na Krimu, pre svega, na vojnu pistu Saki - navodi se u izveštaju i dodaje da se napad dogodio 9. avgusta, a da su ruski avioni nakon toga bili "van stroja".

Foto: Printscreen/Jutjub

Evropska komisija je predložila dodatnih pet milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini 

Kredit bi trebalo da pomogne Ukrajini, koja se suočava sa posledicama ruske invazije, da finansira svoje najhitnije potrebe.

To je druga rata paketa finansijske pomoći Ukrajini od devet milijardi evra, koji je Evropska komisija objavila u maju, a koji su lideri odobrili na sastanku u Briselu krajem juna.

Komisija je, u ime EU, početkom avgusta isplatila prvu milijardu evra iz ovog paketa vanredne makrofinansijske pomoći. Preostalih do tri milijarde evra biće obezbeđeno "u najkraćem mogućem roku", saopšteno je u Briselu.

- Situacija u Ukrajini zahteva našu punu podršku - napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u današnjem tvitu povodom najave pomoći Kijevu.

Isplate, koje će se vršiti u "malom broju rata", mogle bi da počnu čim članice EU i Evropski parlament odobre današnji predlog komisije.

Najavljenih devet milijardi evra pomoći prvobitno je obustavljeno zbog neslaganja pojedinih država članica oko toga da li je zemlja sposobna da uzima dugoročne kredite tokom rata.

Današnji predlog dalje pomoći deo je napora EU, u saradnji sa međunarodnom zajednicom, da pomogne Ukrajini da reši svoje brzo rastuće finansijske potrebe suočene sa ruskom invazijom. To je ključni element kratkoročnih mera za zadovoljavanje potreba zemlje i održavanje osnovnih usluga i značajno doprinosi zatvaranju preostalog finansijskog jaza za četvrti kvartal, saopštio je Brisel.

U prvoj polovini godine Evropska komisija isplatila je Ukrajini kredit od 1,2 milijarde evra, a on zajedno sa avgustovskom isplatom već iznosi 2,2 milijarde evra od početka ruske agresije.

Ukupna podrška u vidu makrofinansijske pomoći Ukrajini od početka rata mogla bi tako da dostigne deset milijardi evra, kada ceo paket vanredne makrofinansijske pomoći Ukrajini proradi ove godine, saopšteno je u Briselu.

Konašenkov: Granatiranje Zaporožja ostavilo Energodar bez struje

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je danas da je ukrajinska vojska nastavila sa provokacijama u zoni nuklearke Zaporožje, zbog čega je obližnji grad Energodar ostao bez struje.

- Uprkos prisustvu predstavnika IAEA kijevski režim je nastavio sa provokacijama u nuklearnoj elektrani Zaporožje preteći tako da izazove katastrofu - rekao je portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov na brifingu, prenela je agencija interfax.ru.

On je rekao da su tokom dana zabeležena tri artiljerijska granatiranja Energodara.

- Ukupno je 16 granata ispaljeno sa područja naselja Iljinka i Marganeca, koja se nalaze na suprotnoj obali kahovskog rezervoara. Usled udara u trafostanicu grad je ostao bez struje - rekao je Konašenkov.

Prema njegovim rečima, oružana moć neprijatelja je potisnuta uzvratnom vatrom ruske artiljerije, a radiološka situacija u Zaporožju je normalna.

Brifing Ministarstva odbrane Rusije:

- Ruske snage su oslobodile važnu stratešku tačku Kodema u Donjeckoj Narodnoj Republici;

- Zbog velikih gubitaka ukrajinska vojska u poslednja 24 časa nije izvodila ofanzivne operacije u području fronta od Nikolajeva do Krivog Roga;

- Uništen komandni centar 24. Mehanizovane brigade u Nikolajevskoj oblasti, ljudstvo i tehnika 46. Aeromobilne brigade u Hersonskoj oblasti;

- Vazdušno-kosmičke snage su uništile skladište municije 406. Artiljerijske brigade ukrajinske vojske u Nikolajevskoj oblasti;

- Oborena su dva ukrajinska vojna aviona MiG-29 i Su-25.

Putin: Situacija u Rusiji se normalizuje, učinićemo sve da obuzdamo cene i inflaciju

Predsednik Rusije Vladimir Putin govorio je na istočno-ekonomskom forumu koji se održava od 5. do 8. septembra u kampusu Dalekoistočnog federalnog univerziteta na ostrvu Ruski u Vladivostoku.

- To potvrđuju i makroekonomski pokazatelji - rekao je Putin na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku.

Prema njegovim rečima, državne finansije su se stabilizovale, budžet će biti proficitan, oko 485 milijardi rubalja. Prema Putinovoj proceni, ako i dođe do pada privrede Rusije on će biti minimalan – nešto iznad dva odsto. On je ocenio da ruski biznis u uslovima sankcija pokazuje visok stepen odgovornosti prema državi i građanima.

- Učinićemo sve da obuzdamo cene u Rusiji i inflaciju - rekao je on.

On je prethodno rekao da će do kraja ove godine inflacija biti na nivou 12 odsto.

O zapleni imovine ruskih biznismena na Zapadu: Upozoravao sam...

Predsednik Rusije rekao je da je zaplena imovine ruskih biznismena na Zapadu lekcija za sve i dodao da je upozoravao na to.

- Svojevremeno sam im govorio da će se natrčati braneći svoje interese. Zaplenili su ima tamo račune, jahte .. Upozoravao sam na to, bolje da su jahte držali ovde i novac ulagali u razvoj ruske infrastrukture, a ne u strane aktive. To je lekcija za sve… Upozoravao sam. Ne zato što sam pametniji, nego zašto što raspolažem sa više informacija - rekao je on.

PUTIN UPOZORAVA: Ako ograniče cene ruskih energenta, neće biti ni gasa, ni nafta, ni uglja, ničega

Evropsko energetsko tržište prestalo je da bude osnovno za Rusiju, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin na Istočnom ekonomskom forumu.

Prema njegovim rečima, ako Evropi ne bude bio potreban ruski gas, izvoziće se u druge zemlje. On je ideju Evropske unije (EU) da uvede gornju cenu ruskog gasa nazvao „netržišnom glupošću“, koja će dovesti do novog kruga poskupljenja energenata.

- Još jedna glupost, koja će dovesti do daljeg rasta cena na svetskim tržištima, pa i u Evropi. Ništa se ne može rešiti administrativnim putem u sferi ekonomije i svetske trgovine - uveren je Putin.

- A ako neko pokuša to (ograničenje cena energenata) da sprovede, to neće biti dobro za one koji donesu takvu odluku. Između ostalog, postoje ugovori o snabdevanju. Ako budu donete neke odluke političke prirode koje su u suprotnosti sa ugovorima, jednostavno, ih nećemo poštovati! Generalno, nećemo isporučivati ništa ako je to u suprotnosti sa našim interesima. Nećemo isporučivati gas, ni naftu, ni ugalj, ni lož ulje, ništa! Ali ako neko pokuša nešto da nam nametne, on danas nije u toj poziciji da nam diktira svoju volju! - upozorio je Putin.

Predsednik takođe smatra „glupošću“ optužbe da se „Severni tok“ koristi kao energetsko oružje. Gasovod će nastaviti sa radom kada dobije remontovanu turbinu od Nemačke.

„Dajte nam turbinu, sutra ćemo uključiti "Severni tok 1". Ne daju ništa. Kažu: evo, koriste ga kao oružje. Koje oružje? Sami su doveli stvari u ovu situaciju, a sada ne znaju šta će sa tim“, rekao je Vladimir Putin.

Ukrajina i Poljska su krive za zaustavljanje isporuka ruskog gasa Evropi, podsetio je on.

- Šta se desilo? Preko Ukrajine prolaze dva kraka gasovoda. Ukrajina je samoinicijativno uzela i isključila jedan krak pod izmišljenim izgovorom da nema kontrolu nad njim. Oni su ga sami zaustavili, mi nismo. Drugi gasovod Jamal - Evropa koji ide kroz Poljsku, sama Poljska je stavila pod sankcije i zatvorila. Jesmo li mi to uradili? Poljaci su ga zatvorili - rekao je Putin.

Putin: Optužuju Rusiju, a šta je bilo s međunarodnim pravom u Iraku i Jugoslaviji?

Međunarodno pravo se uvek krši, rat u Iraku, bombardovanje Jugoslavije i Beograda nije pratilo odobrenje UN, a danas optužuju Moskvu, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin. Svet mora da bude pravedniji, dodao je on.

- Međunarodno pravo se uvek krši. Sada mnogi govore o tome da Rusija krši međunarodno pravo. Smatram da to apsolutno ne odgovara stvarnosti. Ko je započeo rat u Iraku bez odobrenja UN? Ko je uništavao Jugoslaviju pod zgodnim izgovorima, ko je to radio? Ko je pokrenuo rat u srcu Evrope, bombardujući Beograd? Niko se tada nije sećao principa međunarodnog prava - rekao je Putin na plenarnoj sednici Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku.

Svet mora da bude daleko pravedniji, rekao je Putin dodao da ne sme biti zasnovan na diktatu jedne države.

- Predstava o multipolarnosti i svetu je takva da on mora biti daleko pravedniji i ne sme biti zasnovan na diktatu jedne države koja je uobrazila da je izaslanik boga na Zemlji, možda čak i nešto više, i svoju politiku bazira na svojoj navodnoj izuzetnosti - rekao je ruski predsednik.

O Donbasu i međunarodnom pravu

Rusija je dužna da pruži pomoć kako bi zaštitila DNR i LNR i to čini u skladu sa tačkom 51. Povelje UN, rekao je ruski predsednik.

- Povelja UN govori o pravu naroda na samoopredeljenje. Tokom ‘kosovske krize’ Međunarodni sud pravde je doneo odluku prema kojoj, ako neki deo teritorije, deo zemlje želi da proglasi nezavisnost onda on nije obavezan da traži dozvolu od centralnih vlasti države. To je primenjivo u slučaju Kosova. A zašto nije ista stvar u slučaju DNR i LNR? Sve je isto - rekao je on.

Istočni ekonomski forum se održava od 5. do 8. septembra u kampusu Dalekoistočnog federalnog univerziteta na ostrvu Ruski u Vladivostoku. Novinska agencija RIA Novosti je generalni medijski partner foruma.

Gas je potreban i samoj Rusiji

Prema rečima Putina, ruski energetski resursi treba pre svega da budu usmereni „na razvoj sopstvene zemlje“.

- Ali imamo ih toliko da smo spremni da izađemo u susret rastućim potrebama svih koji žele da rade sa nama“, rekao je predsednik, navodeći da je „ovo veoma dobra i korisna saradnja za naše partnere.

On smatra da je ruski cevovodni gas uvek konkurentniji od tečnog prirodnog gasa koji stiže preko okeana.

Prema rečima Vladimira Putina, zahvaljujući isporukama ruskog gasa, privrede vodećih evropskih zemalja „decenijama su imale očigledne konkurentske prednosti globalnog karaktera“.

- Ako misle da im takve prednosti nisu potrebne, to nam nikako ne smeta, jer je potražnja za energetskim resursima u svetu veoma velika - uverava predsednik Rusije.

Gasovod "Severni tok 2" nije džaba građen, ako bude bilo potrebno, može se već sutra pustiti u rad, rekao je Putin.

Putin o početku operacije u Ukrajini: Odgovorili smo istom merom

Mi nismo pokrenuli borbena dejstva, već pokušavamo da ih zaustavimo, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na istočnom ekonomskom forumu koji je održan u Vladivostoku.

- Ništa nismo izgubili, niti ćemo izgubiti. Glavno je to što ćemo dobiti – jačanje suvereniteta - rekao je ruski lider, istakavši: - Sve nepotrebno će biti odbačeno, a mi ćemo ići napred.

- Rusija je odlučila da odgovori istom merom, kao naš potencijalni protivnik - oružanim sredstvima - dodao je on.

Kako je naveo, pomoć stanovnicima Donbasa je dug Rusije.

- I mi ćemo ga ispuniti do kraja - obećao je Putin.

Putin: Dajte nam turbinu, sutra ćemo uključiti "Severni tok", ali vi je ne date

Evropsko energetsko tržište prestalo je da bude osnovno za Rusiju, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin na Istočnom ekonomskom forumu.

Prema njegovim rečima, ako Evropi ne bude bio potreban ruski gas, izvoziće se u druge zemlje. On je ideju Evropske unije (EU) da uvede gornju cenu ruskog gasa nazvao „netržišnom glupošću“, koja će dovesti do novog kruga poskupljenja energenata.

- Još jedna glupost, glupost, koja će dovesti do daljeg rasta na svetskim tržištima, pa i u Evropi. Ništa se ne može rešiti administrativnim putem u sferi ekonomije i svetske trgovine - uveren je Putin. On je siguran da je Evropa „samu sebe dovela u takozvani sankcioni ćorsokak“.

Predsednik takođe smatra „glupošću“ optužbe da se „Severni tok“ koristi kao energetsko oružje. Gasovod će nastaviti sa radom kada dobije remontovanu turbinu od Nemačke.

- Dajte nam turbinu, sutra ćemo uključiti "Severni tok 1". Ne daju ništa. Kažu: evo, koriste ga kao oružje. Koje oružje? Sami su doveli stvari u ovu situaciju, a sada ne znaju šta će sa tim - rekao je Vladimir Putin.

Prema rečima Putina, ruski energetski resursi treba pre svega da budu usmereni „na razvoj sopstvene zemlje“.

- Ali imamo ih toliko da smo spremni da izađemo u susret rastućim potrebama svih koji žele da rade sa nama - rekao je predsednik, navodeći da je „ovo veoma dobra i korisna saradnja za naše partnere”.

On smatra da je ruski gasovodni gas uvek konkurentniji od tečnog prirodnog gasa koji stiže preko okeana.

Prema rečima Vladimira Putina, zahvaljujući isporukama ruskog gasa, privrede vodećih evropskih zemalja „decenijama su imale očigledne konkurentske prednosti globalnog karaktera“.

- Ako misle da im takve prednosti nisu potrebne, to nam nikako ne smeta, jer je potražnja za energetskim resursima u svetu veoma velika - uverava predsednik Rusije.

- Gasovod "Severni tok 2" nije džaba građen, ako bude bilo potrebno, može se već sutra pustiti u rad - rekao je Putin.

Putin: Opada dominacija Amerike u svetskoj politici

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da Zapad želi da nametne svoje modele ponašanja, ali da sada dolazi do pada dominacije SAD u svetskoj politici.

- Zapad nastoji da očuva svetski poredak koji samo njemu ide na ruku i koji je zasnovan na pravilima koja su sami izmislili i koje menjaju u zavisnosti od okolnosti - rekao je predsednik Rusije na plenarnoj sednici Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku.

- Kao pretnja čitavom svetu uočavaju se otvoreni, agresivni pokušaji Zapada da drugim zemljama nametnu modele ponašanja, da ih liši suvereniteta i da ih potčine svojoj volji. Zapravo, nema ničeg neobičnog u tome. To je politika koju kolektivni Zapad sprovodi već decenijama - rekao je Putin.

On je naglasio da je katalizator tih procesa pad dominacije SAD.

- Katalizator tih procesa je pad dominacije SAD u globalnoj ekonomiji i politici kao i tvrdoglavo odsustvo želje, nesposobnost zapadnih elita da vide i priznaju objektivne činjenice - naveo je on.

Sjedinjene Države, rukovodeći se svojim interesima, nikada sebe ni u čemu ne ograničavaju i ne ustežu ni od čega kako bi ostvarile svoje ciljeve, istakao je on.

Takođe je naglasio da većina država tog regiona ne prihvata destruktivnu politiku sankcija. U fokusu poslovnih odnosa su principi uzajamne koristi i saradnje, dodao je on.

- U poslednjih 10 godina BDP država Azije je na godišnjem nivou beležio rast od pet odsto, dok je svetski bio tri odsto, u SAD dva odsto, u EU 1,2 odsto. Još važnije je da će se ta tendencija nastaviti. Čemu će to voditi? Kao rezultat, udeo privrede Azije u globalnom BDP će rasti i sa 37,1 odsto koliko je bilo 2015. godine popeće se na 45 odsto 2027. godine i taj trend će se gotovo sigurno održati - objasnio je ruski predsednik.

U pokušaju da se suprotstave toku istorije zemlje Zapada su potkopale ključne temelje svetskog ekonomskog sistema koji je godinama građen, ukazao je ruski predsednik.

- Rusija se korak po korak udaljava od primene nepouzdanih valuta koje same sebe kompromituju - rekao je on.

Rusija će štititi svoje nacionalne interese

Rusija će uvek štititi svoje nacionalne interese, istakao je ruski lider. Prema njegovim rečima, Rusija vodi nezavisnu politiku i ceni to kod svojih partnera.

- Rusija je suverena država, uvek ćemo štititi svoje nacionalne interese, vodeći samostalnu politiku, i iste takve kvalitete cenimo i kod naših partnera koji godinama demonstriraju pouzdanost i odgovornost u okviru trgovinsko-investicione i drugih vidova saradnje, mislim na naše partnere iz Azijsko-pacifičkog regiona - rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, ekonomska situacija u Rusiji se stabilizovala, ali problemi postoje i to je uglavnom povezano sa isporukama iz inostranstva.

Putin je naglasio da je stabilizovano valutno i devizno tržište Rusije, da je inflacija u padu, a da je stopa nezaposlenosti na istorijskom minimumu - manje od četiri odsto.

Ma kako neko želeo da izoluje Rusiju, tako nešto nije moguće, istakao je ruski predsednik.

- Koristeći sopstvene prirodne konkurentne prednosti nastavićemo da jačamo naš transportni potencijal, da širimo mrežu pruga i puteva, gradimo nove pristupe morskim terminalima i jačamo njihov kapacitet - rekao je on.

LNR: Za 24 sata likvidirano 45 ukrajinskih vojnika

Narodna milicija Luganske Narodne Republike (LNR) saopštila je da je za 24 sata ukrajinska vojska izgubila do 45 ljudi, dva oklopna transportera i dva artiljerijska borbena vozila.

- U proteklih 24 sata je akcijama Narodne milicije LNR-a protivnik izgubio veliki broj vojnika i vojne tehnike. Uništeno je: do 45 vojnika, dva oklopna transportera, četiri jedinice specijalne automobilske tehnike i dva artiljerijska borbena vozila - navodi se u saopštenju Narodne milicije LNR na Telegramu, prenosi Sputnjik.

Navodi se i da je tokom 6. septembra očišćeno više od šest hektara teritorije od eksplozivnih naprava koje je ukrajinska vojska ostavila u rejonu Čabanovke i Aleksandrovke, kao i da je ukrajinska vojska izgubila oko 35 vojnika, dva tenka i petoklopnih transportera.

Ukrajinska vojska tri puta granatirala Novu Kahovku

Ukrajinska vojska je tri puta u raketnom napadu granatirala Novu Kahovku, između ostalog i hidroelektranu u tom gradu.

U granatiranju su oštećeni industrijski objekti koji se nalaze van grada, saopštio je Sputnjiku šef administracije rejona Nova Kahovka Vladimir Leontjev.

- Granatiraju ne samo hidroelektranu, pogođeni su i industrijski objekti van grada. Sinoć su takođe granatirali, a danas je bilo tri jakih napada - rekao je Leontjev i istakao da nema nastradalih.

Dodao je da u proseku za 24 sata ukrajinska vojska ispaljuje više od 100 raketa na grad i okolinu, kao i da smatra da je za taj novac Zapad mogao da sagradi nekoliko gradova umesto da ga troši na naoružanje.

Oslobođeno selo Kodema?

Prema nezvaničnim informacijama, ruska vojska je oslobodila selo Kodema, pored sela Peski, za koje su se vodile žestoke borbe.

Foto: Printscreen RIA Novosti