PROPAO PLAN AMERIKE I EU: Putin opet nadigrao Zapad

Novosti online

27. 06. 2022. u 15:04

PLAN SAD i EU da naštete Rusiji sankcijama kroz zabranu uvoza ruske nafte - nije uspeo, budući da Rusi zarađuju kao i pre zabrane, navodi Si-En-En.

ПРОПАО ПЛАН АМЕРИКЕ И ЕУ: Путин опет надиграо Запад

Foto: EPA/ilustracija

U međuvremenu, globalna inflacija raste i stvara sve veći pritisak na mnoge vlade i državnike poput američkog predsednika DŽozefa Bajdena, britanskog premijera Borisa DŽonsona i francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Zapadni lideri zbog toga razgovaraju o nekoliko mera - od ograničenja cena na uvoz ruske energije do centralizovane kupovine koja bi se sprovodila u EU.

Razmatraju se čak i sankcije zemljama koje kupuju rusku naftu i zabrana osiguranja brodova koji prevoze naftu.

Ali sve te mere imaju svoje nedostatke, a neke od njih bi mogle dovesti do dodatnog rasta cena, zbog čega bi javnost mogla prestati da podržava odluku o sankcijama Rusiji.

- Postoje dostupni alati, ali oni mogu potrošačima u Evropi i SAD prouzrokovati znatne troškove - upozorava politikolog Robert DŽonston iz Centra za globalnu energetsku politiku.

Uvođenje sankcija zemljama koje nabavljaju velike količine ruske sirove nafte, uključujući Kinu i Indiju, izazvalo bi pustoš na globalnim tržištima, koja su već sad pod velikim pritiskom, prenosi Si-En-En.

Kada je reč o nafti, uvoz ruskog crnog zlata u Evropu u maju pao je na 3,3 miliona barela dnevno.

Ali ruski porast izvoza u Aziju nadoknadio je velik deo tih gubitaka.

Kina je, koristeći velike popuste na cene, prvi put dostigla dva miliona uvezenih barela dnevno. Indijski uvoz takođe je povećan - kretao se oko 900.000 barela dnevno u maju.

Rusija prodaje barele svoje nafte "urals" za oko 35 dolara jeftinije od globalne marke "brent", koja je poslednji put trgovala blizu 113 dolara po barelu.

Prihodi od ruskog izvoza nafte, uprkos nezapamćenim zapadnim sankcijama, povećani su u maju za 1,7 milijardi dolara na oko 20 milijardi dolara. To je znatno iznad proseka 2021. godine, kada su Rusi zarađivali otprilike 15 milijardi dolara.

Kako bi Kini, Indiji i drugim zemljama otežala nastavak uvoza ruske nafte, Evropa namerava da postupno uvede zabranu osiguranja brodova koji je prevoze.

Ali ako se toj odluci pridruži Velika Britanija, to bi zadalo udarac globalnom sistemu transporta goriva, s obzirom na dominaciju tržišta osiguranja "Lojds of London".

Bajdenova administracija je nervozna jer bi ta mera mogla uzrokovati novi skok cena.

Foto: EPA/Sarahbeth Maney

Maj Rozner, aktivista neprofitne organizacije "Global vitnes", smatra da zapadne zemlje moraju ići korak dalje kako bi skinule rusku naftu sa tržišta, budući da svako kašnjenje daje uvoznicima vremena da smisle kreativne načine da zaobiđu pravila.

SAD, uz podršku Evrope, mogle bi doneti takozvane sekundarne sankcije usmerene na zemlje koje su nastavile poslovati sa Rusijom, kao što su to činile s Iranom i Venecuelom. Vlada SAD nije isključila takav potez.

Ali to bi stvorilo tolika previranja i sukobe među zemljama pa stručnjaci smatraju da je mala verovatnoća da će do toga doći.

Ako bi Kina i Indija morale pronaći zamensku naftu, cena tog energenta mogla bi lako premašiti čak 200 dolara po barelu.

Ograničenje cene ruske sirove nafte takođe je jedno od rešenja o kojima se raspravlja. To bi značilo da Rusija nije potpuno odsečena od tržišta, nego bi bila prisiljena prodavati naftu po toliko jeftinoj ceni da ne bi mogla profitirati.

Foto: Tanjug/Sputnjik

Ovo ograničenje spustilo bi cenu ruske nafte i smanjilo ruske prihode, a istovremeno bi omogućilo da više nafte stigne na globalno tržište.

Ali i tu postoji ozbiljan problem - nije jasno kako bi Zapad mogao sprovesti takvu politiku ili kako bi naterao zemlje poput Kine i Indije da na nju pristanu.

Vlade na Zapadu takođe bi mogle pokušati da ublaže ograničenja tako što će povećati ponudu ili pustiti da cene budu toliko visoke da potražnja počne padati. Ali ni za jedno ni drugo nije jednostavna računica.

Neke zemlje u Organizaciji zemalja izvoznica nafte /OPEK/ imaju kapacitet za povećanje proizvodnje, ali veliki deo kapaciteta ovih država već je maksimalno iskorišćen.

U slučaju globalne recesije, delimično nastale i zbog visoke cene goriva, pašće potražnja za energijom, a nakon toga bi cene same počele da padaju.

Ali to bi bio veoma bolan proces i uključivao bi gubitak radnih mesta i ekonomsku štetu, posebno za porodice sa nižim primanjima, navodi Si-En-En.

(SRNA)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

DŽONSONOV ROĐENI BRAT: Bio ministar, posle Borisovog poteza podneo ostavku - liče kao da su blizanci