Srbi se zbog korone vraćaju kući: Samo u Nemačkoj "zarobljeno" još nekoliko hiljada ljudi (FOTO)

ŠTUTGART - Stara srpska izreka –„svuda prođi ali kući dođi“ je u vreme pandemije postala imperativ za mnoge naše sunarodnike zatečene na zaista privremenom boravku širom planete. Da i sa veoma udaljenih destinacija svoje državljane- turiste vrati u Srbiju, postarala se, a i ko bi drugi nego srpska vlada. Uspešno su organizovani brojni letovi kao pomoć povratka turista.

Foto: P. Rakočević

Ali tu, takoreći pred vratima Srbije, zbog iznenadnog zatvaranja aerodroma i ukidanja letova, autobuskih linija zatim i zatvaranja granica, najverovatnije više desetina hiljada srpskih državljana nije uspelo da se dokopa svojih domova u njihovoj Srbiji.

Doduše, prema navodima predsednika Aleksandra Vučića više od 300.000 Srba se iz Evropske unije i bez odlaska u karantine, uspešno domoglo svoje zemlje pre zatvaranja granica i uvođenja vanrednog stanja. Svi oni su, ako je to bilo potrebno, dobili potreban lekarski nadzor i negu medicinskog osoblja.

Mnogi nažalost nusu uspeli da na vreme obezbede bilo kakav vid prevoza do Srbije pre zatvaranja granica, pa su ostali gde sdu, nadajući se što bržem rešavanjau njihovih problema oko povratka. Iz novinskih i TV izveštaja znamo, da su i oni koji su privatnim vozilima krenuli put Srbije, na graničnim prelazima sa Harvatskom i Mađarskom, ako su uopšte mogli da stignu dotle, bili izloženi torturama višednevnog čekanja da im se dozvoli napuštanje teritorija pomenutih država kako bi prešli u Srbiju.

Sudeći po dostupnim infomacijama, izgleda da je najviše srpskih državljana koji su po bilo kom osnovu boravili u EU, ostalo u Nemačkoj iz koje su želeli da što pre odu, ali nisu znali ni čime ni kako. O tome govore stotine telefoskih poziva i mejlova Generalnom konzulatu Republike Srbije u Štutgartu dnevno. I pored najveće želje da pomognu svojim građanima, kaže nam generalni konzul Božidar Vučurović, mogućnosti su bile minimalne. Ipak on je odmah krenuo, zajedno sa svojim saradnicima, da pronađe bilo kakvu mogućnost prevoza ljudi do Srbije.

Foto: P. Rakočević

Tu mu je neverovatno mnogo pomogao, kako se to kaže „naše gore list“ Danilo Đokić iz poslovodstva poznatog autobuskog prevoznika firme Šlinc iz okoline Štutgarta. Sa njim se u roku od samo nekoliko sati Konzulat dogovorio oko organicacije vraćanja naših državljana u Srbiju iz Stutgarta ali i iz cele pokrajine Baden-Virtemberg. Danilo je isposlovao i posebno niske cene za vožnju do graničnog prelaska Horgoš gde bi putnike preouzeli, po sprazumom sa Vladom Srbije, autobusi beogradske Laste i vozili ih do Beograda.

Karta po putniku, iako je nemačkim propisima ograničen broj punika od maklsimalno 25 ljudi po autobusu, koštala samo 120 evra.Da bi se i prevozniku put koliko toliko isplatio, Danilo Dđokić je kod u firmi Šlinc obezbedio superluksuzne, najmodernije dvospratne autobuse koji su po nivou mogli da prime pomenutih 25 putnika, znači po turi ukupno po 50 ljudi. Pomenimo da su druge firme za istu uslugu tražile od 185 do čak neverovatnih 370 evra, uz navod, da se sa srpske granice vraćaju prazni jer nemaju niti smeju da imaju putnike u povratku! Zato su im cene visoke.

Posle postizanja sporazuma sa Danilom Đokićem krenula je procedura sakupljanja putnika koji su se mejlovima sa upisivanjem svog identiteta, mesta stanovanja i adrese u Srbiji javljali Konzulatu. Prema sačinjenim listama i dobijenim potrenim dozvolama srpskih vlasti, pre nekoliko dana krenuo je prvi konvoj od 4 autobusa sa oko 200 putnika i sa po dva vozača.

Da bi sve proteklo kako treba, Danilo Đokić je i lično seo za volan prvog dvospratnog autobusa u koloni, kako bi kao predstavnik pevoznika mogao da usput, u slučaju potrebe, interveniše kod policije, pograničnih službi itd. Naravno, pošto su svi propisi unapred bili ispunjeni, sve se završilo kako treba, putnike su na prelazu Horgoš na srpskoj strani čekali autobusi Laste. Po rečima generalnog konzula Vučurovića, Lastine troškove prevoza do Beograda snosiće država Srbija.

Foto: P. Rakočević

 

6. maja smo imali priliku da u centrali firme Šlinc prisustvujemo registraciji, proveri dokumenata i zaštitne opreme kao i ukrcavanju oko 150 putnika- povratnika u Srbiju u tri nova dvospratna autobusa. Intersantno je, što posebno pogoduje i putnicima, da je Danilo Đokić za vozače odedio šestoricu Srba-kvalifikovanih vozača, koji su ranije krstarili Evropom kao vozači Laste i drugih prevoznika iz Srbije. Kako je led sa pograničnim službama zahvaljujući dobro pripremljenoj papirologiji isl. „probijen“ ovog puta Danilo Đokić se nije hvatao volana. Kaže, važnije mu je da, u saradnji sa Konzulatom i Božidarem Vučurovićem pripremi dolazće ture jer u Štutgartu tansport očekuje bar još oko 700-800 naših državljana.

Nije nam poznato kako će transport za Srbiju rešiti drgi srpski konzulati i ambasada u Berlinu gde, prema nedavnoj izjavi ambasadorke Snežane Janković, oko 1000 Srba takođe čeka organizovanje povratka u Srbiju.

Za vreme čekiranja putnika u Štutgartu, iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa nekoliko naših ljudi. Kažu, ostali su „zarobljeni“ u Nemačkoj jer su, bez prethodne, blagovremene najave ukinute sve vrste prevoza. Malo je onih koji su bili rodbini u poseti, najviše je sezonskih radnika ali i onih koji su došli da iskoriste tromesečni boravak i da „na crno“ zarade nešto novca. Posle izbijanja pandemije, kaže nam Jelena M. iz Svetozareva, njena gazdarica –Nemica poreklom iz Rumunije, je zatvorila kafanu ali joj je ekspresno otkazala i smeštaj. –Jedva sam našla kod jedne poznanice da se smestim nakoliko dana, ove autobuse koji nas vraćaju u Srbiju –kao da je sam Bog poslao- -kaže Jelena.

Slično je i sa nekim građevincima iz Zajčara sa kojima smo razgovarali. Radili su po ugovoru –posao stao a oni i bez para i bez smeštaja u kontejnerima za spavanje na građevinaama. Ostali su na ulici. -Sreća da se našao taj naš zemljak Danilo Đokić i generalni konzul koji su ovo organizovali –inače ne bi znali šta ćemo ni i kako ćemo- čuli smo tužnu priču po ko zna koji put na placu firme Šlinc.

Jednoj starijoj gospođi koja je bila u posetu svom sinu pomenusmo i mali vid nepoverenja pojedinih građana u Srbiji povratku ljudi iz rasejanja.

Foto: P. Rakočević

–Znate šta, uvek je važilo od ranog detinjstva do danas i važi će uvek, da neko ko je u nevolji ide svojoj majci. Tako i ovi ljudi odavde, koji su zaista u nevolji, gde će drugo nego svojoj majci a to im je matica Srbija - reče nam ona.

Danilo Đokić nam je omogućio i kraći razgovor sa direktorom firme Šlinc koja u svom posedu ima oko 190 što linijskih autobusa, što supermodernih turističkih vozila ali i drugih vozila za turističke usluge. Gospodin Erhard Kisel (Kiesel) kaže da je odmah podržao želju svog dugogodišnjeg saradnika i šefa pogona Danila Đokića i nastojanje Generalnog konzulata da se organizuje što jeftiniji i dobar prevoz Srba svojim domovima. Podršku prvog čoveka firme pomoglo je veliko zadovoljstvo radom njegovih šofera autobusa poreklom iz Srbije. Upoznao je Srbe kao odlične radnike i poštene ljude- reče nam g. Kisel.

Razgovoru se pridružio i konzul Dragan Dimitrijević koji je, sportski obučen, prisustvovao sa drugim službenicima konzulata, proveri putnih lista i dokumentacije putnika. U ime Generalnog konzulata Dimitrijević se zahvalio direktoru firme Šlinc za veliku podršku povratku Srba u otadžbinu. -Firma Šlinc bi rado, opet na inicijativu Danila Đokića, uspostavila stalnu autobusku liniju sa Srbijom i Republikom Srpskom pa će u dogledno vreme i o tome biti razgovora u Generalnom konzulatu Srbije u Štutgartu ali verovatno i u Srbiji, čuli smo u centrali ovog poznatog autobuskog prevoznika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije