POVEĆAN RIZIK OD INFARKTA I ŠLOGOVA: Doktorka otkriva kako "preživeti" promene vremena

SPECIJALISTA urgentne medicine prim. dr Marija Radulović preporučuje da se pre svega odmarate, dok oboleli od srčanih oboljenja treba da odlože sve fizičke aktivnosti i češće kontrolišu krvni pritisak

Foto: Piksabej

Svaka promena atmosferskog pritiska, temperature i vlažnosti vazduha može negativno da utiče na zdravlje, pa je i broj pacijenata u ordinacijama na prelazu između godišnjih doba veći.

Tipični simptomi izazvani vremenskim (ne)prilikama jesu mučnina, depresija, vrtoglavica, glavobolja, migrena, visok ili nizak krvni pritisak i opšta slabost i neobjašnjiv umor, u ovo doba često nazvan "prolećni".

Specijalista urgentne medicine prim. dr Marija Radulović preporučuje da se prilikom naglih promena pritiska i temperature pre svega odmarate, dok oboleli od srčanih oboljenja treba da odlože sve fizičke aktivnosti i češće kontrolišu krvni pritisak.

Srce na udaru

Poslednjih decenija smo svedoci naglih klimatskih promena, oscilacija u temperaturi za 20 i više stepeni, kao i velikih promena atmosferskog pritiska, kada najviše trpi krvotok. Kada se vreme promeni, češći su srčani ili moždani udari.

- Niske temperature deluju na suženje krvnih sudova što povećava krvni pritisak i dolazi do bolova u nogama i nemogućnosti da osoba dugo hoda. Hladnoća ima veliki uticaj i na krvne sudove koji hrane srčani mišić, što može da bude uzrok pogoršanja koronarnih bolesti, poput angine pektoris, ili infarkta srca. Niske temperature ne pogoduju astmatičarima, dok visok vazdušni pritisak i veća vlažnost vazduha deluju na krvne sudove mozga, te mogu da budu uzrok šloga - kaže prim. dr Marija Radulović.

- S druge strane, visoke temperature deluju na širenje krvnih sudova, pojačano je znojenje, a s obzirom na to što se jede lagana hrana, vrednosti krvnog pritiska su niže. Toplo i vlažno vreme ne pogoduje plućnim bolesnicima, a tada su češći i bubrežni napadi i napadi žuči - navodi doktorka.

Pratite bioprognozu

Pacijenti s kardiovaskularnim oboljenjima pri naglim promenama atmosferskog pritiska i temperature vazduha treba da odlože nebitne fizičke aktivnosti dok se vreme ne smiri.

- Nagle promene vremena posebno pogađaju malu decu, čiji se organizam još nije adaptirao na spoljašnje uslove, tinejdžere zbog hormonskih promena, trudnice, žene u klimaksu, stare osobe, hronične bolesnike... Skoro svi reaguju na nepovoljne klimatske uslove, ali su tegobe najčešće kod onih koji pripadaju grupi meteoropata, odnosno osoba kod kojih su pojave tegoba ili pogoršanje osnovne bolesti uvek povezani s određenim vremenskim prilikama, te su oprez, redovno uzimanje lekova, ali i učestalije kontrole krvnog pritiska obavezni - savetuje prim. dr Marija Radulović.

Danas prognoza vremena uključuje i biometeorološki izveštaj, uz lekarske savete kako da se ponašamo, a na tu prognozu posebnu pažnju treba da obrate hronični bolesnici, dodaje doktorka.

BONUS VIDEO:

BIO JE VELIKI GLUMAC I SKROMAN ČOVEK: Taška Načića su zaobilazile nagrade, ali ne i publika

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije