POGLED ISKOSA - CRTAČKO UMEĆE I ONEOBIČENO SLIKARSTVO: In memoriam Bogoljub Boba Jovanović (1924-2021)

Dejan Đorić

04. 05. 2021. u 13:18

U 97. godini otišao je zauvek jedan od dvojice naših najstarijih umetnika.

ПОГЛЕД ИСКОСА - ЦРТАЧКО УМЕЋЕ И ОНЕОБИЧЕНО СЛИКАРСТВО: In memoriam Богољуб Боба Јовановић (1924-2021)

Kolekcija Vujasinović

Bogoljub Boba Jovanović rođen je u Beogradu 1924. godine, gde je pre nedelju dana preminuo.

NJegov otac bio je čuveni pravnik, profesor i rektor Dragoslav Jovanović. Bogoljub je studirao na beogradskoj Likovnoj akademiji od 1943. do 1949. godine. Tokom školovanja uradio je brojne studije u realističkom stilu, žive u izrazu i prožete ekspresionizmom.

Znao je akademski da crta i slika, mada se više nikada nije vratio tom načinu izražavanja.

Tada je nacrtao i naslikao brojne portrete, autoportrete i aktove u tušu, olovci, gvašu, pastelu, temperi i ulju. Ti su radovi sačuvani u nekoliko privatnih kolekcija, a većina njegovog opusa je nestala. Ovde možda treba napraviti jednu digresiju. Sačuvana su dela ovog slikara na temu muzike, sestra Emilija bila je pijanista, a on je sa grupom mladih posećivao slikara Boru Grujića, velikog poznavaoca i kolekcionara klasične muzike. U njegovoj kući slušala se muzika, pravili kružoci i razgovaralo. Dolazili su tu zaboravljeni, a sjajni slikari, braća Krsta i Mileta Andrejević, koji će kasnije biti sa Jovanovićem u vezi u NJujorku i koji ga je uveo u taj krug, Nebojša Mitrić, odlični vajar Vasilije Vasa Mihić, koji će imati uspelu karijeru u Americi, i Aleksandar Jeremić Cibe, najbolji Jovanovićev prijatelj. Cibe je i sam kasnije postao kolekcionar ploča, družio se sa Nedeljkom Gvozdenovićem po muzičkoj osnovi i sa inženjerom Draganom Markovićem, kolekcionarom ploča i slika i velikim stručnjakom za haj-faj.

Bogoljub je otišao u Pariz 1953, a zatim u NJujork 1960, u Beograd se vratio 1982, ali tamo nije uzeo učešća u umetničkom životu. Imao je tri kapitalne samostalne izložbe, dve 1953. u Galeriji ULUS i Galeriji Grafičkog kolektiva i 2006. u istoj galeriji. U Beogradu je odmah privukao pažnju kritike sa crtežima iz serije "Mađioničari" i "Poslovice", izloženim 1953, a u Parizu je slikao radikalno apstraktno. Od tih slika sačuvana je samo "K-55", izlagana kao jedna od najvažnijih slika tog stila u više stalnih postavki Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Podjednako važni su njegovi crteži iz pomenutih serija, potpuno pogrešno protumačeni od nekih stručnjaka kao nepripadajući srpskoj školi fantastike.

NJihovu karikaturalnost, grotesknost i kuljajući iracionalizam, blizak Goji, ne treba ni dokazivati. U modernizmu uopšte nema takve umetnosti. Jovanović je uz Igora Vasiljeva i Milana Popovića rodonačelnik te škole, njegove izložbe su krajnje uticale na mladog Dada Đurića, a druga dvojica slikara su imala još direktnije kontakte sa predstavnicima grupe Mediala. Htonska fantastika tih preteča je po nekim mišljenjima izvornija od svih potonjih nastojanja, Beograd je od te 1953. godine svetski centar vanrednog crtačkog umeća i oneobičenog slikarstva. Muzej Zepter objavio je 2016. monografiju tog značajnog umetnika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)