OVAJ FILM SMO KRVLJU PLATILI: Predrag Antonijević o optužbama kritičara "Varajetija" da je "Dara" nacionalistički pamflet
SRPSKI kandidat za Oskara, film "Dara iz Jasenovca" je slabo zamaskirana propaganda, koja cinično koristi Holokaust da bi progurala zabrinjavajuću nacionalističku agendu - ovim rečima filmski kritičar Džej Vajsberg počinje svoju kritiku u čuvenom "Varajetiju", posvećenu filmu Predraga Antonijevića.
Foto Promo/"Megakom film" / P. Milošević
U tekstu pod naslovom "Film o Holokaustu sa problematičnim namerama", Vajsberg gotovo i ne govori o samom filmu, već Antonijevićevu dramu otvoreno naziva "srpskom nacionalističkom propagandom", a sve to uoči početka američke distribucije (5. februar) i šireg izbora kandidata za Oskar (9. februar).
- Za 40 godina karijere još nisam video ovako nešto. Prvo, ovo nije kritika niti je takvom smatraju distributeri kao ni mnoge organizacije koje se bave Holokaustom. Svi su zatečeni - kaže, za "Novosti", reditelj Predrag Gaga Antonijević i dodaje:
- Ovo je jedna vrsta političke etikete koja, pre svega, ima cilj da se zbune i uplaše glasači u Američkoj filmskoj akademiji, da se "upozore" da glasajući za ovaj film glasaju za nekakvu srpsku propagandu. U toj nazovikritici, a zapravo pamfletu, ima samo jedna ili dve rečenice koje se tiču samog filma.
BROJNE POHVALE
ZA razliku od "Varajetija", drugi filmski magazini i portali pohvalno su se izrazili o "Dari". "U filmu vidimo retku stranu Holokausta iz drugog dela Evrope i iz očiju desetogodišnje devojčice", piše američki The Wrap.com, dok je za Movieroar.net ova priča "jedan od najviše zanemarenih delova istorije u kom Nemci ne vode Jasenovac, već kompleksom upravljaju fašističke ustaše". O filmu kao snažnom podsetniku na sposobnost čovečanstva za nesaglediva zlodela piše Keith and the Movies navodići da je glavni fokus na Jasenovcu, "lancu najzloglašenijih hrvatskih koncentracionih logora koje su neki istoričari nazvali 'Balkanski Aušvic'".
Umanjujući stradanje i broj žrtava i počinjene zločine od strane Nezavisne Države Hrvatske tokom Drugog svetskog rata, Vajsberg u svojoj kritici ipak priznaje:
- Neosporno je da je kompleks Jasenovca bio na glasu među logorima smrti po okrutnosti svojih zapovednika i njihovih podređenih - kaže Vajsberg, a potom dodaje da je "otprilike 80.000 zatvorenika, uglavnom Srba, tu ubijeno između 1941. i 1945. godine".
Foto Promo/"Megakom film"
I dok u "Varajetiju" njegova koleginica film Jasmile Žbanić Quo Vadis, Aida?, o Srebrenici, u kome su Srbi prikazani kao zločinci naziva "duboko dirljivom, mučnom i srceparajućom pričom", Vajsberg "Daru" optužuje za "neskriveni antihrvatski, antikatolički diskurs koji služi kao zapaljivi fitilj za trenutne sukobe između Srbije i suseda".
- Vajsberg kaže i da mu se ne sviđa kraj zbog "jeftine emocije". Možda je njemu jeftina, ali nama je bila veoma skupa, i velikom krvlju smo je platili - odgovara Antonijević.
- Većina tog njegovog teksta se bavi priznavanjem da su svi fakti u filmu istiniti, a u isto vreme se film zove propagandom i traže se neke sulude veze sa devedesetim godinama.
Foto Promo/"Megakom film"
Jednostavno, sve se stavlja u neku pseudoistorijsku prizmu. Znači, našim žrtvama i svim ostalima, Jevrejima i Romima koji su stradali u Jasenovcu, uskraćuje se pravo na sećanje.
JEDINA NEGATIVNA KRITIKA
DISTRIBUTERSKA kuća "Megakom film", koja stoji iza "Dare iz Jasenovca", u svom saopštenju navodi da je Vajsbergova kritika jedina negativna do sada i dodaje da je autor "poznat po javnim masterklas radionicama za mlade hrvatske filmske kritičare".
- Vajsberg, koji od 2003. godine piše za eminentni "Varajeti", u dosadašnjem radu nikada nije napisao kritiku ni za jedan srpski film, dok je gotovo uvek iznosio pozitivne kritike o bosanskim i hrvatskim ostvarenjima - navodi "Megakom".
Antonijević za naš list najavljuje da će uslediti odgovori organizacija u Americi koje se bave Holokaustom. "Na kritiku se obično ne odgovara, ali ovo i nije kritika", jasan je reditelj.
Foto Privatna arhiva
- Tekst će definitivno naneti štetu našem filmu, ali zbog toga je i napisan, jer je gospodin Vajsberg čest gost u Hrvatskoj, tamo drži seminare, jasno je odakle ovo dolazi.
Pogotovo mu, zaboga, smeta što je majka glavne junakinje Dare iz Mirkovaca.
Eto, dotle se stiglo! Vidimo da se tu ozbiljno radilo da se, na bilo koji način, dovede u sumnju ceo film. I da zaključim, ako je ovo srpska propaganda, ja ću taj bedž sa ponosom nositi i to mora da se radi u ime žrtava i u ime sećanja na sve stradale - zaključuje Antonijević.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna
U POTRAZI ste za stanom u centru grada koji je dovoljno izolovan od gradske vreve, okružen zelenilom i rekom, a s druge strane vam je podjednako važno da kvart ima odlične saobraćajne veze sa svim delovima Beograda?
18. 04. 2024. u 10:00
BORBA ZA PRVI KORAK I DALjE TRAJE: Meridian fondacija još jednom pomaže lečenje Anastasie Mitić (VIDEO)
ANASTASIA Mitić je dete koje mnogi u njenom okruženju nazivaju “malim herojem” i čiju životnu priču prati neprestana borba od samog trenutka rođenja.
13. 04. 2024. u 10:00
TREĆA NEDELjA U ZAVOJIMA: Nina pokazala rane na nogama
GLUMICA Nina Janković doživela je neugodnu povredu.
22. 04. 2024. u 10:38
Pročitajte više
BEOGRAĐANI PIJU KAFU PREKO 500 GODINA: Sulejman Veličanstveni doneo prva zrna u Srbiju
U BEOGRADU se kafa pije više od 500 godina! Često se u kafićima čuje "može jedna turska", a malo ko zna da je običaj ispijanja ovog napitka u prestonicu stigao sa osvajanjem Beograda daleke 1521. godine i Sulejmanom Veličanstvenim.
24. 04. 2024. u 08:05
"NIKO TE NIŠTA NIJE PITAO" Koleginica odbrusila Jovani: "Nismo tražili tvoje mišljenje - nisi Bog ni gospodar ako si javna ličnost"
JOVANA Joksimović važi za jednu od najprofesionalnijih voditeljki, ali pojedinci ne podržavaju njen strogi stav koji ponekad ima.
24. 04. 2024. u 18:19
NIJE SAM: Nikola Rokvić otkrio ko mu pravi društvo na hodočašću
NIKOLA Rokvić se odlučio za humani potez, krenuo je na put do Egine u Grčku. Mislili smo da je sam, međutim društvo mu prave tri prijatelja.
24. 04. 2024. u 12:01
NIJE SAM: Nikola Rokvić otkrio ko mu pravi društvo na hodočašću
NIKOLA Rokvić se odlučio za humani potez, krenuo je na put do Egine u Grčku. Mislili smo da je sam, međutim društvo mu prave tri prijatelja.
24. 04. 2024. u 12:01
DVE TEORIJE O SMRTI TESLINOG BRATA: Prema jednoj, upravo Nikola je bio kriv - roditelji verovali da je Dane nadareniji
VELIKI naučnik iza sebe je ostavio ogroman broj otkrića koja su unapredila savremeni život, i još više teorija, koje bi u budućnosti mogle u potpunosti da promene svet.
24. 04. 2024. u 08:55
PATRIJARH BIO DUHOVIT: Šta je rekao čoveku koji je tvrdio da mu se ukazala Bogorodica - a tek anegdota sa pijancem
PATRIJARH Pavle, osim što je bio najskromniji i najnekonvencionalniji velikodostojnik, ostao je upamćen i kao čovek sa izuzetnim smislom za humor.
24. 04. 2024. u 10:37
Najnovije iz rubrike
"NEKADA JE FILM BIO NAJBOLJI CIRKUS U GRADU": Reditelj Rajko Grlić o "Neispričanim pričama", novom filmu, Borislavu Pekiću, Dubravki Ugrešić
- BESKONAČNO mi je drago što sam živeo u vreme kada je film bio najbolji cirkus u gradu.
24. 04. 2024. u 17:25
POZORIŠNA KRITIKA: Jednorog bez roga - Tenesi Vilijams "Staklena menažerija", Madlenijanum
TEŠKA životna situacija porodice Amande Vingfild, anksiozna kćer koja hramlje i nezadovoljni sin pesnik, slika je Tenesi Vilijamsa, od pre 80 godina, večne freske američke porodice i sušta je suprotnost "američkom snu".
24. 04. 2024. u 12:20
PRIČA O ZLOUPOTREBI DECE: Predstava "Nestajanje" premijerno u Ateljeu 212
PO tekstu Tomislava Zajeca (u režiji Sanje Mitrović) u subotu, 27. aprila, premijerno će biti izvedena predstava "Nestajanje" na scenI "Mira Trailović" Ateljea 212.
24. 04. 2024. u 12:13
MIKA ĆE DOBITI SPOMENIK U NOVOM SADU : Inicijativa Odbora „Antićevih dana“ za obeležje pesniku
U NOVOM Sadu, kojeg je voleo koliko i svoj rodni Mokrin, pesnik, slikar i boem Miroslav Antić (1932-1986), gotovo četiri decenije posle smrti, dobiće - spomenik.
23. 04. 2024. u 19:43
IDEALI SU SE POVUKLI PRED INTERESIMA Intervju: Igor Mirović, pesnik i političar
PESNIKE treba uvek braniti, jer šta bismo bez njih - pita prof. dr Aleksandar Jerkov u pogovoru najnovije zbirke poezije Igora Mirovića "U lavirintu", a zatim, pozivajući se na reči Stevana Raičkovića ("bez poezije sve bi i dalje postojalo, ali ništa više ne bi bilo isto") poentira zaključkom da pesnika treba braniti čak i kada su pesnik i političar spojeni u istoj ličnosti.
23. 04. 2024. u 19:41
Komentari (15)