Zaštita ćirilice još daleko od Skupštine: Predlog Ministarstva nije prošao ni kroz Vladu

KULTURNI život u Srbiji je uz sve poteškoće igrao važnu ulogu tokom poslednje četiri godine, u jednom prilično uzburkanom duhu vremena. Može se reći da je naša kultura, na domaćem i međunarodnom planu, nadmašivala gabarite ove zemlje...

Foto Katarina Mihajlović

Ovo je između ostalog rekao Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, sumirajući juče u Klubu poslanika, rezultate proteklog ciklusa saziva ministarstva na čijem čelu je od 2016. godine, a uoči predstojećih izbora. Sa svojim timom (slika gore), pomoćnicima i državnim sekretarom, medijima i javnosti predstavio je ono što smatra da je najbitnije što je urađeno u ovom resoru.

- To su bile četiri godine prožete velikim radom i nadahnućem, ali i objektivnim poteškoćama - kazao je Vukosavljević.

Upitan da iznese ono čime nije bio zadovoljan, istakao je da je to što u pravoj meri nije prihvaćena izmena i dopuna Zakona o jeziku i pismu, jer bi to bitno unapredilo položaj i status ćirilice.

- Jednostavno ovlašćeni predlagač Sekretarijat za zakonodavstvo za to nije imao sluha - dodao je ministar.

Druga stvar, kojom je samo delimično zadovoljan je činjenica da je sticajem proceduralnih okolnosti, Strategija kulturnog razvoja Srbije od 2020. do 2030. bila usvojena na Vladi, ali nije stigla da uđe u skupštinsku proceduru.

- O njoj će razmatrati poslanici sledećeg saziva - objašnjava Vukosavljević, dodajući da izmena i dopuna Zakona o jeziku i pismu nije prošla ni prvi stepenik - Vladu.

Ministar je polovično zadovoljan i povećanjem budžeta za kulturu, koji je rastao u nekom procentu poslednjih nekoliko godina, ako se izuzme pandemijski period, a nezadovoljstvo postoji i kada je u pitanju jezik koji se koristi u našim medijima:

Foto: Novosti arhiva

- U jednom delu medijske scene tolerišu se i govor mržnje, isključivosti, kao i jezički repertoar koji nije standaran, a za koji se mi zalažemo. Mediji jesu refleks vremena i duha društva, tako da mi ne možemo samo na medije da obraćamo pažnju kada je u pitanju kultura govora, već na celo društvo.

Najznačajnije stvari koje su postignute u četvorogodišnjem periodu za Vukosavljevića su završetak rekonstrukcija MSU i Narodnog muzeja, kao i aktivno primenjen princip decentralizacije kulturne politike:

- Pomoć od preko 700 miliona dinara, takozvanim malim gradovima i varošima, bila je direktan pokretački momenat za obnovu, razvoj ili održavanje kulturnog života - rekao je ministar, uz napomenu da je na međunarodnom planu pokrenuta ideja otvaranja naših kulturnih centara u svetu. - Kada je bila reč o ugroženosti naših spomenika na KiM, borili smo se, pisali smo rimskom papi i rimskoj kuriji, Unesku. Mislim i da je Povelja o srpskom kulturnom prostoru potpisana sa RS, u duhovnom smislu bila jedan važan simbolički iskorak.

Kao pozitivne pomake naveo je i borbu za očuvanje ćiriličkog pisma, kulture govora, ali i uglavnom pravičnu raspodelu sredstava na konkursima, afirmisanje duha kulture ...

Na pitanje da li u periodu posle izbora sebe vidi na mestu ministra kulture i informisanja, odgovorio je:

- O tome ne razmišljam. Moj zadatak je da se bavim poslovima koji su mi povereni u periodu u kom postoji volja ili saglasnost da ih obavljam. Kada te okolnosti budu prestale da postoje, baviću se nečim drugim, a ako nastave da postoje, radiću ovaj posao. Nemam nikakav lični stav s tim u vezi. Trudim se da dužnost koja mi je dodeljena, zajedno sa svojim kolegama, obavljam na najbolji mogući način, a javnost je tu, kao i donosioci odluka, da o tome sude - zaključio je Vukosavljević.

UPLATA SAMOSTALCIMA OVIH DANA

PANDEMIJA je zadala udarac kulturi, kao i drugim sektorima, pa je budžet morao da bude skraćen, ali to se odnosi na čitav svet. Srbija je u skladu sa svojim ekonomskim položajem, finansijama i potencijalima intervenisala, pogotovo kada je reč o pomoći samostalnim umetnicima, koji očekuju konačnu isplatu ovih dana, obećao je Vukosavljević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije