KNJIŽEVNOST I MATEMATIKA POMAŽU NAM DA UPOZNAMO SVET: Vladimir Jaćimović, autor romana "Povratak na Zejrek", o potrazi za identitetom

RADNjA romana "Povratak na Zejrek" crnogorskog matematičara, a sada i pisca, Vladimira Jaćimovića smeštena je u Istanbul, u vreme pokušaja vojnog puča 2016. Sa svojim prvim, vrlo atmosferičnim romanom, pomalo pamukovskog, mekog stila, koji je objavio beogradski "Arhipelag", ovaj autor odmah se našao u užem izboru za "Ninovu" nagradu.

Arhipelag

Za "Večernje novosti" kaže da mu je osnovna ideja bila da uplete dve priče - jednu o savremenom čoveku i drugu o nepoznatim umetnicima koji su, u 13. veku, naslikali freske velike vrednosti u našim crkvama.

- To je bilo doba kada je najveća umetnost u Evropi stvarana na našim prostorima. Reč je o spletu istorijskih okolnosti: krstaši su 1205. teško poharali Carigrad i grad je zapao u siromaštvo. Najbolji slikari su ostali bez posla i prihvatali pozive Nemanjića. Počelo je sa Studenicom i nastavilo se čitav vek. Hteo sam da pripovedam o tim nepoznatim umetnicima, o njihovim strastima i patnjama, o tome kako su iza sebe ostavili divne freske, delom do danas sačuvane. Zato mi je bio potreban savremeni čovek, koji će se vratiti toj priči i u freskama tražiti svoju istinu. U principu, on bi mogao živeti bilo gde.

o Zašto onda Istanbul?

- Istanbulom sam zatvorio geografski krug: priča počinje 1205. u Carigradu i završava se 16. jula 2016. u Istanbulu, dakle, baš tamo odakle je i krenula. Osim toga, Istanbul je inspirativno mesto da se tamo zaplete intriga. To je dramatičan velegrad, na raskrsnici svetova, sa mnogo skrivenih slojeva, stašnih priča i unutrašnjeg napona. Takođe, mnoge tamošnje ljude porodične istorije vezuju upravo za ove naše krajeve. To je još jedna velika priča o seobama i usvajanju novih identiteta, koja se prirodno uliva u moj roman. Izmeštanjem priče u savremenu Tursku izbegao sam da govorim o našim podelama i problemima, što bi nekako isprljalo priču.

Arhipelag

o Kako tako dobro poznajete taj grad i prilike u Turskoj?

- To je samo moj pogled sa strane. Odavno me zanimaju njihove podele, suprotstavljeni narativi, pitanje Ataturkovog, ali i osmanskog nasleđa, sekularne države, uloge islama u društvu... Istanbul postoji skoro dve hiljade godina i tokom čitave istorije bio je jedan od najvećih gradova sveta. To je sudbina toga mesta, genius loci: stanovništvo se menja, smenjuju se jezici, vere i kulture, ali je tamo uvek strašna gužva, to je usko grlo. I tek mu je Ataturk, prvi put u istoriji, oduzeo status prestonice. Pa se zapitaš: Kakva je to država u kojoj je Carigrad provincija?

o Otkud da se jedan matematičar odluči za pisanje romana?

- Kao i mnogi matematičari, na matematiku gledam kao na fikciju, na pričanje priča koje se stapaju u jednu veliku. Većina matematičara će se složiti da je u nauci najvažnija mašta. Kada pričaš priču, plan i redosled izlaganja nikako ne mogu biti proizvoljni. Moraš pažljivo isplanirati odakle počinješ i prema čemu ideš. Postaviš scenu, zapleteš intrigu, a onda je polako rasplićeš. I uvek ostaneš nedorečen. Tome nas uči matematika, a to je od najvećeg značaja za književnost. Uzmimo imaginarne brojeve, to jest koren iz -1, koji se označava slovom i. Broj i je fikcija, plod mašte Gausa i drugih matematičara. Ali, ta fikcija igra važnu ulogu u životu i pomaže nam da shvatimo svet. To je blisko suštini književnosti: izmišljaju se priče, situacije i junaci, što nam pomaže da spoznamo sebe i svet.

Arhipelag

o Kakve veze u knjizi ima potraga za identitetom i korenima glavnog junaka sa delikatnom političkom situacijom?

- Politička previranja u Turskoj 2016. su mi poslužila kao okvir da jednog pukovnika stavim u situaciju koja će ga naterati da preispita svoj život i veze sa bliskim ljudima. To ga dalje navodi da se priseti i jedne bajke iz detinjstva i uputi se u potragu za svojim korenima. Dođe trenutak u životu kada ta pitanja postanu važna. Dakle, moj roman jeste priča o identitetu, pri čemu se pojam identiteta shvata široko, u skladu sa onom tezom da je detinjstvo naša jedina domovina. Otuda i naslov romana, jer je Zejrek skromna mahala na visokom bregu iznad Zlatnog roga, u srcu starog dela Istanbula, u kojoj je naš junak odrastao. Ta mahala je naziv dobila po džamiji Zejrek, koja je, u stvari, drevni vizantijski manastir Pantokrator. Nakon što su Osmanlije osvojile Konstantinopolj, u toj džamiji je služio neki mula Zejrek, pa je džamija, a za njom i čitav kraj, dobila ime po njemu. Sama reč "zejrek" je zaboravljena reč iz starog turskog (ili možda persijskog) jezika i znači: pronicljiv, mudar. Međutim, postoji još jedna interpretacija, prema kojoj bi se mogla prevesti kao "mesto sa kojeg se bolje vidi". Dakle, naša jedina domovina. A neuspeli puč 2016. je samo jedna intenzivna epizoda u turskoj političkoj drami koja stalno traje. Od početka arapskog proleća skupljala se energija, pa je 2016. to puklo, a sada se ponovo skuplja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije