IVANA ŽIGON ZA "NOVOSTI" O PRIZNANJU - ORDENU DOSTOJEVSKOG: Dužni smo da stanemo pred antihriste svojom svečovečanskom ljubavlju

PRVI Orden Dostojevskog za uspešno režirano delo po rukopisu velikog pisca konačno je stigao i u Srbiju. Dobila ga je prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu Ivana Žigon. Ali ne za glumačko ostvarenje, nego za briljatno na scenu postavljenog "Idiota", koji je od februara na programu Nacionalnog teatra Belorusije "Maksim Gorki" u Minsku.

Foto: Privatna arhiva

Značajno priznanje dodeljeno joj je nedavno, na dan smrti Dostojevskog, upravo kada je uspela da na veliko sceni beloruske prestonice vaskrsne junakinju romana Nastasju Filipovnu, koju je više od stotinu puta igrala u svom matičnom, ali i drugim pozorištima. Istovremeno, ispunila je i zavet oca Steve Žigona da posle njegove smrti žive predstave koje je uzdigao do samih zvezda.

Foto: Privatna arhiva

 - Uostalom, Nastasja u prevodu i znači Vaskrsija - kaže Ivana uz smešak.

Orden Dostojevskog Ivana Žigon dobila je od Međunarodnog fonda koji su osnovale države Rusija, Belorusija, Kazahstan, Japan, Nemačka i Argentina. Žiri koji je odlučivao o ovom izuzetnom priznanju srpskoj glumici sastavljen je od najvećih poznavalaca Dostojevskog iz zemalja članica fonda. Povelju su potpisali predsednik pisaca Rusije Nikolaj Ivanov i prapraunuk Fjodora Mihailoviča, Aleksej Dostojevski.

Foto: Privatna arhiva

- Bilo je to za mene veliko iznenađenje. Najveća počast bila je ipak što je uspešno ostvarena predstava "Idiot" i da moj otac i ja, čak i posle njegove smrti, sarađujemo. Izašla sam na scenu kao reditelj ne samo da se poklonim publici već i da se poklonim beloruskim glumcima koji su me zadivili, posvećenošću, talentom, osećanjem za vrednosti koje je celom svetu Dostojevski ostavio svojim delom - prenosi nam utiske glumačka diva, a sada i reditelj. - Toliko suza na svakoj probi, ali i toliko smeha davno nisam doživela. U epohi robotizacije i otuđenja uverena sam da će, ubuduće, biti privilegija prisustvovati rađanju jedne suze, uzdaha, ili iskrenog osmeha. Radeći sa glumcima zapisivala sam mnoge misli o pozorištu, a jedna od njih je bila da mi u pozorištu zapravo slavimo rođendan svake reči i svakog uzdaha. Da je pozorište mesto u kom se proslavlja tainstvo rađanja i da je to ono što magijski privlači publiku crnoj pozorišnoj kutiji. Svaki pokret, svaki korak umetnika na sceni je skoro isto što i hodanje po vodi - veruješ li punom dušom u to što radiš - hodaš po vodi! Ako ne veruješ, udavićeš se!

U svojoj knjizi "Žig pozorišta", pre deceniju i po, Ivana je naslutila da će se u dalekoj budućnosti ljudi možda baš od glumaca učiti osećanjima, a onda je, kaže, shvatila da je ta daleka budućnost možda već nastupila!

- Proslavila sam više rođendana junakinje Dostojevskog Nastasje Filipovne nego svojih, igrala sam je više od stotinu puta - priča nam. - Umirala sam sa njom, da bih u sledećoj predstavi opet slavila njen rođendan kao da je moj... I kada mi se učinilo da su mi to uskratili, to za šta sam bila rođena... da živim na sceni kao u životu i da u životu kreiram bajke kao da sam na sceni, desilo se opet čudo. Dobila sam priliku da režiram u Minsku "Idiota" Dostojevskog, da u najznačajnijem momentu savremene istorije omogućim knezu Miškinu da kaže svoje pouke čovečanstvu. Da prenese poruku Dostojevskog: "Zapadna civilizacija maču je dodala laž i obmanu da antihrista propovedaju, da ne smemo padati na kolena pred njima, već da smo dužni da stanemo pred njih svojom svečovečanskom ljubavlju... Dostojevski je dao svetu, kroz Miškina, superheroja slovenske civilizacije, i za razliku od Supermena i njegovih mišića koji nam je ponudio Zapad, taj krhki mladić i junak dao je svoje saosećanje za čitav svet. Izgleda da je opet neka tuđa javnost sagledala dragocenost naših ljudi daleko dublje nego što mi uspevamo da otpoštujemo trud i talenat naših pregalaca.

Ivana je igrala junakinju Dostojevskog, gostovala u Petrogradu u njegovom muzeju, bratimila svoje "Kosovske božure" sa horom Vladimirske crkve, u kojoj se poslednjih godina života molio Dostojevski. U Beogradu 2015. godine njena poslednja režija "Đavo je progres bez imalo dobrote i ljubavi" po Svetom Justinu Popoviću, utemeljena je upravo na surovom razgovoru "velikog inkvizitora" današnjice sa decom sveta koja stradaju. Njen spektakl okupio je 150 učesnika i svakom scenom se oslonio na reči Dostojevskog - da ne bi poželeo raj ako je za njega potrebna makar i jedna jedina suza nevinog deteta... Ivana je punu deceniju igrala čuvenu junakinju Dostojevskog, ali je i otpočela svoj rad na Kosmetu 2002. Upravo tada kada je srpski narod strašno stradao, iz Rusije je na Kosmetu, među brojnim zvaničnicima i novinarskim ekipama, ugostila i praunuka Dostojevskog, Dmitrija Andrejeviča. U vremenu kada se po medijima forsiraju slike sa turističkih destinacija, Maldiva i Tajlanda, Ivana Žigon je izabrala da njen životni put krene od kosovskih sela. Od kolevke srpstva Kosova i Metohije i nimalo slučajno nije stigla i do sela Dostojevo u Belorusiji koje i jeste kolevka čuvenog prezimena. Prezimena koje se uzvišeno pronelo svetom - prezimena Dostojevski.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije