OPROŠTAJ OD KUMA MEDIALE Na vest o smrti Mira Glavurtića - Kusovac: Shvatio je da je svojim delom pripadao srpskoj umetnosti

JEDAN od poslednjih vitezova Mediale ogrnuo je plašt istorije i večnosti: umro je Miro Glavurtić, slikar, pesnik, izdavač, književnik, ezoterik, intelektualac.

Foto V. Danilov

Rođen je u pravoslavno-katoličkoj porodici u Pobrđu kod Kotora, 1932. godine. Majka mu je bila Srpkinja iz Paštrovića, a otac Vicko, Hrvat, žandarmerijski oficir Kraljevine Jugoslavije. Po nacionalnosti Glavurtić je bio Hrvat, a po delu, kako piše u saopštenju povodom njegove smrti, koje je objavila beogradska Fondacija "Plavo", zahtevao je da uz njegovo ime stoji pripadnost "srpskom likovnom stvaralaštvu i srpskoj istoriji umetnosti".

- Miro Glavurtić je u jednom trenutku nesporazuma između nas i Hrvata, prešao na tu stranu, ali je vrlo brzo osvestio da svojim delom i delovanjem pripada ovim prostorima i ponovo uspostavio dobre veze - priča, za "Večernje novosti", naš ugledni istoričar umetnosti Nikola Kusovac. - Ovde se uvek znao udeo koji je imao, pogotovo u Mediali, ali i sa Medialom.

Kusovac podseća na sporenja između Siniše Vukovića i Glavurtića oko toga ko je dao ime Mediali, i otkriva:

- Naravno, on je bio kum tog značajnog pokreta srpske mladeži usmerene ka tradicionalizmu. Oni su smatrali da se bez prošlosti ne može u budućnost. Njihovi stavovi su i danas aktuelni, jer su stali naspram onih koji su sve rušili. Tog principa su se držali naročito Šejka i Olja Ivanjicki, a Glavurtić im se pridružio, jer je smatrao da se rušenjem ne ide dalje.

Naš istoričar umetnosti priča kako je Glavurtić imao veliki uticaj na čitavu njegovu generaciju, a svojim književnim radom, posebno na Danila Kiša. Kako kaže Kusovac, održavali su veze, i međusobno se se čuli gotovo do poslednjeg dana, a umetniku je posebno bilo drago što ga je uvrstio u svoju monografiju "Srpsko slikarsvo 20. veka", koju je objavila Fondacija "Plavo":

- Razumeo je gde su mu izvorišta, i da je pripadao istočnoj paradigmi, pa mi je zato žao što neće biti sahranjen u Beogradu, u Aleji velikana, jer mu je tu mesto - zaključuje Kusovac.

Glavurtić se u Beograd doselio 1953. i tu završio Šumarski fakultet i samostalno izučavao slikarstvo, crtež i grafiku. Prvi put je izlagao na postavci "Medijalna istraživanja" 1958. godine, a potom učestvovao i na svim izložbama Mediale. Njegova dela našla su se i na velikoj retrospektivi MSU "Jugoslovensko slikarstvo šeste decenije", a od 1964. priredio je i 15 samostalnih izložbi u Beogradu, Valjevu, Zagrebu, Kotoru, Podgorici, Novom Sadu, Minhenu, Strombergu, Ženevi, pa i u avionu DC-10 na letu Beograd - Njujork.

Objavio je više knjiga ("Glad", "Zvekir", "Romski car", "Satana", "Pakao", kao i zapaženi roman "Psine"), a bio je i pokretač nekoliko časopisa ("Mediala", "Ovdje", "Zapis", "Stilos"). Povremeno je pisao za časopise: "Vidici", "Delo", "Književne novine", "Savremenik" i "Politika".

KRAJNOSTI I OBELEŽJA

POSLE izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji Glavurtić se preselio u Hrvatsku, da bi se na beogradsku likovnu scenu vratio pre deset godina konceptualnom izložbom "Kvadratura kruga" u "Heksalabu", a ovoj galeriji je za izložbu o Mediali ustupio svoju dokumentaciju i rukopise.

- Umetnost je putovala preko izama i dosezala esktreme. Bila je na području emotivnog i racionalnog. Danas je ona konfrontirana na širokom razmaku dve krajnosti i nosi protivrečna obeležja - zapisao je rukom Glavurtić, na ćirilici, u tekstu "Mediala".

Preporučujemo

Kultura

0 3

ODLAZAK SLIKARA: In memoriam - Preminuo Miro Glavurtić

16. 01. 2023. u 22:43

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije