SMIŠLJENI UDARCI SRPSKOJ KULTURI: Boris Trbić i Jelena Tucaković povodom nove zajedničke knjige o sudbini troje ubijenih sremskih slikara

NA KRAJU aleje lipa, poetični je naslov, a "Triptih o poslednjim danima" - znakoviti ali i informativni podnaslov još jedne knjige nastale "u koprodukciji Beograda i Melburna", kao plod zajedničkog pregnuća Jelene Tucaković, kustosa u Etnografskom muzeju u Beogradu i Borisa Trbića, dramaturga, pisca, scenariste, dokumentariste i predavača u australijskim filmskim školama.

Boris Trbić i Jelena Tucaković, Foto Z. Jovanović

U svoj je "Triptih o poslednjim danima" ovaj autorski dvojac upleo priče o sudbinama troje srpskih slikara stradalih u zločinima nad stanovništvom okupiranog Srema u Prvom i Drugom svetskom ratu, a taj trojac sremskih slikara koje povezuje nevidljiva linija od stotinak kilometara čine: Danica Jovanović, streljana 1914. sa grupom Beščana na Petrovaradinu, iguman Rafailo Momčilović, nastojatelj manastira Šišatovac, svetitelj, koji je ubijen 1941. i grob mu se ne zna, te Sava Šumanović, odveden u šidskoj raciji 1942. godine.

- Umetnici različitih senzibiliteta, formalnih i inovativnih pristupa, odrastali u drugačijim epohama, sredinama i društveno-ekonomskim uslovima i nestali u nejednakim životnim dobima i okolnostima: Danica Jovanović se vratila sa studija u Minhenu u trenutku kada je tek počela da stiče umetničku zrelost i da ispituje granice umetničkog izraza, i izgubila život ne uspevši da realizuje svoj potencijal. Sava Šumanović se nakon povratka iz Francuske nastanio u rodnom Šidu, razvijajući nove pravce u svom stvaralaštvu, gradeći tematske celine koje su često uključivale lokalne motive, nastradao je u raciji čiji je cilj bio zatiranje srpskog, jevrejskog i romskog stanovništva na teritoriji Srema, a iguman Rafailo Momčilović odveden je iz manastira Šišatovac u šezdeset i šestoj godini, u dobu kada je, preokupiran duhovničkim obavezama, imao manje energije i vremena za umetnički rad - zapisali su autori.

Naslov knjige "Na kraju aleje lipa" direktna je aluzija na slike Šumanovića, a koju su sazdali od konstrukata o poslednjim danima, čak satima u životu troje umetnika, dokazujući na ovim primerima tezu o postojanju dugotrajnog, doslednog, koncentrisanog napada na jednu kulturu.

Naime, biografije troje umetnika školovanih u inostranstvu, putnika koji su u zapadne zemlje odlazili željni upoznavanja sa evropskim kulturama i vraćali se kao vesnici drugačijih vetrova u našoj likovnoj umetnosti, za autore ove knjige zanimljive su pre svega na širem kulturnom planu.

- Njihov "ukorenjeni kosmopolitizam" evidentan je u želji da putuju, istražuju i upoznaju kulture razvijenih evropskih naroda, ali i da se vrate i doprinesu sopstvenoj. On govori o dinamičnim transnacionalnim vezama srpskog kulturnog prostora sa svetom, o vesnicima novih umetničkih tendencija i hibridnih pravaca na prelazu vekova i tokom prve polovine 20. veka, ali i o želji umetnika da u kontinuitetu nastave da unapređuju kulturnu produkciju i vrednosti sopstvenog naroda. Utoliko je zanimljivije i pitanje zašto bi se neko odlučio da ubije troje sremskih slikara koje povezuje nevidljiva linija od jedva stotinak kilometara - pitaju se Tucakovićeva i Trbić.

Autori junacima ove, naizgled hermetične knjige, prilaze u trenutku kada saznaju da će umreti nasilnom smrću, o čemu kažu:

- Upoznajemo ih prekasno, u trenutku kada nemaju više vremena. Ovo je i skup priča o smirenju pred licem zla i susretu sa smrću. Znamo da tokom perioda poznatog po ideologizovanim čitanjima istorije, tragične sudbine ovih umetnika nisu skrivane, ali im, osim sačuvanih činjenica i svedočenja najbližih, nije posvećivana dovoljna pažnja.

Odlazak u smrt je retko bio sagledavan u kontekstu aspiracija, iskustava, razočaranja i novih početaka koji su obeležili životne puteve umetnika koji su jednom poželeli da pripadaju evropskom kulturnom krugu. I koje je, u velikim svetskim sukobima, spržilo sunce.

Ističući kako nije istina da smrt može biti konstatovana samo kao tragičan događaj, ali da ne mora biti kontekstualizovana, autori dodaju:

- U našoj knjizi, smrt stvaralaca se sagledava kroz impulse koji su obeležili njihovo umetničko stvaranje i refleksije o sredini, smislu života, i onome što će iza umetnika ostati. Ovo je na prvi pogled pesimistična knjiga. Ali, redosled događaja u knjizi nije slučajan. Kao što nije slučajna ni hronologija stradanja sremskih slikara. Nada postoji.

ZAUSTAVLjENI TRENUCI VREMENA

"LUKA u manastirima: o zaustavljenim trenucima vremena" (2018) prethodna je zajednička knjiga istog autorskog dvojca, a tokom rada na njoj rodila se ideja o "Triptihu o poslednjim danima".

"Zašto je važno ono što je bilo?", pitanje koje je postavio tada jedanaestogodišnji Luka, rođen u dalekoj Australiji, zahvaćen "cunamijem" istorije, dok ga otac upoznaje sa starim srednjovekovnim srpskim manastirima i istorijom samom, kako službenom, tako i alternativnom i(li) prećutanom. To specifično vizuelno-tekstualno proputovanje kroz istoriju i zapitanosti dečaka odraslog u inostranstvu Jelena Tucaković dopunila je mnogobrojnim činjenicama o manastirima koje su otac i sin pohodili.

Treća zajednička knjiga na kojoj uveliko rade beleži intimne porodične (i)storije i priče iz Prvog svetskog rata.

Preporučujemo

Kultura

0 0

ANALOGNE FOTOGRAFIJE U DIGITALNOJ ERI: Weird World, nova kolekcija fotografija u knjizi Vuka Vidora

09. 01. 2023. u 21:51

Kultura

0 0

NOVA KNjIGA AUTORA TRILERA ĐORĐA Đ. VLAJIĆA: Roman "Polaroid" pred čitaocima

05. 01. 2023. u 12:37

Kultura

1 0

Najveći uspesi književnice Ljiljane Habjanović Đurović u 2022. godini

04. 01. 2023. u 12:16

Dodatak Kultura

0 0

MEĐUSOBNO POVEZANI U BRIZI: Ilustrovana knjiga Javorke Đurić "Šta ako sve ovo nije stvarno"

03. 01. 2023. u 14:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije