VEČNO PAMĆENJE ZA STRADALE U LOGORU: Prva izložba Memorijalnog centra "Staro sajmište" od sutra u Narodnom muzeju Srbije

M. KRALj

07. 12. 2022. u 06:30

NEPOZNATE fotografije logora "Staro sajmište", jedan kratak i malo poznat film snimljen neposredno po njegovom oslobođenju, svedočanstva preživelih, crteži zatočenika iz tog vremena, primeri iz Gestapove kartoteke, reprodukcije dokumenata, originalni delovi tornja na Kuli...

ВЕЧНО ПАМЋЕЊЕ ЗА СТРАДАЛЕ У ЛОГОРУ: Прва изложба Меморијалног центра Старо сајмиште од сутра у Народном музеју Србије

Izgled predratnog sajama, Foto N. Skenderija

Sve ovo deo je postavke "Logor na Beogradskom sajmištu (1941-1944)", koja će biti otvorena sutra u 13 časova, kao prva izložba Memorijalnog centra osnovanog pre oko šest meseci, sa ciljem da čuva sećanja na zloglasno stratište.

- Mada smo tek "stali na noge", želeli smo da obeležimo važan datum, a to je 8. decembar 1941, jer su tada počele deportacije prvih zatočenika u logor "Sajmište" - kaže za naš list dr Krinka Vidaković Petrov, direktorka Memorijalnog centra "Staro sajmište".

- Prvi zatočenici bili su Jevreji - žene, deca i osoblje Jevrejske bolnice - ali je među njima bilo i romskih žena s decom. Jevrejski zatočenici logora "Sajmište" pogubljeni su vrlo brzo i već u proleće 1942. nemačke nacističke okupacione vlasti u Srbiji mogle su obavestiti centralu u Berlinu da u Srbiji nema više Jevreja.

Logor "Sajmište", kako navodi sagovornica, tako je jedan od najranijih primera primene konačnog rešenja u Evropi. Baš tu je korišćena "dušegupka", pokretna gasna komora, prethodnica mnogo većih, nepokretnih gasnih komora u "Aušvicu" i drugim logorima:

- U drugoj fazi logora "Sajmište", kada je on postao prohodni logor, velika većina zatočenika bili su Srbi, oni deportovani iz NDH, kao i iz Srbije. Među njima su bili civili - žene i deca - kao i pripadnici pokreta otpora i ustanka u NDH i Srbiji. Logor se nalazio na teritoriji koja je tada bila pod okupacijom NDH (zajedno sa Zemunom i Sremom), te je ovaj logor primer saradnje ustaških vlasti i nemačkih okupacionih vlasti u Srbiji.

Od ukupno oko 40.000 zatočenika u logoru "Sajmište", naglašava dr Krinka Vidaković Petrov, stradalo je oko 17.000, što znači da je to bio najveći logor iz vremena Drugog svetskog rata, kako po broju zatočenika, tako i po broju žrtava, a koji se nalazi na današnjoj teritoriji Srbije:

- Izložba će podsetiti na ove činjenice. Biće fokusirana na nacistički logor i njegove žrtve i predstavlja jezgro buduće veće i obuhvatnije postavke, koju će Memorijalni centar postaviti u Centralnoj kuli, onda kada njena rekonstrukcija i adaptacija budu gotove.

Cela Kula, prema rečima sagovornice, biće izložbeni prostor posvećen logoru "Sajmište", ali će postavka obuhvatiti predistoriju - izgradnju Beogradskog sajma, otvorenog 1937, kao i posleratnu istoriju, kada su logorske zgrade pretvorene u umetničke ateljee u kojima su stvarale generacije jugoslovenskih i srpskih umetnika.

- Rekonstrukcija kompleksa počela je jula ove godina, obnovom Centralne kule, a rad na njoj teče uporedo s obnavljanjem sećanja na logor "Sajmište" - nastavlja direktorka. - Planirano je da se radovi odvijaju do kraja iduće godine, nakon čega slede uređenje unutrašnjeg prostora, sređivanje okoline, izgradnja Memorijalnog zida, kao i rad na pripremi izložbe.

Foto Tanjug

Obnavljanje uspomene na stradale, čime se vraća dostojanstvo žrtvama, prema tvrdnjama sagovornice, svesrdno podržavaju i Vlada i Ministarstvo kulture i Uprava grada Beograda.

- Vrednost slobode najbolje znaju oni koji je nisu imali, a mi koji je danas imamo, ne smemo dozvoliti da je izgubimo u pogubnoj lakoći zaborava i neznanja - zaključuje dr Krinka Vidaković Petrov.

AUTORSKI TIM

NAMERA je da dogodine izložba bude predstavljena i u drugim institutcijama i gradovima Srbije, a da se u okviru međunarodne saradnje Memorijalnog centra "Staro sajmište" organizuje gostovanje u inostranstvu. Autor postavke je dr Milan Koljanin, a koautor Asja Drača Muntean (saradnici Memorijalnog centra "Staro sajmište"), dok su dizajneri Izabela Martinov Tomović i Bogdan Španjević sa timom "Nekst gejm". Na otvaranju će govortiti Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja Srbije, dr Krinka Vidaković Petrov, direktorka Memorijalnog centra i Miodrag Ivanović, državni sekretar Ministarstva kulture.

SEDAM DECENIJA ZABORAVA

VELIKI deo predmeta koji bi mogli biti artefakti budućeg muzeja tokom vremena je uništen, ali nije sve izgubljeno, objašnjava direktorka Memorijalnog centra. Do maja 1944. logor je bio u rukama Nemaca, koji su ga prepustili vlastima NDH, od maja do jula iste godine. Oni su nastojali da se uništi svaki trag terora i likvidacija. U savezničkom bombardovanju za Uskrs 1944, mnoge zgrade su srušene.

- Sedam decenija zaborava logora doprinelo je uništenju gotovo svih tragova logorske istorije ovog mesta. Preživeli logoraši su se 1974. izborili za jednu skromnu i gotovo nevidljivu tablu, posvećenu logoru, ali već je bilo kasno da se prikupe bilo kakvi logorski artefakti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

KAD JE SLUČAJ HITAN: Tri najčešće GREŠKE kojim ljudi ugroze pacijenta - doktor koji radi u Hitnoj savetuje