IDEALI I SNOVI GENERACIJE: Dve pesme u rukopisu velikog srpskog pesnika Milutina Bojića čuvaju se u Biblioteci grada Beograda
U NOVEMBARSKIM danima, kada se sećamo prerano preminulog pesnika Milutina Bojića (1892-1917) koji nije dočekao kraj Velikog rata, ne možemo a da ne pomislimo na to kako je imati tek 25 godina na samrtnoj postelji i biti svedok svih velikih ratnih stradanja. Ne možemo a da ne pomislimo kakve li su se misli rojile u glavama srpskih mladića koji su umirali daleko od otadžbine...
Foto: Biblioteka "Milutin Bojić"
Ovim rečima počinje razgovor o dve manje poznate pesnikove pesme ("Zvezda" i "Misao"), koje se u rukopisu čuvaju u Biblioteci grada Beograda, bibliotekar savetnik Ljubica Ćorović.
Inače, tvorac slavne "Plave grobnice" počeo je da piše stihove u osnovnoj školi, a sa osamnaest ih već smelo štampa.
Od januara 1910. nekadašnji ugledni časopis "Delo", gotovo iz sveske u svesku, objavljuje pesme maturanta tadašnje realke. Sledeće godine, mladi pesnik (sada student) "prelazi" u još značajniji "Srpski književni glasnik" čije kriterijume je određivalo ubojito pero Jovana Skerlića.
Foto: Arhiv Biblioteka grada Beograda
Po završetku balkanskih ratova, Bojić objavljuje (1914) "Pesme", prvu zbirku izabranih stihova iz dotadašnjeg stvaralaštva, ne sluteći da je njegov ne samo umetnički nego i životni kraj, tako blizu.
Foto: Arhiv Biblioteka grada Beograda
- Bojić je preminuo godinu dana uoči kraja Prvog svetskog rata, u Solunu, u bolnici. Za života je objavio jednu zbirku pesama, a ove dve gotovo nepoznate pesme izašle su samo jednom, 1978, u Sabranim delima. Danas su dostupne u digitalnoj biblioteci "Milutin Bojić" koja baštini pesnikovu zaostavštinu - objašnjava Ljubica Ćorović.
Kako objašnjava naša sagovornica, dve pesme otkrivaju intimni svet veoma mladog čoveka. Pisao ih je u jeku rata, godinu-dve pre smrti, deleći ideale i osećanja sa svojom generacijom:
- Pesme pokazuju šta su ovi mladići mislili i zašto im nije bilo žao da poginu. Sami stihovi mnogo više govore nego što bismo mi mogli da prepričamo... Ti mladići su jedni drugima rod, a rod niko nikom nije. Ujedinjeni, svesni da se većina neće vratiti iz rata. Morate da razmišljate o čemu ti dečaci u rovovima misle, kakav je to patriotizam. Nemaju suza, svi su u zaletu i poletu. Brane svoje ognjište i svoje viđenje Srbije. I znaju da će i ostati skupa u hramu iskupljenja...
- U "Plavoj grobnici" Bojić posmatra jedan tužan čin, možda sa strepnjom da će se i njemu desiti. Ali, ovo je nešto što mu se trenutno događa. On opisuje mir svoje generacije, posvećenost mladih ljudi višem cilju bez strepnje od sudbine... Kada učimo istoriju, mi govorimo o nekim brojevima: poginulo je "toliko i toliko" vojnika. Ovo je prilika da pogledamo s druge strane, kako se "brojevi" osećaju. Svi ti gimnazijalci i studenti, sa svojim nadama, ljubavima, životima koji su tek počinjali. Gotovo golobradi, postigli su unutrašnji mir iz svog dubokog uverenja. O tome svedoče ove pesme. Nama je danas možda čudno, ali govorimo o 1917. godini. Individualizam je odlika našeg doba, u Velikom ratu vladalo je veliko zajedništvo. Doduše, bilo bi lepše da je bilo ispoljeno na neki životni nego na ovako tragičan način.
Olovka i tablet
- NAPREDAK tehnike i tehnologije sve je ubrzaniji. Onaj ko je pisao na disketama, "flopi" diskovima, čak i kompakt diskovima, više ne može da ih "pročita" na novom kompjuteru. Sve nestaje kao na nekoj traci. Ako čuvate svoja dokumenta u "klaudu", preko noći mogu nestati. Ali rukopis, ne samo kao forma, daje vam veoma puno. Mnogo saznajete i o samom čoveku, jer rukopis ima veoma mnogo slojeva. I kad je čitko napisan, morate ga "raščitavati". Samim tim činom stičete bliskost sa autorom. U naše vreme možda samo najbliži znaju vaš rukopis. Sve manje ljudi koristi olovku, deca već ulaze u školu sa tabletima - kaže Ljubica Ćorović (na slici).
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM DANA "KOBRI": Obraz nema cenu, Srbija nije na prodaju, otadžbinu volimo više od svega (FOTO/VIDEO)
PREDSEDNIK Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje vojnoj svečanosti povodom Dana Odreda vojne policije specijalne namene „Kobre“.
14. 04. 2024. u 10:35 >> 10:36
VUČIĆ SE UVEK BORI ZA INTERESE SRBIJE I SRPSKOG NARODA Mali: Politika koju vodi naš predsednik je jedini način da Srbija uspe
MINISTAR finansija Siniša Mali bio je gost jutarnjeg programa na TV Prva.
14. 04. 2024. u 10:17 >> 10:20
ZAŠTO SU BRUTALNO UBIJENI? Igora odgajali psi na ulici - zaboravio maternji, kad su im ga "oduzeli" DOŠLI ISPRED SIROTIŠTA i danima čekali
TUŽNA priča dečaka koji je prošao pakao na zemlji zbog svojih roditelja i dede alkoholičara. Morao je da prosi i živi na hladnoj ulici, a danas je živ zahvaljujući Džesi, Gogi, Maši i Sevi.
16. 04. 2024. u 14:14
Pročitajte više
PUBLIKA JE OSTALA U ŠOKU: Ruski as je reagovao kao niko nikada posle poraza (VIDEO)
Dok se Novak Đoković sprema za nove teniske izazove, tragajući za načinom kako da se konačno u 2024. domogne finala i titula, jer nije uobičajeno da stigne april a da je on bez trofeja, njegov kolega iz Rusije Andrej Rubljov pita se - kako da bilo koga pobedi.
16. 04. 2024. u 18:52
OTKRIVENA TAJNA NAJBRUTALNIJE SCENE "JUŽNOG VETRA" Glogi ubio Bugarina i viknuo: "Da li je ukrao?" (VIDEO)
"BIO je poslednji dan snimanja, četiri ujutru, u pitanju je scena u dečijoj igraonici..."
16. 04. 2024. u 12:52
FEDERER I NADAL NE VERUJU: Evo šta je Novak Đoković upravo uradio
NOVAK Đoković se odlučio na potez koji mu dosad nije bio svojstven.
16. 04. 2024. u 20:02
ISTINA JE - IMAM ROMSKE KRVI: Filipu i Breni to ne smeta - ponosna sam na svoje poreklo
DAVNE 2016. godine deda Aleksandre Prijović u jednom trenu ispričao je za medije detalje do tada nepoznate javnosti. On je tada bio uveren da se Prija neće udati za Filipa, ali i da je on romske nacionalnosti. Tada je izneo još niz informacija, koje je kasnije pevačica demantovala kao i njena majka.
16. 04. 2024. u 18:30
DROGA OD LjUDSKIH KOSTIJU: Zašto melju baš čovečje skelete i iskopavaju grobove? Šta se krije iza priče o "smrtonosnoj zamci"
DROGA zbog koje je iz dana u dan sve više zavisnika, ali i smrtnih slučajeva.
16. 04. 2024. u 13:43
AMERIČKA LjUBAV PREMA GENOCIDU: CIA čuvala Hitlerove verne sledbenike, sad Vašington lobira za rezoluciju o Srebrenici
NOVINAR "Njujork tajmsa" Erik Lihtbau objavio je svojevremeno knjigu "Nacisti u komšiluku: Kako je Amerika postala sigurno utočište za Hitlerove ljude".
16. 04. 2024. u 21:15
Najnovije iz rubrike
NOVA SEZONA FRANCUSKE KULTURE: Program umetničkih dešavnja u susret Olimpijskim igrama u Parizu
U SUSRET Olimpijskim igrama u Parizu, Francuska ambasada u Srbiji pokrenula je program kojim će našoj publici približiti pozorište, muziku, film, književnost, vizuelnu umetnost, tribinski program i sport, a odvijaće se pod imenom "Ritam francuske kulture".
16. 04. 2024. u 20:00
KRITIKA GLOBALNE ETIKE: Promocija knjige dr Dritana Abazovića na Kolarcu
KNjIGA "Kritika globalne etike" dr Dritana Abazovića, nakon promocija u Crnoj Gori i Albaniji, te na prestižnim univerzitetima u SAD i Italiji, 17. aprila od 19 časova biće predstavljena i u Maloj sali Kolarčeve zadužbine.
16. 04. 2024. u 19:00
SISTEMSKI KATALOG NIZOZEMAKE, HOLANDSKE I FLAMANSKE GRAFIKE: Promocija knjige dr Dragane Kovačić u Narodnom muzeju
KAO prvi sistematski katalog dela iz Zbirke crteža i grafika stranih autora, dvojezična publikacija "Nizozemska, holandska i flamanska grafika od XVI do XVIII veka iz Narodnog muzeja Srbije" muzejske savetnice dr Dragane Kovačić, biće predstavljena u četvrtak u 18 časova u atrijumu naše krovne muzejske institurcije.
16. 04. 2024. u 18:57
"POGLEDI" U LIKOVNU BUDUĆNOST: Tradicionalna izložba mladih u Galeriji `73
GODIŠNjA smotra radova istaknutih mladih umetnika Srbije, "Pogledi 2024" koju po pozivu Umetničkog saveta, tradicionalno organizuje Galerija `73, biće otrvorena u četvrtak, 18. aprila, u 19 časova.
16. 04. 2024. u 18:48
GOSTOVANJE U ZEMUNSKOM TEATRU: Opera Sankt Peterburga sa remek-delima svetskih klasika
ANSAMBL Opere Sankt Peterburga, koji od prvog svog gostovanja u "Madlenianumu" 2017. privlači veliku pažnju medija i publike, predvođen harizmatičnim rediteljem i umetničkim direktorom pozorišta Jurijem Aleksandrovim, koji je i narodni umetnik Rusije, a koji je u "Madlenianumu" režirao dve opere: "Travijatu" Đuzepe Verdija i "Pajace" Leonkavala, na svoju mapu turneja redovno upisuju Beograd i zemunski teatar.
16. 04. 2024. u 18:19
Komentari (0)