PREMIJERA U NEGOTINU: LJubav Stevana i Marije Mokranjac oživela LJiljana Jakšić

S. M. J.

29. 09. 2022. u 19:18

NA 108. godišnjicu smrti Stevana Stojanovića Mokranjca u Negotinu je premijerno izvedena monodrama Muzeja Krajine „Ja ću tebi ljuba biti” po tekstu Sanje Radosavljević, u izvođenju LJiljane Jakšić.

ПРЕМИЈЕРА У НЕГОТИНУ: Љубав Стевана и Марије Мокрањац оживела Љиљана Јакшић

Foto: S.M.Jovanović

Mokranjac je voleo samo jednu ženu Mariju Micu Predić, ćerku oficira i profesora nemačkog jezika Stevana Predića, bratanicu slikara Uroša Predića, ali ju je oživao kroz svojih 15 Rukoveti u svakoj Biljani koja platno beleše, Stani, Ajši, Dinki što dvori mete, Cveti...

Toj vanvremenskoj ljubavi, i pored dve decenije razlike supružnika, posvećena je i monodrama negotinskog Muzeja Krajine, „Ja ću tebi ljuba biti“, po tekstu Sanje Radosavljević, kustosa pedagoga negotinskog muzeja, a lik Marije Mice dirljivo, emotivno, sugestivno i nadahnuto oživela je beogradska glumica LJiljana Jakšić.

- Osećam kao da smo zakoračili u ono vreme, da iz toga izvučemo nešto lepo, nešto značajno i važno čega treba da se setimo, da nikad ne zaboravimo i da ponavljamo – kaže LJiljana, dodajući da je ulogu spremala bezmalo dve godine, te da joj je ovaj tekst „bio pri srcu i duši“.

- I na prvo i na svako čitanje pleni ta velika emocija, ljubav kakve danas retko ima, ako ima, ali  i to što je Sanja Radosavljević divno isplela taj tekst, što je to istinita i emotivna priča. O tome treba raditi predstave, o tome treba da se piše, da se snima, zaista, nekako smo u velikoj brzini. Sve manje se obraća pažnja na nešto što je velika ljubav, na nešto što su veliki ljudi kao što je Mokranjac i sve to skupa me je dojmilo – dodaje LJiljana Jakšić.

Foto: S.M.Jovanović

Pisma kao inspiracija

Od upoznavanja, preko probi Beogradskog pevačkog društva u kojem je Mica pevala a Stevan dirigovao i komponovao, do 16 godina zajedničkog života ispunjenih ljubavlju i srećom, monodrama nas vodi i u Skoplje u noć između 28. i 29. septembra 1914. kada je Stevan Mokranjac zauvek sklopio svoje umorne oči.

U svoj dnevnik, Mica koja je preminula 1949. napisala je: -Ponosim se što si baš mene izabrao za svoga druga, zadovoljna sam sobom što sam na tvoju veliku ljubav i poverenje vraćala ljubavlju i odanošću!-

I upravo je na njenoj ispovesti, ali i na pismima i razglednicama koje su jedno drugome slali, a koje se čuvaju u Muzeju Krajine u Negotinu i nastala ova monodrama.

Foto: S.M.Jovanović

LJiljana Jakšić i Sanja Radosavljević sa direktorom Muzeja Krajine, Ivicom Trajkovićem

- Koristila sam i brojnu literaturu tokom pisanja teksta, ali sam ga najviše bazirala na pismima i razglednicama koje se čuvaju u našoj zbirci, na osnovu koje mi upoznaćemo i drugu stranu Mokranjčeve ličnosti. Svo mi znamo da je Mokranjac pokretač muzičkog stvaralaštva u Srbiji, vrsni poznavalac folklora, etnomuzikolog, muzički pedagog ali putem ove monodrame ga upoznajemo i kao čoveka, da je bio topao, emotivan, nežan, brižan i nadasve privržen svojoj porodici – kže autorka teksta, Sanja Radosavljević, muzejski pedagog i dodaje da se ovom monodramom prezentuje kulturno nasleđe kroz muzejski teatar kao model njegove interpretacije i komunikacije sa publikom.

- Muzejski teatar je oblik muzejske komunikacije koji koristi tehnike pozorišne i dramske u muzejskom okruženju ili u muzejskoj ponudi u cilju postizanja emocionalne i kognitivne reakcije kod posetilac i nužno ne mora da se izvodi u muzejskom prostoru već svuda gde postoji zaštita, interpretacija i komunikacija baštine – navodi Sanja Radosavljević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)