VREDNA DELA SVETLE I BEZ STRUJE: Direktorka Jelena Medaković o postavci 33 domaća autora u novootvorenom salonu Muzeja grada Beograda

NASLEĐE naše prestonice i kultura koja je ovde nastajala, relevantan su deo evropske baštine.

Novi izložbeni prostor Muzeja grada Beograda, Foto Z. Jovanović

Beograd je nezaobilazan na mapi značajnih istorijskih gradova, koji su dali doprinos ukupnom svetskom razvoju, ističe za naš list Jelena Medaković, direkorka Muzeja grada Beograda.

A za stvaranje i prikupljanje novog umetničkog blaga, koje bi moglo biti deo neke buduće zbirke, u ovoj instituciji namenili su upravo promovisan Salon, na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Resavske ulice, namenjen delima savremenih likovnih autora, kakvim bi se mogla podičiti svaka svetska metropola.

- Zaista je Muzeju grada Beograda nedostajao Salon, kakvog imaju svi veći muzeji - objašnjava sagovornica.

- Jer, mi čuvamo kapitalna dela savremenika, koja kontinuirano sakupljamo još od pedesetih godina prošlog veka.

U prostranom, svetlom i prema najvišim standardima adaptiranom prostoru u prizemlju "Palate Tehnopromet", zdanja koje su projektovali Mihailo Marinković, Ljubiša Dragić i Đorđe Grujičić, već na prvoj izložbi "Unplugged - umetnost bez struje", napravljen je prvoklasni izbor iz Zbirke likovne i muzičke umetnosti posle 1950. godine (zbirka je izdvojena 1992. i čini je, zajedno sa studijskim materijalom, oko 2.000 predmeta).

- Mi u kolekciji imamo impozantne formate, reprezentativna dela iz određenih serija naših najpoznatijih slikara - nastavlja Medakovićeva.

- Ta zbirka je takva da bismo mogli da nekoliko godina zaredom menjamo postavke na svakih 20 dana, i da se nikada ne ponove dela.

Ovoga puta izbor je pao na 33 izuzetna domaća autora, različitih godišta i ličnog izraza, od akademika Milice Stevanović, preko Zorana Pavlovića, Raše Teodosijevića, Čedomira Vasića, Neše Paripovića, Predraga Neškovića, Bore Iljoskog, Milana Blanuše, Dimitrija Pecića, Milivoja Pavlovića, Zdravka Joksimovića, do Biljane Đurđević, Predraga Caranovića, Gabriela Glida, Vuka Veličkovića, Ivana Šuletića...

- Mi se bavimo onim što je vezano za naš grad, za autore koji su se ovde školovali, sazrevali, formirali svoju likovnu poetiku, bez obzira na to gde su kasnije provodili radni vek - objašnjava Medakovićeva.

- Veoma smo bili srećni što se na otvaranju pojavio veliki broj profesora Univerziteta umetnosti i naših najuglednijih autora. Bilo je mnogo i mladih umetnika, koji već prave ozbiljne karijere, ali i studenata.

Četiri termina godišnje ubuduće će biti rezervisana za predstavljanje te bogate muzejske zbirke, dok će galerija imati i konkurs za izlagače, koji će sprovoditi savet Salona, u kome su i kustosi, ali i umetnici (pored Medakovićeve, tu će biti Vuk Veličković, Predrag Đidić, Marija Sotišić i još jedan profesor univerziteta čiji se formalni pristanak očekuje).

- Razvijaćemo temu dijaloga prošlog i sadašnjeg. Za poetike savremenih autora vezivaćemo naše kolekcije, koje ne moraju biti isključivo iz oblasti slikarstva, nego iz primenjenih umetnosti, istorije...

Ispod prostora u kome se odvija trenutna postavka, postoji još čitav jedan nivo, koji će u funciju biti stavljen pred ovogodišnji Oktobarski salon, a prema rečima Medakovićeve, ima još veće mogućnosti:

- Kolege su veoma motivisane i radimo gotovo danonoćno da to ostvarimo. Fantastični Oktobarski saloni odvijali su se u našoj zgradi u Resavskoj i eksponirali to zdanje u javnosti kao izuzetan izlagački prostor.

Tim muzeja paralelno, dodaje direktorka, radi i na obogaćivanju i proširenju likovne zbirke:

- Možemo tačno da pratimo periode u kojima je zbirka imala procvat, ili i njene sušne godine.

Foto: Фото З. Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Trenutno je muzej, otkriva direktorka, u pregovorima o nekoliko poklona, koji su, prema njenim rečima, prava remek-dela. Otvaranjem Salona će, ističe Medakovićeva, muzej na čijem je čelu, dati doprinos boljoj vidljivosti onoga što trenutno nastaje u Beogradu:

- Umetnicima sada nudimo uslove da na pravi način predstave svoj rad, ali bi trebalo da, kao društvo, razmišljamo i kako da naše autore predstavimo u inostranstvu, da im pomognemo da se što bolje pozicioniraju u svetu.

Jelena Medaković, Foto Tanjug

ČEKAJUĆI REKONSTRUKCIJU

PITANjE obnove centralnog zdanja u Resavskoj ulici je bolno, ali smo svakoga dana sve bliži toj zgradi - tvrdi Medakovićeva. - I na otvaranju ove izložbe bilo je kolega koji čitav svoj radni vek iščekuju rešavanje tog problema. Sada je to već pitanje trenutka.

Tenderska dokumentacija ide svojim tokom, preko sekretarijata za investicije, a naš najveći posao je iseljenje depoa, kako bi rekonstrucija uopšte mogla da krene. Samo jedan deo naših depoa tamo zauzima 4.000 kvadrata. Prenosimo ih sada na druge adrese, a dobili smo i jedan odličan postor na Topličinom vencu za slike, koje su najzahtevnije za čuvanje.

Preporučujemo

Beograd

0 0

UZ "HOLOGRAD" DO EKSPONATA MUZEJA GRADA: U Starom dvoru predstavljena nova aplikacija

24. 03. 2022. u 16:55

Kultura

0 3

SREĆNA NOVA UZ CRVENI KIOSK: Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, o novim planovima i kolekcijama

18. 12. 2021. u 12:00

Kultura

0 0

BEOGRAD U RITMU ŠEZDESETIH: Jedno od najpopularnijih izdanja Muzeja grada o veoma dinamičnoj dekadi minulog veka ponovo pred publikom

14. 11. 2021. u 11:28

Beograd

0 0

MUZEJ GRADA MOGU OBNAVLjATI I STRANCI: U Konaku Kneginje Ljubice skup povodom 118 godina institucije

16. 10. 2021. u 06:47

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije