OTKRIVANJE UMETNOSTI NA IZVORU: Projekat predstavljanja privatnih kolekcija izložbom "Identiteti" galeriji ARTE

UMETNIČKA dela nastala na domaćoj likovnoj sceni tokom poslednjih šest decenija čine petu po redu izložbu u okviru projekta galerije ARTE - "Kolekcionar kao kustos i selektor".

Foto Galerija Arte

Postavka pod nazivom "Identiteti" do 19. novembra može da se obiđe u sva četiri izlagačka prostora ove galerije (na Andrićevom vencu i Ulici kralja Milana). Osnovni cilj projekta je, kako ističu u galeriji ARTE, da premosti jaz između privatnih i javnih zbirki i publici omogući pristup radovima koji se, iako u privatnom vlasništvu, lako mogu naći i u muzejskim kolekcijama.

Autori su izabrani na osnovu njihovih dostignuća na domaćem i internacionalnom planu. Ovoga puta reč je o radovima Marine Abramović, Aleksandra Cvetkovića, Čede Vasića, Mrđana Bajića, Radoša Antonijevića, Uroša Đurića, Džonija Rackovića, Nebojše Bežanića, Saše Pančića, Ivone Pleskonje, Žolta Kovača, Petra Mirkovića, Mihaela Milunovića, Marine Marković, Petra Mošića, Lidije Delić, Vuka Vučkovića, Kristine Pirković. Ali, i drugih umetnika za koje je karakteristično da su stvarajući u postmodernoj eri, lišenoj jasno definisanih stilskih pravaca, tražili individualni, lični izraz, težili da kreiraju sopstveni identitet.

-Izložba je okupila veliki broj stvaralaca koji su trenutno aktivni na umetničkoj sceni, a njome želimo i da najavimo uključivanje savremenih umetničkih tokova u naše programe, te će se slični projekti raditi i u budućnosti - ističe Jana Milosavljević, istoričarka umetnosti, kustoskinja ARTE galerije. - Proces stvaranja sopstvenog identiteta za ove, publici već poznate autore, još uvek traje, a na njega veliki uticaj imaju manifestacije poput Oktobarskog salona u Beogradu i Venecijanskog bijenala. Izložba "Identiteti" otvorena je uoči jednog takvog događaja, "Art Market"-a u Budimpešti na kome će se predstaviti neki od autora čiji su radovi trenutno izloženi u ARTE galeriji.

Većina onih čija dela čine "Identitete" pripadaju generacijama rođenim posle Drugog svetskog rata. Prema koncepciji postavke, izlagači su podeljeni u dve grupacije, a prelomna dekada koja ih razdvaja su burne devedesete godine prošlog veka. Za starije autore je ta decenija predstavljala tranzicioni period, dok za mlađe, devedesete definišu društveni milje u kome su se razvijali.

- Kako je muzejska praksa bila neaktivna u ovom periodu, umetnici su sa publikom ostvarivali komunikaciju pretežno kroz galerijsku izlagačku praksu - objašnjavaju u galeriji ARTE. - Privatne galerije su u novom milenijumu svojim projektima i radom dale novi senzibilitet umetničkoj sceni. Kroz direktnu saradnju sa umetnicima priređivale su se izložbe kojima su se publici predstavljali stvaraoci u povoju. Upravo savremeni autori koje su preporučivale nove galerije našli su svoj put do šire publike, a vremenom i svoje mesto u umetničkim zbirkama.

Savremena scena čiji presek nudi izložba "Identiteti" je, kako ističu, izrazito šarenolika i turbulentna.

- Beogradska scena sve više počinje da liči na Berlin od pre dve decenije,dok umetnost potpuno izlazi iz tradicionalnih dimenzija. Kolekcioniranje savremenih umetnika ima određenu draž i prednost u odnosu na tradicionalno sakupljanje dela starih majstora. Kolekcionar je u prilici da istražuje tržište, ima želju da upozna umetnika koji stoji iza izloženog platna, uđe u njegov atelje i otkrije umetnost na njenom izvoru - zaključuju u galeriji ARTE.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije