TESLA, VIZIONAR I PROROK: Miroslav Benka, uoči sutrašnje premijere autorske predstave u "Teatrijumu"

U DVORIŠTU Kapetan-Mišinog zdanja, na sceni "Teatrijuma", sutra će premijerno biti izvedena predstava "Tesla, svetlopis u vremenu", kao prvi deo dramskog triptiha u rediteljskom čitanju Miroslava Benke, koji je za ovaj komad napisao i tekst. Ostala dva velikana kojima će se ovaj svestrani umetnik baviti su Mihajlo Pupin i Milutin Milanković, pa se postavlja pitanje šta spaja ovu trojicu naučnih svetionika, rodoljuba i savremenika u stvaralačkom doživljaju i interpretaciji?

Foto: Ž. Knežević

- Snaga misli i snaga njihovih dela. Ali i jedinstven put jer su sva trojica krenula iz malih sredina: Smiljana u Lici, Idvora u Banatu i Dalja u Slavoniji. Ličnosti koje su, svaka na svoj način, unapredili svet. Ostavili su dubok trag u razvoju čovečanstva i vinuli se do zvezda. Nažalost, u isto vreme bili su i sputavani i omalovažavani, žrtve "novog kapitalizma" i sveopšte dehumanizacije sveta koja pogotovo danas ostavlja sve dublji trag u težnji za bogaćenjem, u svojoj pohlepi.

Foto: Ž. Knežević

Da li je i na koji način Tesla "lakmus papir" za sve ono što će nam se desiti, u vreme koje sada živimo?

- Rekao bih da je Tesla, vizionar i prorok koji je razvio više od 700 patenata, predan do kraja svojim pronalascima - pokraden, osamljen i samoizopšten iz društva. Tajanstven i još uvek nedovoljno cenjen. Na nama je da se i dalje borimo za njegovo prisustvo u svetu, ali i u nama samima.

Koliko smo dostojni i "vični" slavljenju imena trojice naučnika i njihove zaostavštine?

- Nažalost, još uvek ne udovoljnoj meri. Iz jednog relativno malog naroda potekli su mozgovi koji su pomerili granice svetske nauke. I zato ličnosti poput Tesle, Milankovića i Pupina zaslužuju da se neprestano bavimo njihovim stvaralaštvom. Upisujemo ih zlatnim slovima na stranice naše istorije, ali i predstavljamo budućnosti koja je pred nama, ne bi li novi naraštaji više znali o njihovom delu i kako bi ih trojica velikana uvek iznova inspirisala u pokušaju da pronađu sebe. Treba da otkriju ono u čemu su, kao mladi ljudi, najbolji i da streme napred. Imamo odlične književnike, filmadžije, likovne umetnike koji (izuzev naših sportista), nažalost, nisu dovoljno prisutni u svetskoj javnosti. Iza tog i takvog puta mora da stoji celokupno društvo, mora da stoji država.

Foto: Ž. Knežević

Predstava će premijerno biti izvedena u "Teatrijumu". Hoće li je ubuduće negde moći da vidi beogradska publika, pa i ona van granica naše zemlje?

- Iskreno se nadam da će se neko od pozorišta zainteresovati za predstavu i staviti je na svoj redovni repertoar. Verujem da će biti vredna pažnje i zbog svoje teme, pa i umetničkih dostignuća.

Dobili ste državnu nagradu Slovačke za režiju, Gran-pri za najbolju predstavu u Teheranu, priznanje za najbolju scenografiju u Kairu... Koji su vam naslovi doneli ovako ugledne nagrade?

- Autorske predstave "SOS", "Meki snovi", Lux in tenebris, "Hleba i igara"... Bila su to ostvarenja ukojima sam razvijao ideje, maštovitost, osluškivao mogućnosti i domete svog unutrašnjeg sveta. Lux in tenebris je izvođena u zamku Bojnice i pratile su je čak tridesetak najpoznatijih svetskih TV kompanija: CNN, BBC, RTL, Rojters, Dojče vele, Art... Predlagao sam slične projekte i kod nas, ali kao da nije bilo dovoljno sluha.

U prvom delu triptiha okupili ste dramske umetnike iz nekoliko različitih teatarskih kuća?

- To su glumci Narodnog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog, Ateljea 212, apsolventi Fakulteta dramskih umetnosti i akademija umetnosti u Beogradu, Novom Sadu, Prištini i Bijeljini, kao ideca Dramskog studija Radio Beograda. Neka od poznatih imena su Dragoslav Ilić Ilke, Milan Nikitović (stari i mladi Tesla), Vesna Stanković, Nenad Maričić, Nenad Ćirić, Lepomir Ivković i drugi.

Po obrazovanju ste reditelj, glumac i dizajner, po vokaciji scenarista, književnik, novinar, glumac, univerzitetski pedagog...

- Uvek sam sledio snagu svog unutrašnjeg glasa i radio ono što mi je pričinjavalo zadovoljstvo. Dobro se osećam kad radim i stvaram nešto novo. Srećan sam u susretu sa glumcima i studentima, tim mladim ljudima željnih novih saznanja. Na svoj način me obogaćuju. Ideja prožima i oplođuje, donosi nova rešenja i pokreće svet, a pozorište je u susretu sa drugim ljudima najuzbudljiviji stvaralački proces.

Foto: Ž. Knežević

Uskoro iz štampe izlazi vaša knjiga "Moj totalni teatar"?

- Radim na njoj punih šest godina ipojaviće se na na tri jezika: srpskom, slovačkom i engleskom. Sa oko sto stranica kritika o mojim predstavama objavljenih uSrbiji isvetu, uz gotovo dve hiljade bibliografskih jedinica i nekoliko stotina fotografija. Knjiga treba da se pojavi uštampi do kraja 2022, u luksuznom izdanju, utvrdom povezu i zaštitnoj kutiji, a za nju su pisali najeminentniji teatrolozi iz zemlje i inostranstva - Beograda, Moskve, Bratislave, Osla, Kaira i Teherana.

"Nacionalna penzija", pretpostavljam, nije samo materijalna satisfakcija za jednog ostvarenog umetnika?

- Da, bila mi je velika čast. Veoma sam zahvalan ljudima koji su primetili i nagradili moj rad.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije