LITERATURA PLAĆENA NAJSKUPLJOM CENOM: Monografija Milivoja Pavlovića o Danilu Kišu objavljena u Rimu

U italijanskim knjižarama - koje ne oskudevaju u prevodima romana i pripovedaka Danila Kiša - pojavila se i monografija o Kišovom životu i delu pod naslovom Una corona di spine per Danilo Kiš ("Venac od trnja za Danila Kiša").

Foto Iz knjige "Venac od trnja za Danila Kiša"

Reč je o prevodu knjige dr Milivoja Pavlovića koja je u Beogradu, kod "Službenog glasnika", doživela četiri izdanja, i ovenčana nekolikim nagradama; prevedena je, pre italijanskog, na mađarski i francuski jezik, a privodi se kraju i prenošenje na još dva svetska jezika. Izdavač Pavlovićeve knjige na italijanskom je kuća Oltre il mare, a prevod je delo dr Mile Mihajlović, naučnice našeg porekla koja decenijama živi i deluje u Rimu, gde se školovala i objavila više knjiga o italijansko-srpskim kulturnim i drugim vezama.

- Kiš predstavlja reprezentativnu deonicu naše književne i uopšte kulturne baštine, i njegov opus dobro je poznat čitaocima sa Apeninskog poluostrva. Najvažnije Kišove knjige odavno su prevedene na italijanski, a sada ta probirljiva publika može na svom jeziku da se upozna s ključnim etapama Kišovog života i dovede ih u vezu s koncepcijom njegovog dela - kaže Milivoje Pavlović. - Stavili smo na uvid mnoga nepoznata dokumenta iz Kišovog života, ali i prezentovali i književni presek njegovog opusa koji se odlikuje visokim stepenom estetske realizacije i umetničkih ideja širokog žanrovskog, stilskog i semantičkog raspona.

Pavlović podseća da je Kišova biografija predodredila tematsku usmerenost njegovog dela, pa i genološke oblike u kojima će se izražavati, a oni su mnogobrojni. Osim romana i pripovedaka, Kiš je pisao drame, filmska i TV scenarija, eseje i stihove; prvi njegov objavljeni rad je pesma o rano preminuloj majci, a poslednji (objavljen za života), pesma napisana na vest o smrti Mire Trailović, pozorišne radnice i upravnice Ateljea 212 (avgusta 1989). Danilo Kiš, koga sada prevode i na najudaljenije jezike planete, i sam je bio plodni prevodilac; osim sa francuskog, mađarskog i ruskog, što je uglavnom poznato, prevodio je i sa nemačkog i engleskog jezika.

Kiš je rođen u Subotici 1935. Poslednju deceniju života proveo je u Parizu, gde je i umro oktobra 1989. Iako je bio kosmopolita i poliglota, svuda je, pa i u Parizu, priče i romane pisao samo na srpskom, boreći se za najviše stilske vrednosti ovog jezika.

- Kiš je bio po mnogo čemu jedinstvena pojava u našoj kulturi, izuzetan i po posvećeničkoj, skoro monaškoj službi književnosti, kao i po načinu na koji je istorijsko i dokumentarno pretvarao u umetničko - kaže Pavlović. - Imao je veoma težak život - počev od progona porodice od mađarskih fašista u detinjstvu u Vojvodini, preko nesporazuma različite vrste u mladosti i zrelosti, do teške bolesti i prerane smrti u Parizu u 54. godini, upravo u vreme kad je, s velikom šansama, bio nominovan za Nobelovu nagradu. Umro je ne stigavši da uživa u inostranim plodovima svoje slave, od koje danas velike koristi ima srpska kultura, pa i kultura sveta.

Italijanska kritika veoma je pozitivno ocenila Kišova dela, a na povoljan odjek naišla je i Pavlovićeva knjiga o literaturi plaćenoj najtežim ličnim iskustvom. Između brojnih ocena, navešćemo onu koju je o Kišu izneo poznati pisac i krtičar Klaudio Magris.

Slikovita je i ocena koju je o prevodu "Peščanika" (Magris ovaj roman smatra pravim remek-delom) napisao kritičar Bilh Rubinštajn: "Ovako piše onaj čije je pero bilo umočeno u mastilu koje je pocrvenelo".

Pavlovićeva knjiga na italijanskom donosi i intervju koji je on, pre tačno pola veka, vodio sa Kišom za NIN povodom nagrade "Peščaniku" za roman godine. Taj intervju se Kišu bio dopao toliko da ga je uvrstio u svoju knjigu eseja. Kasnije se druženje nastavilo susretima i razgovorima u Dubrovniku, Parizu, Budimpešti i Beogradu. Jula 1989, kada je Kiš, već neizlečivo bolestan, došao u Beograd da se pozdravi sa prijateljima, sreo se i s Pavlovićem, o čemu svedoči i fotografija koju je snimio Željko Jovanović. Septembra 1989, mesec dana pre smrti. Kiš je ostavio pisani zahtev da se sahrani u Beogradu, po pravoslavnom obredu. Tako je i postupljeno. Njegov prah sada počiva u Aleji zaslužnih na beogradskom Novom groblju.

Prevod i dobra recepcija Pavlovićeve knjige doprineće snažnijem prodoru naše književnosti u svet, pošto italijanski deluje i kao snažan jezik transmisije i medijacije, posebno u zapadnoj kulturi.

Preporučujemo

Kultura

0 0

MALO MUDROVANjE O DNEVNICIMA: Izlaganje na promociji knjige "Raspad i rat: Dnevnik, 1989-1995"

21. 06. 2022. u 12:53

Kultura

1 25

GRANICE SRPSKOG JEZIKA: Jednoglasno usvojena Deklaracija o granicama srpskog jezika

21. 06. 2022. u 12:46

Poznati

0 0

NEMERLjIVA ŠTETA: Oglasio se Čola posle vesti o krađi i ćerki

20. 06. 2022. u 19:18

Društvo

0 0

POČEO PETROVDANSKI POST: Evo kako da ne osetite glad - svi prave istu grešku

20. 06. 2022. u 16:46

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije