LITERATURA PLAĆENA NAJSKUPLJOM CENOM: Monografija Milivoja Pavlovića o Danilu Kišu objavljena u Rimu

K. R.

21. 06. 2022. u 14:30

U italijanskim knjižarama - koje ne oskudevaju u prevodima romana i pripovedaka Danila Kiša - pojavila se i monografija o Kišovom životu i delu pod naslovom Una corona di spine per Danilo Kiš ("Venac od trnja za Danila Kiša").

ЛИТЕРАТУРА ПЛАЋЕНА НАЈСКУПЉОМ ЦЕНОМ: Монографија Миливоја Павловића о Данилу Кишу објављена у Риму

Foto Iz knjige "Venac od trnja za Danila Kiša"

Reč je o prevodu knjige dr Milivoja Pavlovića koja je u Beogradu, kod "Službenog glasnika", doživela četiri izdanja, i ovenčana nekolikim nagradama; prevedena je, pre italijanskog, na mađarski i francuski jezik, a privodi se kraju i prenošenje na još dva svetska jezika. Izdavač Pavlovićeve knjige na italijanskom je kuća Oltre il mare, a prevod je delo dr Mile Mihajlović, naučnice našeg porekla koja decenijama živi i deluje u Rimu, gde se školovala i objavila više knjiga o italijansko-srpskim kulturnim i drugim vezama.

- Kiš predstavlja reprezentativnu deonicu naše književne i uopšte kulturne baštine, i njegov opus dobro je poznat čitaocima sa Apeninskog poluostrva. Najvažnije Kišove knjige odavno su prevedene na italijanski, a sada ta probirljiva publika može na svom jeziku da se upozna s ključnim etapama Kišovog života i dovede ih u vezu s koncepcijom njegovog dela - kaže Milivoje Pavlović. - Stavili smo na uvid mnoga nepoznata dokumenta iz Kišovog života, ali i prezentovali i književni presek njegovog opusa koji se odlikuje visokim stepenom estetske realizacije i umetničkih ideja širokog žanrovskog, stilskog i semantičkog raspona.

Pavlović podseća da je Kišova biografija predodredila tematsku usmerenost njegovog dela, pa i genološke oblike u kojima će se izražavati, a oni su mnogobrojni. Osim romana i pripovedaka, Kiš je pisao drame, filmska i TV scenarija, eseje i stihove; prvi njegov objavljeni rad je pesma o rano preminuloj majci, a poslednji (objavljen za života), pesma napisana na vest o smrti Mire Trailović, pozorišne radnice i upravnice Ateljea 212 (avgusta 1989). Danilo Kiš, koga sada prevode i na najudaljenije jezike planete, i sam je bio plodni prevodilac; osim sa francuskog, mađarskog i ruskog, što je uglavnom poznato, prevodio je i sa nemačkog i engleskog jezika.

Kiš je rođen u Subotici 1935. Poslednju deceniju života proveo je u Parizu, gde je i umro oktobra 1989. Iako je bio kosmopolita i poliglota, svuda je, pa i u Parizu, priče i romane pisao samo na srpskom, boreći se za najviše stilske vrednosti ovog jezika.

- Kiš je bio po mnogo čemu jedinstvena pojava u našoj kulturi, izuzetan i po posvećeničkoj, skoro monaškoj službi književnosti, kao i po načinu na koji je istorijsko i dokumentarno pretvarao u umetničko - kaže Pavlović. - Imao je veoma težak život - počev od progona porodice od mađarskih fašista u detinjstvu u Vojvodini, preko nesporazuma različite vrste u mladosti i zrelosti, do teške bolesti i prerane smrti u Parizu u 54. godini, upravo u vreme kad je, s velikom šansama, bio nominovan za Nobelovu nagradu. Umro je ne stigavši da uživa u inostranim plodovima svoje slave, od koje danas velike koristi ima srpska kultura, pa i kultura sveta.

Italijanska kritika veoma je pozitivno ocenila Kišova dela, a na povoljan odjek naišla je i Pavlovićeva knjiga o literaturi plaćenoj najtežim ličnim iskustvom. Između brojnih ocena, navešćemo onu koju je o Kišu izneo poznati pisac i krtičar Klaudio Magris.

"Opus Danila Kiša je jedna vrsta svete tragedije o delirijumu stoleća, o zgrušanoj krvi, kaljuzi i laži natopljenim suzama žrtava koje je za sobom ostavio: o milionima sužanja, o pokolju čiji je Kiš neumoljiv i beznadežan svedok", piše Magris, dodajući kako je Kiš totalitarizam savremenog doba izrazio gorostasnom snagom poetike kao "irealnu moru danteovskih razmera". Prema Magrisu, "Kiš je iskazao punu vrednost literature, negirajući svaku idolatriju: Kiš čovek, koji živi do kraja, do poslednjeg daha, čak i na samom pragu smrti".

Slikovita je i ocena koju je o prevodu "Peščanika" (Magris ovaj roman smatra pravim remek-delom) napisao kritičar Bilh Rubinštajn: "Ovako piše onaj čije je pero bilo umočeno u mastilu koje je pocrvenelo".

Pavlovićeva knjiga na italijanskom donosi i intervju koji je on, pre tačno pola veka, vodio sa Kišom za NIN povodom nagrade "Peščaniku" za roman godine. Taj intervju se Kišu bio dopao toliko da ga je uvrstio u svoju knjigu eseja. Kasnije se druženje nastavilo susretima i razgovorima u Dubrovniku, Parizu, Budimpešti i Beogradu. Jula 1989, kada je Kiš, već neizlečivo bolestan, došao u Beograd da se pozdravi sa prijateljima, sreo se i s Pavlovićem, o čemu svedoči i fotografija koju je snimio Željko Jovanović. Septembra 1989, mesec dana pre smrti. Kiš je ostavio pisani zahtev da se sahrani u Beogradu, po pravoslavnom obredu. Tako je i postupljeno. NJegov prah sada počiva u Aleji zaslužnih na beogradskom Novom groblju.

Prevod i dobra recepcija Pavlovićeve knjige doprineće snažnijem prodoru naše književnosti u svet, pošto italijanski deluje i kao snažan jezik transmisije i medijacije, posebno u zapadnoj kulturi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

PORODIČNI ODMOR U PRAVOM SMISLU: Bazeni, dobra plaža, raznovrsne animacije, ukusna i raznovrsna hrana, šta više poželeti