SAHRANJEN MARKO ŽIVIĆ: Glumac ispraćen uz pesmu "Jeleni umiru sami" (FOTO / VIDEO)

Novosti online

19. 10. 2021. u 13:13

POPULARNI glumac Marko Živić (1972-2021) sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo mnogobrojnih kolega i prijatelja.

САХРАЊЕН МАРКО ЖИВИЋ: Глумац испраћен уз песму Јелени умиру сами (ФОТО / ВИДЕО)

Foto: M. Petrović / N. Skenderija

Od umetnika koji nas je prerano napustio dirljivim govorom oprostio se Dragan Bjelogrlić:

- Kako reći zbogom tom toplom, širokom i razdraganom osmehu. Kako se oprostiti od te vrcave radosti koja nas je sve opčinjavala, a u stvari je samo pokušavala da sakrije i nekako zabašuri svoju nežnost i ranjivost. Ja sad treba da se oprostim od tebe, Marko. Treba da ti kažem kako ti sad negde ideš, i da te svi mi više nikada nećemo videti, sresti i zagrliti. Kako se to radi, koje su to reči? Najradije bih da ti nekako pokažem koliko sam te jako voleo. Jer ne znam, nisam siguran, da sam ti to zaista pokazao kad je bilo vreme. To me sada boli.

Dok su poslednji grumeni zemlje padali na kovčeg, čuli su se zvuci pesme "Jeleni umiru sami".

Pre toga, u dupke punoj sali Beogradskog dramskog, kolege i prijatelji sa suzama i jecajima oprostili su se od svog prvaka i drugara. Na velikom platnu smenjivali su se inserti iz mnogih popularnih filmova, TV serija, predstava, intervjua i, na kraju, muzička emisija: Marko sedi iza podijuma i u polumraku, stidljivo briše suze uz poslednje taktove pesme "Jeleni umiru sami"...

U gledalištu pod maskama poznata lica - Srđan Timarov, Branimir Brstina, Ana i Borka Tomović, Dragan Bjelogrlić, Dejan Lutkić, Ivan Zablaćanski, Milan Gromilić...

- Ne pamtim ovakvu tišinu u BDP. To najbolje govori šta osećamo prema našem Marku. Kada smo tog 14. oktobra otvorili izložbu njegovog profesora Radeta Markovića, stigla je vest o Markovoj smrti... - s tugom je svedočio Jug Radivojević, direktor BDP. - Bio je još spreman da igra 24. septembra, iako se videlo da je to nemoguće. Na nagovor kolega otišao je na pregled. Zadržan je u bolnici. Posle nekoliko dana javio se i rekao da će biti dobro. Poslednju poruku ispisao je nečitko, s greškama u kucanju. Uspeli smo da dešifrujemo: "Kaži Bjeli da ću da se vratim da odigram 'Let iznad kukavičjeg gnezda'. Dobri moji, ljubim vas"... A poslednji "Let" imao je na Brionima. U velikom stilu, ispraćen ovacijama. Poslednja premijera - "Zelena čoja Montenegra", u manastiru Stanjevići. Nema slučajnosti. NJegov kostim iz "Leta" položili smo pored njega.

Miloš Biković rekao je da je Marko osmeh i šalu nosio kao štit i zaštitni znak, po čemu će ga svi pamtiti:

- Ti si znao, mrak se može najuriti klovnovskim nosem crvenim, a prava se aždaja može ubiti mačem drvenim. Rečju, šalom, pričom, replikom, pa i mitom kao oružjem. Reči tople, reči blage. Vidiš li da za osmeh treba sve više snage.

Kroz suze se od popularnog glumca oprostio i njegov prijatelj Slobodan Boda Ninković:

- Maki, Makroni, Makaroni, Marko. Tako sam ga ja zvao. Ovih dana, dok smo svi gajili nadu da ćemo se ponovo sresti na pozorišnim daskama, razmišljao sam kako bih i gde mogao da nađem Marka. I onda mi se prikazao maslačak. Onako nežan, krhak, gizdav.

Sa Ivanom Tomićem igrao je godinama u najgledanijem naslovu kuće, "Ne igraj na Engleze":

- Neke stvari radimo poslednji put, a da to ne znamo. Kako napisati da više nikada nećemo igrati "Engleze" i da neću iščekivati tvoj monolog, da bih video kako ćeš ga izgovoriti. Da ćeš dati sve od sebe jer si profesionalac i biće drugačije nego prošli put, jer si glumac. A posle aplauza, dok idemo do garderobe, komentarisaćemo publiku, naše likove i lapsuse. Kako bih voleo da se još jednom posvađamo oko replike, pa da se na sledećoj predstavi, u našoj sceni, pomirimo. Polovina sveta koje smo obišli na gostovanjima danas plače. Plačem i ja, jer neće više biti kikotanja po aerodromu, neće biti boljih mesta u avionu jer su te stjuardese prepoznale i neće biti promene mizanscena u poslednji čas, jer domaćin nije obezbedio odgovarajuću salu.

Drugarica sa klase Milica Zarić sa setom je izgovorila da njegovi klasići imaju moć da režiraju životnu predstavu, Marko bi sad ušetao na scenu koja nosi ime njihovog profesora Radeta Markovića i uzviknuo: "Bate, šta ste se zarozali, ajmo Bato da radimo!".

- Uvek si se prvo čuo, pa video. I osmehom bi odmah ozario naša lica. Ti si osmeh, šarm, posvećenost, ludačka energija, bezrezervno davanje, nepresušni duh. Đuza naše klase. Najduhovitiji naš drug. Ti si šeret i gospodin čovek. Bučan i stidljiv. Ti si dar obožavan od publike. Delili smo scenu i život, pažnju, brigu i smeh - rekla je Zarićeva.

Da je poslednjih godina sve češće posećivao svoj rodni grad Kruševac i sve češće govorio o povratku u zavičaj, posvedočio je direktor tamošnjeg teatra Branislav Nedić.

- Jedna reč mi se stalno vraća, reč "nepravda". Nepravda je što više nećeš šetati svojom Bagdalom i portom, nećeš pričati o pozorištu i Petroniju u našem kafiću, nećeš se smejati dok sediš sa prijateljima i kolegama. Obične večeri znao si da pretvoriš u magične noći. Nepravda, Mare. Verujem da će ta nepravda biti ispravljena "na drugoj strani", gde te čekaju mnoge kolege i gde su već tvoji roditelji Sveta i Bilja, koji su ti toliko nedostajali svih ovih godina. Putuj, Marence, i odmori se.

Foto: M. Petrović

Foto: N. Skenderija

Foto: M. Petrović

Foto: N. Skenderija

Foto: M. Petrović

Foto: M. Petrović

 

Foto: M. Petrović

Foto: M. Petrović

Foto: M. Petrović

Foto: N. Skenderija

Foto: M. Petrović

 
 
 

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)