Ekonomija

POMOĆ DRŽAVE ILI BANKROT: Turistički sektor traži dodatne mere za podršku tokom pandemije korone

Z. R.

15. 07. 2020. u 11:02

PANDEMIJA je gotovo "ubila" turizam u čitavom svetu, pa i u Srbiji. U našoj zemlji najgore su prošli gradovi kao destinacije, jer se u njima beleži pad gostiju i do 97 odsto.

ПОМОЋ ДРЖАВЕ ИЛИ БАНКРОТ: Туристички сектор тражи додатне мере за подршку током пандемије короне

NEISPLATIVO Mali broj putnika koristi autobuski prevoz

Iako je država donela ekonomske mere pomoći, u ovom sektoru ističu da im one nisu dovoljne za oporavak. Zbog toga, vlasnici preduzeća, koji se bave turizmom, traže poseban paket pomoći za javni prevoz putnika, hotelijere, agencije i ugostitelje.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija JUTA, ističe da turistički sektor nema perspektivu i da će mnoga preduzeća u ovoj grani privrede bez konkretne pomoći države - bankrotirati. Promet agencija pao je za 90 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

- Oko 100.000 ljudi u Srbiji neposredno ili posredno zavisi od turizma - napominje Seničić. - Biće to izuzetno veliki socijalni udarac, ako ne dobijemo neku vrstu pomoći.

Prevoznici od države traže da im otpišu poreze i doprinose na zarade zaposlenih za tri meseca, koji su samo odloženi i koji bi trebalo da se plaćaju od 2021. godine na 24 rate. Oni, takođe, predlažu da od januara sledeće godine akciza na evrodizel gorivo za transportne namene bude 39 dinara po litru, što bi, kako tvrde, srpskim prevoznicima omogućilo uslove za ekonomski održivo poslovanje.

SAMO ZA UGROŽENE

POMOĆ sada nije potrebna svima, naročito ne onima koji su bili otvoreni preko zime i sada mogu da rade i da prežive - smatra Georgi Genov, predsednik udruženja HORES. - Trenutno nije pitanje biznisa i zarade, već preživljavanja. Zbog toga ćemo tražiti od države da pomogne hotelijerima i ugostiteljima u gradovima, koji se trenutno nalaze u katastrofalnom stanju. U Srbiji oko 180 hotela ne radi.

- Treća mera odnosi se na nepovratne subvencije na ime troškova i dažbina koje redovno plaćamo na ime osnovnih sredstava i troškova održavanja autobuskih sistema kada vozila ne rade - objašnjavaju u Poslovnom udruženju drumskog saobraćaja "Srbijatransport". - Očekujemo da one budu bar na nivou 50 odsto gubitaka u prvoj polovini godine, odnosno oko 30 miliona evra. Smatramo da subvenciju treba opredeliti poslodavcima na osnovu broja zaposlenih ili broju autobusa koji poseduju izvod licence.

U "Srbijatransportu" ističu da su gubici drumskog prevoza putnika u prvoj polovini godine premašili 60 miliona evra. Oni navode i da je u ovom sektoru zabeležen pad prihoda za 63 odsto u odnosu na isti period lane. Najviše su pogođeni turistički i međunarodni prevoz putnika, sa 85 odsto, zatim međumesni linijski prevoz sa 70 odsto, dok je javni gradski prevoz pretrpeo štetu od oko 40 odsto.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)
Reportaže

0 16

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države
Ekonomija

0 1

UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države

NEUSKLAĐENOST evropskih propisa o minimalnim uslovima, koje proizvođači treba da ispune pre plasiranja proizvoda na tržišta, glavni su argument za čuvenu dilemu zbog čega je ukus neke hrane drugačiji od onog u drugoj inostranoj zemlji. Proizvođači maksimalno koriste ovu zakonsku rupu, istovremeno odgovarajući na uslove koje propisuje konkretna zemlja u koju izvoze. Zato poređenja sa drugim državama nisu opravdana, a pitanje kvaliteta je škakljivo, na koje tačan odgovor u stvari - ne postoji.

19. 04. 2024. u 11:54

Politika
Tenis
Fudbal
I DALJE RASTEMO, UPRKOS KRIZI, A JAVNI DUG NAM JE POD KONTROLOM: Mali sa potpredsednicom regiona Evrope i Centralne Azije u Svetskoj banci

I DALjE RASTEMO, UPRKOS KRIZI, A JAVNI DUG NAM JE POD KONTROLOM: Mali sa potpredsednicom regiona Evrope i Centralne Azije u Svetskoj banci