Ekonomija

MNOGI RADNICI OVO NE ZNAJU: Ako primate minimalac, ovo su prava koja vam poslodavac ne sme uskratiti

K. Despotović

18. 07. 2026. u 16:45

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

MINIMALNA zarada je zakonom garantovani iznos koji zaposleni ostvaruje za standardni učinak i puno radno vreme. Ipak, među radnicima i dalje postoji česta nedoumica - da li su dodaci za minuli rad, noćni rad, prekovremeni rad i rad na državni praznik već uračunati u minimalac ili se isplaćuju posebno.

МНОГИ РАДНИЦИ ОВО НЕ ЗНАЈУ: Ако примате минималац, ово су права која вам послодавац не сме ускратити

Foto: techograce / Alamy / Profimedia

Zakon o radu na to daje jasan odgovor: ova uvećanja ne ulaze u minimalnu zaradu, već se obračunavaju i isplaćuju posebno, navodi Kamatica.

Šta kaže zakon?

Član 111. Zakona o radu propisuje da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada, vremena provedenog na radu, kao i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Za 2026. godinu minimalna cena rada iznosi 371 dinar neto po radnom času, pa zaposleni koji u julu odradi pun fond od 184 sata ostvaruje minimalnu neto zaradu od 68.264 dinara. Minuli rad isplaćuje se posebno Član 108. Zakona o radu propisuje da zaposleni ima pravo na uvećanje zarade po osnovu vremena provedenog u radnom odnosu (minuli rad), u iznosu od najmanje 0,4 odsto od osnovice za svaku punu godinu rada kod poslodavca. Ovo pravo ostvaruje se pored minimalne zarade, a ne kao njen sastavni deo.

1. noćni rad - Zaposleni koji radi noću ima pravo na uvećanu zaradu u skladu sa Zakonom o radu i opštim aktom ili ugovorom o radu. Ovaj dodatak obračunava se posebno i ne može biti uračunat u minimalnu zaradu.

2. prekovremeni rad - Za svaki sat prekovremenog rada zaposleni ima pravo na zakonom propisano uvećanje zarade. Poslodavac ne može da smatra da je ova naknada već obuhvaćena minimalnom zaradom, jer se obračunava odvojeno.

3. rad na državni praznik - Zaposleni koji radi na dan državnog praznika koji je po zakonu neradan takođe ima pravo na uvećanu zaradu. Ni ovaj dodatak nije deo minimalne zarade, već se isplaćuje posebno.

U praksi se često može čuti da zaposleni koji primaju minimalnu zaradu nemaju pravo ni na kakva dodatna uvećanja. To nije tačno. Zakon o radu jasno propisuje da zaposleni koji prima minimalnu zaradu zadržava pravo na sva zakonom predviđena uvećanja ako ispunjava uslove za njih. Drugim rečima, minimalna zarada predstavlja zakonski minimum, dok se dodaci za minuli rad, noćni rad, prekovremeni rad i rad na državni praznik obračunavaju i isplaćuju posebno.

Kako proveriti da li je plata pravilno obračunata?

Najjednostavniji način je da zaposleni proveri obračunsku listu uz zaradu. Na njoj bi trebalo da budu jasno iskazane:

- osnovna zarada;

- minimalna zarada (ako se isplaćuje);

- uvećanje za minuli rad;

- uvećanje za noćni rad;

- uvećanje za prekovremeni rad;

- uvećanje za rad na državni praznik.

Ako ova uvećanja nisu posebno prikazana ili postoji sumnja da nisu obračunata u skladu sa zakonom, zaposleni može od poslodavca da zatraži obrazloženje obračuna zarade, a po potrebi i da se obrati Inspektoratu za rad.

Minimalna zarada je zakonom garantovani iznos koji zaposleni ostvaruje za standardni učinak i puno radno vreme. Ipak, među radnicima i dalje postoji česta nedoumica - da li su dodaci za minuli rad, noćni rad, prekovremeni rad i rad na državni praznik već uračunati u minimalac ili se isplaćuju posebno.

(Kamatica) 

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

MANJI JE BROJ RADNIH MESTA, ALI JE RIZIK PO ZDRAVLJE VISOK Rudarstvo prioritetni kandidat za robotizaciju
Ekonomija

0 1

"MANJI JE BROJ RADNIH MESTA, ALI JE RIZIK PO ZDRAVLJE VISOK" Rudarstvo prioritetni kandidat za robotizaciju

KONSULTANT za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Mastilović ocenio je da bi, nakon što je započeta proizvodnja humanoidnih robota u kineskoj fabrici „Mint" u Šapcu, ti roboti mogli u budućnosti da preuzmu poslove u kojima postoji bezbednosni rizik po zdravlje radnika, u kojima je najizraženiji nedostatak radne snage, navodeći kao primer rudarstvo.

13. 09. 2026. u 16:54

Politika
Tenis
Fudbal
ZAVRŠILA DVA FAKULTETA: Šta je po obrazovanju Neda Ukraden - Roditelji su bili razočarani što nisam završila medicinu

ZAVRŠILA DVA FAKULTETA: Šta je po obrazovanju Neda Ukraden - "Roditelji su bili razočarani što nisam završila medicinu"