KAKO JE BANKARSKA KRIZA DOVELA DO RASTA KRIPTA? Osnivač platforme Crypto12 o dešavanjima na bankarskom tržištu

DAVID Veselinović, osnivač i direktor Crypto12, govori o stanju u bankarstvu, nakon silnih potresa koji su se dogodili proteklih nedelja.

Foto: Depositphotos

Kriptovalute razuverile "neverne Tome"

Iako je, kada su u pitanju američke banke, delovalo kao moguće da problem leži u njihovom odnosu sa tehnološkim i kripto firmama – koje se generalno smatraju rizičnim – situacija u Credit Suisse-u ukazuje na to da je problem sistemski.

Naime, Credit Suisse nije više u stanju da ispunjava svoje obaveze, pa je odlučeno da tu banku kupi druga švajcarska banka – UBS.

Uslov da do ove prodaje uopšte i dođe jeste da švajcarska vlada garantuje za pojedine obaveze Credit Suisse-a – koji je do skoro važio za izuzetno jakog igrača u bankarskom sektoru.

Foto: Profimedia

A sada? Prodaje se "na doboš".

Sasvim prirodno se postavlja pitanje: Ako "pucaju" tako jake, tradicionalne finansijske institucije, šta da očekujemo od rizične imovine, poput kripto tržišta, i kako sva ova zbivanja utiču na njega?

Isprva se mislilo da će ono biti jako pogođeno, budući da su Silvergate i Silicon Valley Bank poslovale sa kripto firmama, koje su tamo držale značajna sredstva. Istina je, ipak, drugačija.

Tržište kripto novca je reagovalo suprotno od tog očekivanja, jer izgleda da su ljudi uplašeni dešavanjima u bankarskom sektoru - odlučili da više pažnje posvete kriptovalutama, budući da njih mogu da "drže kod sebe".

Drugim rečima, da bi neko držao kriptovalute nije mu neophodna banka, već samo pristup internetu.

O tome govori David Veselinović, osnivač i direktor Crypto12.

Foto Ilustracija arhiva

Dešavanja na bankarskom tržištu - kako se kripto u to uklapa

- Moje mišljenje je da je rast kamatnih stopa glavni uzrok krize u bankarskom sektoru, odnosno da mere borbe protiv inflacije (koja je zaista previsoka) dovode do toga da su svi, pa čak i velike banke u problemu. Drago mi je što vidim da se države trude da reaguju brzo i da sačuvaju stabilnost u bankarskom sektoru, i nadam se da će u tome uspeti. Što se tiče kripta – mnogi su na prvu loptu rekli da će u problemu biti samo banke koje su učestvovale u poslovima sa kriptom, ali to naravno nije slučaj. Vidim da ljudi počinju sve više da shvataju da kripto može da zaštiti ljude i od rizika poslovanja sa bankama i od inflacije – posebno zato što je količina ključnih kriptovaluta, BTC-a i ETH-a, ograničena - kaže Veselinović.

- Naime, dok dolar, evro, rublju, i druge klasične valute države mogu da štampaju kad hoće i koliko hoće, kod kripta to nije slučaj – kripto se izdaje algoritamski i ima ga toliko koliko ga ima. Kada to spojite sa činjenicom da možete sami da ga držite kod sebe, i šaljete kome god hoćete, dolazite do razloga zašto problemi kod banaka dovode do rasta kripto sektora. Bitno je samo da ljudi vode računa - ako već koriste usluge neke kriptomenjačnice/kriptoberze, da to bude pružalac usluga koji je regulisan i koji ima odgovarajuću dozvolu, jer je u poslednje vreme nekoliko velikih stranih kriptoberzi propalo, a ljudi su izgubili svoja sredstva. Znam više ljudi koji su "naseli" na primamljive ponude tih stranih pružaoca usluga, koji su uglavnom registrovani na raznim ostrvima, bez prave regulacije. Zato je moja preporuka - ili držati svoj kripto kod sebe, ili koristiti pružaoca usluga od poverenja - dodaje on.

Rizik sveden na minimum

Dozvola NBS za rad, potvrda komisije za HoV

- Crypto12 je jedna od dve firme koje trenutno pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom u Srbiji. Mogu da kažem da su srpski propisi dosta strogi, stroži čak nego u mnogim državama članicama EU, te smo morali da ispunimo visoke standarde da bismo te dozvole i dobili. Iako je to s jedne strane usporilo proces dobijanja dozvole, sada kada dozvolu imamo - to garantuje da je naše poslovanje u skladu sa zakonom i da sprovodimo odgovarajuće mere kako bismo zaštitili imovinu korisnika - naveo je Veselinović.

Prednost kriptovaluta - svako može da ih drži i šalje bez posrednika

- Svako može da ima svoj softver (wallet) pomoću kog se čuvaju i šalju kriptovalute, i ti softveri su svakim danom sve lakši za upotrebu. Neki od njih su već sada jednostavniji od aplikacija većine banaka. Npr, naš korisnik može za dinare da kod nas kupi ETH i da ga odmah prebaci kod sebe na svoj wallet – na taj način, svaki rizik je sveden na minimum. Naravno, ukoliko ne želi da troši vreme i energiju na korišćenje sopstvenog wallet-a, korisnik može da odluči i da drži ETH kod nas u kastodiju. Mi čak imamo dozvolu da za račun korisnika "stejkujemo" ETH, odnosno da mu pružimo uslugu vođenja portfolija koja se svodi na stejkovanje ETH-a - ističe Veselinović.

Ulaganje u kriptovalute - da li je sada pravi trenutak?

- Uvek je pravi trenutak da se čovek edukuje o kriptovalutama, da ih istraži i da nauči o čemu se radi. Verujem da je kripto budućnost (zato se njime i bavim), i što pre neko stekne veštine u sferi kripta – to bolje. Sa druge strane, kad je samo ulaganje u pitanju, tu naravno savetujem oprez. Cena kriptovaluta je volatilna, i lako može da se desi da danas kupite neku kriptovalutu za 1.000 evra, a da već za nedelju dana možete da je prodate za npr. 30% manje. Jednostavno, radi se o novoj vrsti imovine, i prirodno je da joj cena naglo skače i naglo pada - kaže Veselinović.

Očekivanja u pogledu kretanja tržišta kriptovaluta

- Već sam pomenuo podizanje kamatnih stopa kao jednu od mera borbe protiv visoke inflacije. Mislim da je to trenutno ključno kada je u pitanju tržište kriptovaluta, ali i brojna druga tržišta. Jednostavno, to je jak makroekonomski faktor. U tom smislu, očekujem da u sledećih godinu dana veći uticaj na cenu imaju takvi makroekonomski faktori nego sama tehnologija koja je u pozadini kripta. Da se razumemo, verujem da će ta tehnologija na kraju odneti pobedu, u smislu da će šira javnost prepoznati njene kvalitete i početi da je primenjuje, i to u meri u kojoj se danas upotrebljavaju platne kartice, ali to je, ipak, očekivanje koje može da se ostvari u nekom srednjem ili dužem roku. Za sada, ipak, verujem da će preovlađujući uticaj na cenu imati pomenuti makroekonomski faktori, poput kamatnih stopa - zaključuje Veselinović.

(Telegraf biznis)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije