ŠVAJCARSKA NE TRESE BANKE U SRBIJI: NBS i stručnjaci poručuju da je finansijski sektor u Srbiji likvidan

KAIŠ se i dalje steže. Evropska centralna banka odagnala je, makar juče, dilemu hoće li je previranja u pojedinim bankama, pre svega Kredi Svis, nagnati da popusti sa zatezanjem monetarne politike. Referentnu kamatnu stopu je podigla za pola procenta i sada iznosi 3,5 odsto. Prilično je izvesno da će istim tragom ići i Narodna banka Srbije, tako da zaduženi i u evrima i u dinarima teško da mogu da se nadaju stabilnim ratama.

Foto: Printscreen

Do pre nekoliko dana povećanje evropske kamate se nije ni dovodilo u pitanje. U međuvremenu je, međutim, skoro potonula Kredi Svis. Akcije su se delom oporavile, skok od 30 odsto, pošto je švajcarska centralna banka obećala zajam od 50 milijardi franaka. Potres u Sjedinjenim Američkim Državama, zbog gašenja tri banke krajem prošle nedelje, nastavio se tako i na evropskom tlu. Narodna banka Srbije, baš kao i ekonomisti, uveravaju da slična opasnost ne preti bankama u Srbiji.

- Bankarski sektor Republike Srbije je stabilan, visoko likvidan i solventan, a građani mogu biti uvereni u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i sigurnost svih štednih depozita - poručuju iz NBS. - Pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora je na kraju decembra 2022. godine iznosio više od 20 odsto. Banke u Republici Srbiji nemaju izloženost prema Silicon Valley Bank (SVB). U skladu sa Zakonom o osiguranju depozita, osigurani su depoziti fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica kod banaka, u iznosu do 50.000 evra po deponentu u banci. Ukupni osigurani depoziti ovih lica na kraju 2022. godine iznosili su preko 15 milijardi evra. Ključni rizik u ovom trenutku je rizik prelivanja krize i nepoverenja na druge banke na tržištu SAD i Evrope, što se posredno može odraziti i na ostatak sveta. U cilju vraćanja poverenja u finansijski sistem, FED, Trezor SAD i druga regulatorna tela su donela hitne mere kako bi smirili tržište i predupredili širenje posledica. Evropska centralna banka je saopštila da je bankarski sektor evrozone otporan, sa jakim pozicijama kapitala i likvidnosti, kao i da je u slučaju potrebe u potpunosti spremna da reaguje pružanjem podrške likvidnosti.

Ekonoimisti objašnjavaju da naše banke nisu toliko izložene državnim hartijama od vrednosti, što je bio slučaj sa Bankom Silicujmske doline. I imaju vrlo dobru politiku upravljanja rizikom.

- Kod Banke Silicijumske doline se pokazalo problematičnim što su ulagali veliki deo kapitala u hartije i morali su da ih rasprodaju uz visoke gubitke da bi namirili deponente - smatra Nikola Stakić, profesor Singidunum univerziteta. - Imali su i visoku koncentraciju, nekoliko deponenata je držalo 40 do 50 odsto depozita.

Pad akcija Kredi Svis već je drugog porekla. Ovu značajnu švajcarsku banku poslednjih godina prate afere, poslovanje sa gubitkom, povlačenje depozita. Poverenje je poljuljano sumnjom u fiansijski izveštaj, a dogrejano najavom najvećeg investitora, Saudijske nacionalne banke da neće povećati svoje učešće.

- Kredi Svis je jedna od najvećih banaka u Evropi, ali poslednjih godina beleži lošije finansijske rezultate - dodaje Stakić. - Mislim da je nastala panika zbog glavnog akcionara koji je rekao da neće moći da je dokapitalizuje i pruži svež kapital. Danas se već desio potpuni preokret, jer je švajcarska nacionalna banka uskočila i rekla je da će pružiti pomoć od 50 milijardi franaka. Kredi Svis je sistemski važna banka. Centralna banka Švajcarske ne bi smela da dopusti da tako velika banka propadne. Tako se, međutim, stvara moralni hazard. To je skonost da radite stvari koje imaju negativan efekat, ali znate da će vas neko izvući iz problema. Kada se to desi, profiti se privatizuju. Profit deli menadžment i najveći investitori, a gubitak se socijalizuje. Pokrivaju ga poreski obveznici.

Potresi među bankama, očekuju mnogi, svakako će uticati na monetarnu politku. Visoke kamate su, moglo bi se tumačiti, delom i uticale na tešku poziciju Banke Silicijumske doline. Ulagali su u obveznice po niskim kamatama, a sa poskupljenjem novca, deponenti su poželeli da povuku uloge i sami ulažu u isplativije poslove.

- Evropska centralna banka je povećala referentnu kamatnu stopu jer je ta odluka već doneta - pojašnjava Stakić. - Zavisno od situacije na tržištu centralne banke će usporiti sa povećanjem kamate zbog pogoršanih okolnosti i stabilnosti. Gledaće koji je efekat bankarske krize. Ako bude izražen, onda će popustiti monetarnu politiku. To bi bio preveliki pritisak. Realnost je da će NBS nastaviti sa rastom kamata, jer je kasnije krenula. Verujem da će anstaviti sve dok se ne vidi slabljenje inflacije, a ta smo očekivanja već pomerili za početak naredne godine.

Dekan FEFA fakulteta profesor Milan Nedeljković upozorava da bi efekte ove bankarske krize mogla da ostei privreda.

- Indirektni rizici koji postoje za Srbiju odnosne se na poslovanje naših kompanija i startapova, jer trenutna klima na međunarodnom tržištu nije povoljna, što znači da mogućnost dobijanja kapitala od stranih fondova, koji čine značajan segmenta kojima se finansira domaće tehnološke kompanije, postaje dosta ograničen - smatra Nedeljković.

S. BULATOVIĆ

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije