MLADI VIŠE NE ŽELE DA SE BAVE STOČARSTVOM: Broj grla stoke drastično smanjen poslednjih godina, najviše se zatvaraju farme sa muznim kravama

STOČARSTVO u Srbiji polako spada na nivo "statističke greške".

Starica čuva stado u Kreveniku kod Pirota, Foto V. Ćirić

Naročito kada je reč o muznim kravama. U Vojvodini je poslednjih godina znatno smanjen broj grla stoke, a slična situacija je i u ostatku Srbije. Najveći procenat zauzimaju male farme, sa po desetak krava i stara gazdinstva. Mlađi poljoprivrednici, zbog neisplativosti i teškog stanja u stočarstvu, napuštaju ovaj posao ili ga svode na minimum.

Farmeri u Vojvodini su poslednjih nekoliko godina drastično smanjili broj mlečnih grla goveda, pre svega zbog niske cene mleka kao i niza drugih problema koji "guše" tu proizvodnju, kaže za "Novosti" Vasa Džigurski iz Bečeja, jedan od najuglednijih domaćih proizvođača, čija farma proizvodi milion litara mleka godišnje.

JUŽNA BAČKA

PRE dve decenije na području južne Bačke bilo je tri puta više grla muznih krava i tovnih goveda nego danas. U međuvremenu samo je u Bečeju zatvoreno sedam farmi, sa po 30 do 70 goveda. U Vrbasu je prestala da radi farma sa 900 krava, a slična sudbina je zadesila i gazdinstva u Bačkom Gradištu, Radičeviću i drugim mestima.

- Ključni problem je cena mleka, koju diktiraju prerađivači i trgovci i to na štetu proizvođača, tako da su ljudi prinuđeni da zatvaraju farme - kaže Džigurski.

- Niko, pogotovo mladi ljudi, neće više da rade u stočarstvu, jer se ono ne isplati. To je vrlo mukotrpan i dugotrajan posao u koji treba mnogo uložiti, uglavnom opterećen dugoročnim skupim kreditima, koje onda "peglamo" kratkoročnim, da bi na kraju zaradio prerađivač ili trgovac.

NEMA ORANICA

POZICIJU stočarstva usložnjava i neodgovarajuća raspodela državnog zemljišta jer, kako dodaje Džigurski, stočari uglavnom nemaju svoje oranice a teško ih zakupljuju ili su zakupi preskupi.

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Snežana Trivunović ističe da se subvencije i druge mere države reflektuju na stočni fond ali naglašava da u toj proizvodnji moramo imati jasnu strategiju kako bi efekti bili odgovarajući. Moralo bi u tom smislu da se više konsultuju struka i nauka, kao što to čine recimo u Češkoj gde je, primera radi čak 95 odsto umatičenih grla stoke.

Profesorka Trivunović napominje da je od 2003. do 2021. godine na području Novog Sada ukupan broj grla stoke smanjen ali je više onih pod kontrolom. Tako je broj umatičenih krava povećan sa 3.746 na 10.399, ovaca sa oko 3.000 na 22.000 a koza sa "nula" na 697.

ULICE SREMA

NEKADA su ulicama Srema, u toku dana dva puta prolazile krave, ujutru na pašu i uveče se vraćale sa paše, danas retko gde može da se vidi taj prizor. U selu sve ređe može da se kupi mleko od stočara, jer je krava sve manje, a pašnjaci zarasli u korov. U selu Martinci, koje broji oko 3.300 stanovnika, pre 20 godina svaka kuća imala je bar po jednu kravu.

- Danas u pet domaćinstava u selu ima 12 krava i ja sa 14 - priča Aleksandar Žilić iz Martinaca.

- Mleko ne prodajem, već sve ide u preradu u sir, to nam je isplativije.

Na Pavlovačkom pašnjaku, na kojem je pre dve decenije na ispaši bilo oko 100 krava, danas je zarastao u korov, a kako kažu ovi vredni domaćini i krava je sve manje.

- Sela su se ispraznila, niko ne voli da radi, ostalo je starije stanovništvo koje nema više snage - govori Stevan Topalović, poljoprivrednik.

- Seljak ne može da opstane, koji radi 10 jutara zemlje, troškovi narasli, kada se uzme gorivo, seme, a onda da li će roditi. Stoka ne pita kakva je bila godina, već je moraš hraniti, a hrana isto skupa.

KLANICE I NAKUPCI

IAKO zvaničnih podataka nema koliko je stočarstvo i svinjarstvo opalo u odnosu na ranije godine, meštani vide po selima i domaćinstvima.

- Najviše su klanične industrije i nakupci štete donele proizvođačima - smatra Živan Nedeljković iz okoline Subotišta.

- Nama za mleko otkupljivači nude 32 do 33 dinara po litri, a u prodavnici ono ide i do 150 dinara. Kilogram svinjskog mesa u prodavnici ide od 700 do 900 dinara, a nakupci nama daju od 250 do 270 dinara za kilogram "žive vage.

Prema rečima Miroslava Kiša iz Subotice, procenat smanjenja stočarske proizvodnje sigurno je 30 do 40 odsto na godišnjem nivou. Ono što se vidi u selima je da ljudi odustaju i rasprodaju stoku.

- Obrađujemo državnu zemlju koju smo dobili na duži vremenski period, imamo poljoprivredne kredite i moramo da zadržimo obim proizvodnje kako bismo i dalje imali dobar kreditni rejting. Cena hrane je jako skočila, subvencije dobijamo jako kasno, to takođe nije dobro, jer ljudi računaju na taj novac - dodaje Kiš.

Na pojilu u Pavlovcima kod Rume vrvelo je od stoke, Foto S. Kostić

TOVE BIKOVE

I TOV junadi je smanjen u odnosu na neka "srećnija" vremena, ali je sada najsigurniji, jer je, kako kaže stočar iz Salaša Crnobarskog, Branko Simić, cena tovljenika došla od 2,8 do tri evra. Bila je spala na 1,8 evra po kilogramu "žive vage". Tako je i njegovo domaćinstvo, koje je, prosečno, tovilo oko 40 bikova bilo smanjilo rad na 12.

- Skupi su hrana i lekovi - kaže ovaj mačvanski domaćin. -Slično je, uopšte, stanje u svim granama stočarstva, ali je sada najbolja računica što se bikova tiče.

U POMORAVLjU LOŠE

NA teritoriji grada Jagodina ima oko 1.500 muznih krava, dok je pre dve decenije, recimo, samo u selu Glogovcu bilo 3.000 muznih krava, ne računajući bikove i telad. Broj svinja i ovaca smanjen je za 50 odsto. Mali proizvođači, koji su imali od jedne do pet krava, uglavnom su ih prodali, dok su veći proširili svoje farme.

- Tov svinja i uzgoj ovaca više nije isplativ, pogotovu za stočare koji ne proizvode hranu. Ali, i u ratarstvo treba puno da se uloži. Poljoprivrednici su veoma razočarani i ljuti.

S ovim problemima već je suočen Dobrica Jevremović iz Despotovca, koji ima farmu od 150 ovaca "il de Frans" i šest ovnova. Na proleće će rasprodati stado ukoliko sunbvencije ne stignu do kraja godine, jer neće moći da plati hranu za njih.

U Gornjem Štiplju kod Jagodine svaka kuća je imala po 10 do 30 ovaca, a sada jedva da ima četrdesetak grla. Problem je i otkup vune, pa je bacaju. Situacija je najbolja u svilajnačkoj opštini, čija su goveda simentalske rase ovenčana brojnim peharima sa sajmova. Oko 380 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava uzgaja 1.700 umatičenih krava, dok je ukupan broj stoke u različitim kategorijama, od junadi preko teladi do krava prvotelki oko 5.000.

STOČARSTVO GLAVNO

U VALjEVSKIM selima stočarstvo je najrazvijenija grana poljoprivrede. U štalama je oko 19.600 krava i junica simentalske rase, ili domaćeg šarenog govečeta. Pre tri decenije u valjevskom kraju bilo je oko 37.400 goveda, od čega oko 20.000 ženskih priplodnih grla. Svojevremeno, samo u ovim krajevima, tovljeno je oko 60.000 bikova, a toliki tov danas nije u čitavoj Srbiji!

Na području grada Valjeva, u 78 sela, ima oko 10.700 muznih krava, u oko 3.100 poljoprivrednih gazdinstava. U poređenju sa popisom poljoprivrede iz 2012. godine, broj goveda je u valjevskom kraju povećan za oko 2.000 grla. Među gazdinstvima koja se bave stočarstvom, najviše je onih koji imaju od tri do devet krava. Što se tiče većih farmi, 51 poljoprivrednik ima od 30 do 50 grla. Na oko 50 farmi uzgaja se od 20 do 30 krava, 21 proizvođač ima od 50 do 100, dok samo tri farme u valjevskom kraju imaju 100 i više grla.

Oko 900 domaćinstava ukupno uzgaja oko 3.400 koza. U valjevskim selima, oko 4.900 gazdinstava uzgaja oko 71.000 ovaca, najčešće oplemenjenu pramenku i rasu virtemberg.

Uzgoj svinja nije karakterističan za valjevski kraj. Ratarske i povrtarske kulture Valjevci gaje najviše za svoje potrebe i nemaju tržišnih viškova.

- Gajim oko 50 goveda, od kojih 32 muzne krave, nešto junica koje su pred teljenjem i teladi, nezadovoljan sam otkupnom cenom mleka - upozorava domaćin Petar Bojanić iz Lelića kod Valjeva.

- Mlekara s kojom sarađujem kasni sa isplatom za predato mleko, a plaća manje nego drugi otkupljivači, pa na razlici u ceni mesečno gubim od 50.000 do 60.000 dinara.

TEŠKO STANjE I U PIROTU

SEDAMDESETIH godina prošlog veka, na Staroj planini je bilo oko 280.000 ovaca, a poslednjih godina taj broj se procenjuje na svega 12.000 do 15.000 grla. Ovako drastičnom padu kumovala je industrijalizacija i pražnjenje sela. Identična je situacija i u govedarstvu, o čemu svedoči podatak da u mnogim selima više nema nijedne krave, jer su ostareli gorštaci koji su čuvali po par grla poumirali, a mladih nema. Svinjarstvo u ovom kraju nikada nije bilo popularno. Nezaustavljiv pad stočnog fonda ne uspevaju da spreče ni mnogobrojne subvencije države i lokalnih vlasti, jer mladi ne žele da se bavi ovim mukotrpnim poslom.

Preporučujemo

Društvo

0 0

Ulaganje u osiguranje sigurna zaštita u stočarstvu

08. 09. 2022. u 16:00

Poljoprivreda

1 0

DA SE SAČUVAJU DOMAĆE RASE: Stručnjaci održali pirotskim stočarima predavanje o očuvanju autohtonih rasa domaćih životinja (FOTO)

07. 09. 2022. u 22:42

Srbija

0 9

SNEŽANU IZ LOMNICE BOG ZA SVE STVORIO: Žena iz okoline Despotovca sama kolje i peče prasiće, šiša ovce, vrca med…

22. 08. 2022. u 07:52

Preduzetnik

0 0

STANjE U STOČARSTVU (3): Proveriti zalihe žitarica

28. 07. 2022. u 09:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije