GLOBALNOJ EKONOMIJI PRETI RECESIJA: Svetska banka priznala da je Rusija prebrodila oluju međunarodnih sankcija bolje nego što se očekivalo

Novosti online

04. 10. 2022. u 21:36

SVETSKA banka upozorava da bi zbog rata u Ukrajini globalna ekonomija mogla da sklizne u recesiju 2023. godine.

ГЛОБАЛНОЈ ЕКОНОМИЈИ ПРЕТИ РЕЦЕСИЈА: Светска банка признала да је Русија пребродила олују међународних санкција боље него што се очекивало

Foto: EPA/Profimedia/ilustracija

Predviđa se da će se ekonomska aktivnost u ekonomijama rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije smanjiti za 0,2 odsto u 2022. odražavajući negativan efekat prelivanja izazvan ratom.

Takođe, da će se rast jedva oporaviti 2023. godine, uz povećanje BDP-a na 0,3 odsto.

Projekcije rasta za 2023. godinu smanjene su za većinu zemalja u regionu pošto je svaka zemlja pogođena poremećajima u lancima snabdevanja, slabljenjem izgleda za rast u evrozoni, restriktivnijom monetarnom politikom od očekivane i ozbiljnim šokovima na robnim tržištima, kao i velikom neizvesnošću izazvanom ratom.

Prognoza je takođe zasnovana na umerenijim cenama robe (ali zadržavanju na visokom nivou), kao i na globalnom okruženju koje karakterišu restriktivniji globalni uslovi finansiranja, ublažavanje spoljne tražnje i popuštanje "uskih grla" u lancu snabdevanja.

Ako rat eskalira tako da ruski izvoz energije bude dodatno poremećen, regionalna proizvodnja mogla bi biti daleko slabija, upozorava Svetska banka.

Dugotrajni rat će verovatno dodatno povećati nesigurnost i fragmentirati trgovinsku i investicionu integraciju regiona.

SB navodi da je ruska ekonomija prebrodila početnu oluju međunarodnih sankcija bolje nego što se očekivalo, zbog kombinacije brzo donetih i opsežnih kontrola kapitala i operacija likvidnosti, i fiskalne podrške domaćinstvima, preduzećima i vladama nad podnacionalnom nivou.

Ali i pored toga se očekuje pad ruske ekonomije od 4,5 odsto u 2022. godini, pošto pad realnih zarada nagriza potrošnju, dok sankcije i dobrovoljno povlačenje stranih preduzeća i intenzivna neizvesnost utiču na investicije.

U 2023. godini, s obzirom na nastavak rata i proširivanje sankcija, očekuje se da će ruska privreda ponovo zabeležiti pad, za 3,6 odsto, sa punom primenom ranije odlaganih embarga EU na naftu i slabljenjem svih pokretača rasta.

Projektovani rast za Centralnu Evropu u 2022. godini iznosi 4,3 odsto, što je više od ranije projektovanog zbog pozitivnih iznenađenja u prvoj polovini 2022. godine, odražavajući relativno snažnu spoljnu potražnju iz evrozone i oslobađanje potisnute tražnje nakon što su ograničenja uvedena zbog pandemije ukinuta početkom 2022. godine.

Uprkos ubrzavanju inflacije, privatna potrošnja je imala koristi od niže nezaposlenosti i povećanja plata izazvanih nedostatkom radne snage.

U 2022. godini očekuje se rast u Bugarskoj od 2,9 odsto, u Hrvatskoj 6,4 odsto, u Mađarskoj 4,7 odsto, dok se u Poljskoj i Rumuniji očekuje rast od četiri, odnosno 4,6 odsto.

Međutim, industrijska aktivnost i potrošnja će verovatno oslabiti u četvrtom kvartalu 2022. godine, sa nastavkom rasta cena energenata zbog odluke Rusije da zaustavi protok gasa kroz Severni tok 1.

Subvencije za gas i struju pomogle su da se zaštite domaćinstva, ali se očekuje jačanje fiskalnih pritisaka i povećanje deficita (Bugarska, Hrvatska, Rumunija).

BONUS VIDEO - BEOGRAD KAO VAŽNA STANICA: Nekad je “Orijent ekspres” jurio Evropom

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

DOSAD NEVIĐENO! Košarkaške sudije ostale u neverici zbog navijača na meču Evrolige Partizan - Zvezda i uradile ovo (VIDEO)