Ekonomija

GREJANJE SKUPLJE DO 36 ODSTO: Do sada 12 lokalnih samouprava odobrilo više cene za isporuku toplotne energije, čeka se odluka još 32

E. Božić Talijan

22. 09. 2022. u 08:00

DALjINSKO grejanje u Srbiji će početi na vreme, energenata za to ima, a remonti elektrana se privode kraju, ali će mnogim građanima računi za isporuku toplotne energije ove zime biti veći. Razlog za to je drastičan skok cena energenata.

ГРЕЈАЊЕ СКУПЉЕ ДО 36 ОДСТО: До сада 12 локалних самоуправа одобрило више цене за испоруку топлотне енергије, чека се одлука још 32

Foto: S. Babović

Do sada je 12 lokalnih samouprava odobrilo toplanama poskupljenje grejanja koje se kreće od dva do 36 odsto. Čeka se odluka još 32 opštinska i gradska veća povodom podnetih zahteva, a među njima su i Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Direktor Poslovnog udruženja Toplane Srbije, Dejan Stojanović, ističe da od 57 toplana, samo 13 nije tražilo povećanje cena.

- Enormno su poskupeli energenati i kada sada toplane koje dve godine nisu podizale cene zatraže njihovo povećanje, to može da bude mnogo i onda se postavlja pitanje ko će to da plati, pa pada naplata i tako se vrtimo ukrug - kaže Stojanović za "Novosti". - Mazut je poskupeo 65 odsto od prošle do ove godine, to u ceni rezultira sa 30 do 40 odsto poskupljenja.

Prema do sada odobrenim zahtevima za povećanje cena daljinskog grejanja, najmanje poskupljenje imaće građani Kladova, samo dva odsto, a najveće Kosjerićani 36 i Leskovčani 35 odsto. U Novom Pazaru cene će biti uvećane za 32 procenta, u Priboju za 26, a u Bajinoj Bašti za 25 odsto. Negotin će skuplje plaćati grejanje za 19 procenata, Valjevo za 16, dok će Piroćancima računi biti viši za 12,5 odsto. Poskupljenje je odobreno i u Srbobranu, Žitištu i Senti, ali nismo uspeli da dobijemo informaciju koliko.

Ovih dana se u medijima moglo čuti da će građani Prijepolja možda imati najveće poskupljenje daljinskog grejanja, ali njihovo opštinsko veće još uvek nije odobrilo zahtev toplana koje su tražile da se cene povećaju za 50 odsto.

Član Opštinskog veća Prijepolje, Zoran Despotović, kaže da se cena daljinskog grejanja neće povećavati ukoliko im država pomogne i nabavi energente. U suprotonom će, kako navodi, morati da poskupi da bi toplane mogle da obezbede mazut i ugalj kako građani ne bi ostali bez grejanja. Koliki procenat povećanja bi veće moglo da odobri, još nije poznato.

- U Prijepolju ima pet kotlarnica i 600 stambenih jedinica i ustanova koje koristi daljinsko grejanje - kaže Despotović za naš list. - Cena grejanja je sada 264 dinara i plaća se šest meseci u godini.

SEZONA NAJRANIJE 1. OKTOBRA

POVODOM nedavnog predloga Beogradskih elektrana da se početak grejne sezone odloži zbog situacije sa energentima, koji je resorno ministarstvo odbacilo, Dejan Stojanović ukazuje da bi se u toj situaciji građani grejali na TA peći, kvarcne grejalice i klima-uređaje, odnosno neracionalno bi se trošila električna energija.

- Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a najranije može da krene 1. oktobra - navodi Stojanović. - Početak je propisan odlukama lokalnih samouprava i razlikuje se u tome da li je potreban jedan, dva ili tri dana sa prosečnom dnevnom temperaturom nižom od 12 stepeni.

Ako opštine i gradovi ne odobre povećanje cena, toplane će biti na gubitku. Kako ukazuje Dejan Stojanović, prema zakonu, ukoliko se neopravdano ne odobre cene shodno troškovima proizvodnje, lokalne samouprave su obavezne da tu razliku nadoknade svom preduzeću, odnosno toplani kako ne bi pravila gubitke. On dodaje da je tu prostor da Opština ili Grad može da pomogne. Dug toplanama je veliki i ukupno iznosi 223 miliona evra.

BEZ GASA NE MOŽE 16 SISTEMA

OD 60 toplana, 36 koristi gas, a od toga njih 16 nemaju mogućnost konverzije, odnosno prelaska na drugo tečno gorivo. Na mazut radi 27 sistema za daljinsko grejanje, 13 koristi ugalj, a devet biomasu. Neke toplane imaju energetski miks, tako da se brojevi razilaze.

- Stambeni prostor, odnosno građani duguju oko 16 milijardi dinara, poslovni prostor 10 milijardi, a ustanove koje su na budžetu 170 miliona dinara - navodi Stojanović.

Govoreći o rezervama energenata, on kaže da su tim povodom održana dva sastanka u Vladi, kao i da je konstatovano da je za sam početak grejne sezone obezbeđeno dovoljno energeneta.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (5)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

VREMENSKI ROLERKOSTER POSLEDNJIH DANA NIJE NANEO ZNAČAJNU ŠTETU POLJOPRIVREDNICIMA: Samo da ne bude mraza
Ekonomija

0 0

VREMENSKI ROLERKOSTER POSLEDNJIH DANA NIJE NANEO ZNAČAJNU ŠTETU POLJOPRIVREDNICIMA: Samo da ne bude mraza

NAJPRE zebnja zbog ranog proleća, sada strah od kasnog mraza. Ova osećanja smenjuju se kod poljoprivrednika, dok pomno prate vremensku prognozu. Pojedine kulture već su dale prve pupoljke još pre više od mesec dana, i sada se čini sve što je moguće ne bi li se plodovi zaštitili. Nedavne padavine nisu nanele probleme voćarima, budući da temperatura nije pala ispod nula stepeni. Ipak, kako navode stručnjaci, teško je predviđati kakva će godina biti kada je reč o proizvodnji hrane, jer su klimatske promene nepredvidive.

23. 04. 2024. u 11:49

Politika
Tenis
Fudbal
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna