NANOČESTICAMA UBIJAJU KANCER: " Naši naučnici rade na novim materijalima za lečenje onkoloških bolesnika

Branka Borisavljević

04. 04. 2021. u 10:49

PRECIZNO praćenje delovanja terapije kod onkoloških pacijenata nije nimalo lako, naročito ako se uzme u obzir brzina kojom se razvijaju agresivni tipovi kancera.

НАНОЧЕСТИЦАМА УБИЈАЈУ КАНЦЕР:  Наши научници раде на новим материјалима за лечење онколошких болесника

Foto: Depositphotos

Istraživači uključeni u PRECAST projekat, koji finansira Fond za nauku Srbije, radi na stvaranju novih materijala nanometarskih dimenzija, koje bi imali sposobnost da naciljaju rak mozga i selektivno isporuče lek u obolelo tkivo. Nova metoda će omogućiti da se, uz pomoć magnetne rezonance, već nakon prvog tretmana utvrdi da li su nanomaterijali uspešno stigli u željeno tkivo kancera, a smanjiće pojavu neželjenih efekata na zdravo tkivo.

SLOŽEN PROJEKAT

- ISTRAŽIVANJE iz oblasti konstrukcije i površinske modifikacije nanomaterijala radimo na Institutu "Biosens" Univerziteta u Novom Sadu - kaže naš sagovornik.

- Deo istraživanja, vezanih za ispitivanje osobina dobijenih nanočestica se radi na Tehnološko-metalurškom fakultetu. Radi se o veoma složenom projektu za koji su neophodni različiti, često i veoma skupi instrumenti.

U razgovoru, za "Novosti", prof. dr Nikola Knežević, rukovodilac projekta sa instituta "Biosens" Univerziteta u Novom Sadu, otkriva da su u pitanju silikatni nanomaterijali, istog sastava kao zrnca peska. Sfernog su oblika, oko hiljadu puta manja od zrnca peska, dok je polovina zapremine nanočestica prazna. Praznine su pravilno raspoređene, u obliku pčelinjeg saća.

INOVACIJA Prof. dr Nikola Knežević, Foto Privatna arhiva

- Poroznu strukturu nanočestica mi konstruišemo pomoću posebnih deterdženata u postupku sinteze, pri čemu se molekuli deterdženta u vodenom rastvoru samoorganizuju kao sitne kapljice ulja u vodi - objašnjava profesor Knežević.

- Pri dodatku silikatnih reagenasa, nastaju silikatne nanočestice oko tih "kapljica" deterdženta. U šupljine unosimo različite lekove ili druge molekule, koji mogu pomoći u terapiji ili snimanju raka magnetnom rezonancom.

Foto: Depositphotos

Profesor Knežević ističe da se nakon punjenja lekom, šupljine mogu zatvoriti, pri čemu lekovi ostaju "zarobljeni" u prazninama. Nanomaterijal se može dizajnirati tako da dolazi do njegove akumulacije u tkivu raka i otpuštanja leka samo prilikom ulaska u obolelo mesto.

PRVI TIM U SRBIJI

ZAHVALJUJUĆI ovom projektu, prvi put u Srbiji je osnovana istraživačka grupa koja se bavi konstrukcijom poroznih silikatnih nanočestica za primenu u terapiji raka.

Osim profesora Kneževića, inače hemičara po struci koji je doktoriao na državnom Univerzitetu u Ajovi, u timu su i dr Ivana Gađanski, istraživač sa doktoratom iz oblasti neuronauka sa Maks Plank Instituta u Nemačkoj, studentkinje doktorskih studija - Kristina Živojević, Minja Mladenović i Mirjana Mundžić, sa Instituta "Biosens". U timu je i dr Ivona Janković Častvan, sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Naučnici su do sada uspeli da naprave nanočestice koje su pokazale sposobnost da otpuste znatno veću količinu leka u slabo kiselim uslovima, kakvi inače vladaju u većini tkiva tumora. Ovi prvi rezultati su uspešno demonstrirani pri tretmanu ćelija raka i nedavno objavljeni u međunarodnom časopisu Pharmaceutics.

Foto: Depositphotos

- Istraživački rad se nastavlja ka konstruisanju odgovarajućih nanočestica koje bi se mogle pratiti magnetnom rezonancom, a zatim i primeniti za ciljanu terapiju raka - kaže profesor Knežević.

- Prednost primene poroznih silikatnih nanočestica je i što se one mogu smatrati nanometarskim kapsulama za lek čiju površinu možemo modifikovati po želji, prilagoditi za primenu u terapiji različitih tipova raka.

Naši naučnici imaju veliku podršku od saradnika iz Wageningen Univerziteta u Holandiji i iz Triniti koledža u Irskoj. Kolege iz Holandije će im pomoći prilikom preliminarnih testiranja materijala magnetnom rezonancom, a predviđeno je da se u Irskoj rade pretklinička ispitivanja nanomaterijala na miševima.

- Posebnu zahvalnost dugujem kolegama iz inostranstva, koji su oni voljni da ulože i sopstvena sredstva, u cilju realizacije naše istraživačke saradnje i bez formalnog učešća na PRECAST projektu - kaže profesor Knežević.

On naglašava da je veoma značajna podrška Fonda za nauku, navodeći da mu je, ovim projektom omogućeno da u Srbiji nastavi sa istraživanjima kojima se bavio u SAD, Španiji i Francuskoj i prenese iskustvo mlađim kolegama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

TRI DESTINACIJE - TRI FENOMENALNA XANADU HOTELA: Ni sa jednim nećete pogrešiti, koji god da bude vaš izbor za odmor