„ARISTOKRATSKO STOPALO" Olivere Katarine: Brak sa Vukom Vučom - Glumica i kritičar glavna atrakcija grada

VUK i ja smo se polako upoznavali, pokušavajući da se prilagodimo. Ja sam igrala u svojim predstavama u Narodnom pozorištu, on je pisao svoje romane, a u večernjim listovima je pisao pozorišne kritike, koje su po ugledu na francuske kritičare bile kratke, duhovite i oštre, a ponekad su znale da pecnu kao ubod ose. Govorio je da kritika treba da bude duhovita i da se pamti. U večernjem listu nema mesta za dužu analizu.

Foto: Arhiva "Novosti"

Tako je jednom objavio uokvirenu umrlicu za predstavu „Madam San Žen” Mire i Bojana Stupice: „Dana tog i tog, preminuli su...” Ja sam bila ljuta zbog toga na njega. Smatrala sam da je to preterano i da bez obzira što mu se predstava nimalo nije dopala, nema pravo da tako vređa ljude.

Kritičari su me inače užasno nervirali, jer su po pravilu za glumce ostavljali samo nekoliko reči na kraju svojih prikaza. Svoju bi analizu dramskog komada razvukli naširoko, iako je, naročito ako su klasici bili u pitanju, o njima već sve davno bilo rečeno, pa mi se činilo da se neki od kritičara više dokazuju kao književni teoretičari, a manje kao ozbiljni pozorišni analitičari, da potcenjuju glumačku umetnost, koja je sigurno jedna od najtežih, jer glumac stvara svim svojim bićem, svojim duhom, svojim glasom i telom, što je izuzetno naporno.

Glumac, u stvari, oživotvoruje piščevu reč, ubrizgava u nju krv, oživljava je na taj način. A njegova umetnost traje koliko i predstava. Uvek iznova mora celog sebe da daje. Nema ispravke. Nema gumice. Glumac je uvek na ispitu. Siroti glumci! Posle tolikih napora, unutrašnjih kriza, nervnih napetosti u traganju za likom, oni nakon premijere u novinama žurno traže da bar bude spomenuto njihovo ime, ali često uzalud.

Danas se odnos glumca prema kritici dosta izmenio. Kritičari više ne predstavljaju one zastrašujuće neprikosnovene autoritete kao nekada. Nema više Milana Dedinca i Elija Fincija. Glumac je najstroži kritičar samom sebi. Ja sam sa Vukom redovno posećivala premijere i tada sam upoznala lično najstroža pera pozorišne kritike.

Fincija i njegovu suprugu, gospođu Maru Finci, koja je bila kostimograf; zatim, pisca i kritičara Slobodana Selenića, večitog inteligentnog i darovitog dečaka, sa malim suvonjavim šakama; Milosava Bucu Mirkovića, vickastog, pomalo zanesenog vinopiju i večno zaljubljenog romantika, pa osetljivog, suptilnog, pomalo ciničnog Vladu Stamenkovića, koga i danas jasno vidim kako žmirka skupljenih očiju dok ispušta pramenove dima mirišljavog „Klan” duvana iz svoje lule.

Tada sam upoznala i Muharema Pervića, koji se celog života razapinjao između zabranjenih ekstaza duha, strasti i vina. Interesantno, kako je baš on u jednom svom članku negirao dert kao osećanje. Tu sam se sa njim potpuno složila.

Foto dokumentacija "Novosti"

Taj dert, tako popularan u našim južnim krajevima, ostao je kao „pusto tursko” nasleđe tako blisko Aziji, haremu, dimu iz nargila, sa mirisom hašiša, a tako daleko od evropskog shvatanja zanosa i uživanja pred lepotom. Srpskom duhu nije potreban hašiš da bi došao do snoviđenja. Dovoljna je snažna, uzburkana mašta našeg naroda i njegova poznata velika strast, koja je umela da burne uzavrele emocije, bez ikakvih veštačkih pomagala, izdigne iznad obične realnosti.

Vuk i ja smo u to vreme delovali kao mlad, zgodan i atraktivan par, koji je bio zanimljiv starim intelektualnim liscima. Način na koji smo se uzeli bio je za mnoge intrigantan. Bili smo tada prava atrakcija grada. O nama se mnogo pričalo i pisalo. Ljudi su se po kafanama zabavljali, prepričavajući kako je izgledalo naše venčanje. Buca Mirković je time zasmejavao beogradske boeme. Sećam se da je prof. Hugo Klajn, neuropsihijatar i režiser, želeo sa mnom ozbiljno da razgovara o tom venčanju, a u stvari da me podvrgne psihoanalizi. Kad god bi mi prišao sa onim poznatim tikom na licu, ja mu se nekako izmigoljim i pobegnem. A onda primetim u pauzama pozorišnih predstava kako me njegove plave oči prate. 

Vuku i meni nikada nije bilo dosadno. Jedno drugo smo na razne načine stvaralački provocirali. On je pisao lako, bogatim jezikom, duhovito, ali ja sam ga uvek izazivala da bude hrabriji, da prodre dublje u analizu pojava i ličnosti, da bude iskreniji, da porine duboko. „Do dna, do dna, Vuče! Ne po površini!” - često sam mu govorila. Činilo mi se da on baš to izbegava svesno, kao da od nečega beži. Od nečega se skriva, brani se autoironijom, što ponekad deluje vrlo šik. Ali, ja sam na to gledala kao na izvesnu mimikriju. Čovek koji je bio uvek nasmejan, žovijalan, zabavan, lepršav kao neki leptir, spreman na vic i šalu, u suštini je bio tužan i usamljen čovek.

Tu stranu njegove ličnosti ljudi nisu poznavali. Često su bili ljubomorni na njegov elegantni izgled. On je uvek išao u tamnosivom odelu sa belom košuljom i kravatom. Mnogi su mu zamerali zbog uglađenosti i finih manira. Lice mu je bilo pravilno, bledo, aristokratsko, možda pomalo previše nežno za muškarca, pa sam ga nagovorila da pusti bradu, koja mu je do danas ostala kao trajna uspomena na mene.

Voleo je da pije konjak i to je činio otmeno, ritualno, obavezno u velikoj čaši sa nožicom, koju bi prvo malo zagrejao, a onda bi je lagano sa uživanjem mućkao i mirisao. To nije baš karakteristično za naše ljude. Naši muškarci radije drmnu na iskap neko oštro piće i vole da se od njega najednom stresu, kao da se time razbude, prenu iz letargije. On je svemu voleo da da nekakav okvir, formu, umeo je da se podsmeva sebi, što je često druge ljude veoma zabavljalo. Kad zagrebete malo ispod toga, vidite da je to maska. U tome sam prepoznavala prikriveni narcizam i egzibicionizam.  

SUTRA: OTKAZ U POZORIŠTU ZBOG KANSKOG FESTIVALA

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

Preporučujemo

Feljton

0 1

„ARISTOKRATSKO STOPALO" Olivere Katarine: Venčanje sa Vukom Vučom - Mladenci kao dva vrana gavrana

02. 08. 2026. u 23:29

Poznati

0 0

KRAJ DVOJICE VELIKANA: Poznato pored koga počiva Olivera Katarina u Aleji zaslužnih građana

28. 07. 2026. u 15:31

Poznati

0 0

IMAO JE SAMO 7 MESECI KADA JE OSTAO BEZ OCA, MAJKA GA PODIZALA U BEDI: Ko je sin Olivere Katarine? (FOTO)

28. 07. 2026. u 14:31

Kultura

0 0

TITOVI LjUDI HTELI DA JE OTRUJU: Olivera Katarina je plaćala skupu cenu svoje lepote - "Stalno su nasrtali na mene"

22. 07. 2026. u 09:18

Svet

Od sletanja na Mesec do 11. septembra: Zašto ljudi veruju u teorije zavere

2026-09-11 14:40:00

Svet

Rusija diže tenzije na Baltiku: Biće meta ako rasporedi nuklearno oružje

2026-09-11 11:06:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije