VUČIĆ U KINI BREND POPUT ĐOKOVIĆA I MILUTINOVIĆA: Srbiju u ovoj zemlji prepoznaju po našem predsedniku

KOPAJUĆI bunar sa još četvoricom meštana, Jang Gaođijan je 1974. godine nehotice iskopao prve ratnike od terakote. Svevišnji mu nije namenio da bude bunardžija već značajno ime u svetskoj arheologiji. U njegovoj neobičnoj sudbini ima nečega od sudbine savremene Kine, napisao je Branko Žujović u autorskom tekstu za "Pečat".

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Ukoliko vas posluže vremenske prilike, večernje sletanje u Sijan može da bude bajkoviti nebeski spust u šarenilo jasno naziruće ulične atmosfere pune lampiona i svilenih haljina dama, srodne onoj kakva je, verovatno, vladala u epohi dinastije Tang. Ispod sve mirnijih motora i povremeno zaljuljanih krila „erbasa“, proizvedenog u Tijenđinu, crvene se i ponegde carski žute svetla različitih oblika kojima su gradski oci ukrasili stare i moderne građevine nekoliko stotina metara pod nama.

Sličan osećaj imala su deca, pre nego što su se preselila na internet, kada bi čitala o selu Deda Mraza iz perspektive njegovih irvasa.

EVROPSKI OSMEH PENZIJI

Let od Evrope do Kine je mali putnički podsetnik istočnog geopolitičkog naginjanja sveta u kom živimo. Spram mladih i ljubaznih stjuardesa „Čajna sautern erlajnza“ ili „Čajna istern erlajnza“ stoje njihove znatno starije nemačke koleginice iz „Lufthanze“. Spram novih svežih kineskih aviona, znatno stariji i isluženi.

To je očigledan utisak.

Zreo, profesionalno ljubazni osmeh otežalih nemačkih stjuardesa je bledi, materinski odsjaj nekadašnje kompanijske slave. Upućen je više skorašnjoj penziji, nego putnicima od kojih su, očigledno, stjuardese umorne.

Čak i osoba koja je odavno zadavila snoba u sebi teško prihvata da na interkontinentalnom letu, koji traje oko jedanaest sati, bude poslužena sendvičem.

Razočaranje takvom neprikladnošću, čije poreklo treba tražiti u inflaciji izazvanoj višegodišnjom američkom politikom u Ukrajini i njenim posledicama koje ciljaju Evropu i Rusiju podjednako, podseća nas da je upravo sendvič, uz mit o vakcini, jedan od primera novovekovne zapadnjačke mitomanije o sopstvenom značaju i veličini u svetu.

Foto: Branko Žujović

PRIPOVEST O SENDVIČU I VAKCINACIJI 

Znatno pre svima dobro poznate priče o lordu Sendviču (Džon Montegju, 4. erl od Sendviča) i njegovoj kockarskoj strasti, Kinezi su u doba dinastija Džou i Ćin, pre više od dve hiljade godina pre lorda od Sendviča, osmislili sendvič zvani žuođijamo (Roujiamo) koji jedu i danas.

To je jedina istina o poreklu prostog jela sačinjenog od nešto mesa usađenog u lepinju ili dva parčeta hleba.

Prezime Montegju na nesvakidašnji način povezano je i s prispećem drevne veštine inokulacije iz Azije u Evropu, odnosno nanošenja male količine gnoja (virusa) velikih boginja srebrnom iglom pod kožu.

Ovaj primitivni postupak vakcinacije, pristigao iz Azije, praktikovala je ledi Meri Vortli Montegju, nakon tragedije u kojoj joj je pomenuta bolest odnela najdraže članove porodice. Na svom legendarnom putovanju ka Carigradu, ledi Montegju je prebrodila Dunav kod nas, u Beški. Potom je ostavila dirljive zapise o patnji Srba pod otomanskom okupacijom.

Koju deceniju kasnije, istovetnu veštinu u Srbiji, zajedno s verovatno znatno više žena koje nisu imale sreću da im imena budu zapisana, upražnjavala je Novka Žujović, supruga Karađorđevog bimbaše Jovana Žujovića, dalekog rođaka autora ovih redova, a koja je sahranjena na groblju u selu Nemenikuće kod Beograda, o čemu je „Pečat“ pisao ranije.

Ovaj koloplet istorijskih činjenica i njihovih neobičnih podudaranja dopunjuje besmislen, čak licemeran letak „Lufthanze“ koji nas, načelno, podseća da svi zajedno treba da čuvamo prirodu i životnu sredinu. U isto vreme, „Lufthanza“ poslušno aportira svojim letovima, zaobilazeću Rusiju i izbegavajući najkraće linije do Dalekog istoka, nemilice rasipajući kerozin.

Ali to je ona submisivna Evropa koja, nakon što se izvukla iz grotla dva svetska rata, istraumirana i preplašena, ne namerava da se menja kako ne bi bila ponovo razorena.

PROMENE NA DALEKOM ISTOKU SU U JEKU

Koliko se samo Kina promenila od 2019. godine, kada je autor ovih redova poslednji put, pre ovog, tamo putovao. Ulicama velikih gradova sada krstare taksisti u elektromobilima. Budući da smo prijateljska zemlja, Aleksandar Vučić je ovde postao brend, jednak Novaku Đokoviću ili Bori Milutinoviću.

Bez imalo preterivanja.

Postariji taksista za volanom svog novog elektromobila pita me odakle sam, a kada je uspeo da me razume da sam iz Srbije (Seaurvia), kaže: „A… Seaurvia… Vučići, Vučići…“

Slična scena ponovila se još tri puta.

Život u inostranstvu nauči vas da sopstveni režim ogovarate isključivo kod kuće i to među prijateljima koji mogu da vas razumeju, iako možda misle drugačije nego vi. Ovde taksista pominje predsednika moje zemlje. On i ne sanja ko sve pokušava da se sakrije ispod Vučićevog političkog šinjela, a meni, zbog pristojnosti, na pamet ne pada da mu opisujem živopisne likove iz zavičaja.

Uopšte uzevši, znatno više Kineza sada vozi hibridna ili električna vozila. Njihova savremena automobilska industrija, nadošla na nacionalnom tržištu, čeka proboj na tržištima Evrope i sveta. U Pekingu i drugim gradovima za vreme pandemije nikle su nove stambene i poslovne četvrti. Tokom 2021. godine Peking je dobio tri nove linije metroa.

Uprkos politici „zaključavanja“, građevinska industrija ovde nije tapkala u mestu.

Slično je sa Sijanom.

Za poslednjih sedam godina grad se promenio skoro do neprepoznavanja. Kraj oko Velike pagode divlje guske, sagrađene u sedmom veku, te kapije budizma pristiglog iz Indije zahvaljujući epskom putovanju Suancanga – jedva da sam prepoznao.

Ali lekcija iz promena koje, saglasno drevnoj kineskoj mudrosti, teku razborito kao planinski potok, nije jedina lekcija Sijana i Pekinga.

Foto: Branko Žujović

LEKCIJA IZ DRŽAVOTVORNOSTI 

Zahvaljujući ljubaznim domaćinima dobio sam priliku da vidim mesta koja su strancima teže dostupna.

U drevnoj palati Huaćing, u doba dinastije Tang, a čini se da moderna Kina priželjkuje moć i uticaj Tanga, voleli su se car Li Lungći i njegova najdraža konkubina Jang Juhuan. Njihova tragična, pomalo šeksipirovska ljubav (konkubina je primorana da izvrši samoubistvo), nije bila u središtu mog interesovanja.

Za nas najpoučnija drama u ovoj drevnoj palati, usađenoj u stene, odigrala se tokom Drugog svetskog rata, odnosno kineskog rata protiv japanske agresije, kako u Kini hirurški precizno kažu, naglašavajući da njihov protivnik nije bio japanski narod, koji je prema kineskom shvatanju i sam bio žrtva pogubne politike svoje carske vlade.

Hiljade posetilaca palate Huaćing svakog dana u redovima stoje ispred štandova sa uniformama. Ništa čudno, pomislićete. U vreme moje posete, desetine mladih Kineza, novih članova, javno je polagalo zakletvu Komunističkoj partiji Kine (KPK). Ali kada malo bolje pogledate, iza njih desetine ljudi strpljivo je čekalo da se slika u vojnim uniformama koje nisu imale petokrake. Pored paviljona bila je istaknuta slika Čang Kajšeka, vođe kineskih nacionalista, „kineskih četnika“ ako vam je draže.

Nestvaran prizor.

Desetine mladih Kineza zaklinju se na vernost KPK, a iza njih se Kinezi mirno slikaju u uniformama nacionalista. Zamišljam jugoslovenske komuniste koji polažu zakletvu u Pranjanima i turiste kako se slikaju u šubarama iza njih.

Ovaj oksimoron ima svoje savršeno logično objašnjenje.

Domaćin palate, biranim rečima, objašnjava ovaj paradoks nepojmljiv srpskom duhu.

„U jednom trenutku, vođa nacionalista Čang Kajšek, koji je ratni štab bio postavio u ovoj palati, planirao je da, usred japanske ofanzive, napadne kineske borce okupljene oko KPK. U tome su ga sprečila dvojica generala Džang Sueljang i Jang Hučeng. Odbili su naređenje da napadnu komunističke odrede i u ovoj palati opkolili štab svog vrhovnog komandanta Čang Kajšeka koji se potom predomislio“, kaže nam domaćin.

U čast „incidenta u Sijanu“, hiljade Kineza danas, svakodnevno, odaju poštu pribranosti i mudrosti dvojice generala, zahvaljujući kojima je izbegnut građanski rat.

Domaćin dodaje da Kina pažljivo čuva uspomenu na svoju autentičnu istoriju, čiji su Čang Kajšekovi borci nesporni deo.

„Mi čak i na širu ulogu ove dvojice generala možemo da stavimo neke opravdane primedbe, ali je njihov gest protivljenja bratoubilačkom ratu nadrastao sve njihove moguće istorijske mane i danas predstavlja svetao primer“, kažu u palati.

Postideo sam se.

RATNICI OD TERAKOTE 

U meni dobro poznatom muzejskom kompleksu, gde su otkrivene desetine hiljada ratnika od terakote, koji su do danas, uprkos razaranjima, ostali na večnoj straži pred grobnicom prvog kineskog cara, ujedinitelja Ćin Šihuanga, osnivača dinastije Ćin, dočekuje me Čeng Đije.

Njegova plemenita loza potiče iz ovih krajeva.

Čeng to s ponosom ističe. Ne kaže da je neki od ratnika od terakote načinjen po liku nekog od njegovih predaka, ali je jasno da na to pomišlja.

Od Čenga ćete saznati sijaset zanimljivih podataka. Na primer, da je jedan jedini ratnik od terakote pronađen bez oštećenja. Nazivaju ga „Lucky One“. Bil Klinton, za kog se obojica slažemo da je prvorazredna budala, tražio je, kao poslednji kauboj, od domaćina da mu poklone jednog ratnika od terakote.

Odbili su.

Obraz Amerikanaca ovde čuva Henri Kisindžer. Bio je ovde, kažu, osam puta. Ništa nije tražio, samo se divio.

Sa Čengom, idemo redom.

Kompleks ratnika od terakote, kojih prema procenama ima tridesetak hiljada, što pronađenih i restaurisanih, što još uvek zakopanih, 78 puta je veći od Zabranjenog grada i dva puta od Specijalnog kineskog autonomnog regiona Makao.

Zagrobnu infrastrukturu prvog kineskog cara gradilo je oko 720.000 zanatlija i radnika. Izgradnja je trajala 38 godina. Za izradu jedne statue bilo je potrebno oko godinu dana. Svaka ima drugačije lice, papilarne linije i oznaku onog ko ih je izradio. Ove trupe precizno su raspoređene: pešadija, konjica, komanda. Armija od terakote ima čak i svoj hram.

Figura generala visoka je 1,96 metara. Na konjima nema uzengija. Uokolo su stabla nara pristigla u drevna vremena iz Persije. Sijan je, ipak, početna tačka puteva svile.

Ako uskočite među ratnike i ne pričinite štetu, preti vam pet dana zatvora. Nemcu koji je izveo takav performans, budući da je bio neka vrsta umetnika, bilo je oprošteno.

Foto: Branko Žujović

ŽIVA IZ GROBNICE

A onda je Čeng pomenuo grobnicu Ćin Šuanga. Lice mu se ozarilo. Jasno vidljiva aura oko njega zračila je tajnom koju je, s još više ponosa, hteo da podeli sa mnom.

„Grobnicu prvog kineskog imperatora, koji je prvi uspeo da ujedini Kinu, nikada nismo otvorili. U skladu s tradicijom feng šuija, nedaleko odavde je reka, tu su ratnici koji čuvaju imperatora u podzemnom svetu i njegova zapečaćena grobnica. Postoje dva objašnjenja zašto je grobnica ostala neotvorena. Prvo kaže da mi još ne raspolažemo tehnologijom koja bi garantovala da bi pronađene dragocenosti bile sačuvane. Pogledajte iskustvo s ratnicima od terakote. Svi su bili ofarbani, ali je boja odmah po iskopavanju, a najduže nakon sedam dana, iščezla sa njih“, kaže Čeng.

Da bi potkrepio svoju tvrdnju, pokazuje mi svoje privatne slike, nastale odmah nakon iskopavanja ratnika od terakote. Na njima ratnici imaju ofarbana lica i tela.

U podnožju brda u kom počiva var Ćin, priča nam Čeng, pronađene su znatne količine žive. Uopšte nije isključeno da je kanal oko odra na kom počiva car pun žive.

„Drugo objašnjenje“, nastavlja Čeng, „tiče se naše tradicije koja ne ometa mir pokojnika bez potrebe.“

Biram drugo, manje intrigantno Čengovo objašnjenje.

SA ČOVEKOM KOJI JE PRONAŠAO RATNIKE OD TERAKOTE 

Kao neku vrstu prijateljskog gesta, Čeng me posle obilaska sva tri nalazišta vodi kod Jang Gaođijana.

Kopajući bunar sa još četvoricom komšija, Jang je 1974. godine, nehotice, iskopao prve ratnike od terakote. Svevišnji mu nije namenio da bude bunardžija već značajno ime u svetskoj arheologiji.

U njegovoj neobičnoj sudbini ima nečega od sudbine savremene Kine kojoj je, prvobitno, bila namenjena uloga izvođača jeftinih radova u svetskoj ekonomiji, ali je ona u međuvremenu uspela da se priseti svoje tradicije i ne pristane na takvu ulogu.

Od petorice kopača danas su živi samo Jang i još jedan komšija.

Jang zna za Srbiju.

Mirno potpisuje primerke knjiga i uživa u onome što je utemeljio prvi budak zariven u zemlju koja je prekrivala grobnicu prvog kineskog imperatora.

Smeje se mojoj opasci da je izgradnja infrastrukture imanentna Kinezima, čak i ova, zagrobna, koja je podjednako impresivna poput velikih zidova podignutih duž granice sa agresivnim nomadskim plemenima ili Velikog kanala.

Kaže da je dobro graditi mostove među ljudima i narodima, što je čuo da ja činim, pa mojoj ćerki Jovani, studentkinji kineskog jezika, posvećuje knjigu o ratnicima od terakote.

PRED GROBNICOM JEDINE KINESKE IMPERATORKE 

Na ovom postkovid putovanju po u mnogo čemu preobraženoj Kini, koja podjednako nije ista kao što je bila 2019. u odnosu na 2012. godinu, domaćini su mi pokazali hram Famen, jedan od najznačajnijih u budističkom svetu, gde monasi ljubomorno čuvaju kost Budinog palca. Zatim, grobnice Tanga iz doba jedine kineske imperatorke Vu Cetijen.

Dok su grobnice članova njene porodice, od kojih je neke nemilosrdno poubijala, otvorene za javnost, impresivna grobnica Vu Cetijen je, poput grobnice prvog cara Ćin Šuanga, još neopljačkana i neotvorena.

Pred impresivnim, ali nevidljivim odrom carice, skrivenim u brdu koje izgleda kao piramida, kojoj takođe ima šta da se zameri u etičkom smislu, razumem meru u razumevanju filozofije istorije, odnegovanu i uspostavljenu u okviru kineske civilizacije.

Na kraju tog uzbudljivog dana, pred impresivnim spomenikom na mestu koje precizno označava geografski početak Puta svile, u Sijanu, razumem zašto ne treba suditi kratkovido, jogunasto, ideološki i prema potrebama ili još gore osećanjima današnjeg dana, već prema milenijumima ili večnosti.

BONUS VIDEO:

KLINCI IGRAJU BASKET ISPRED KORDONA: Kforovci posmatrali, ali nisu hteli da šutiraju na koš

Preporučujemo

Društvo

1 5

BOŽIDAR ZEČEVIĆ: Suze Svetog Nikolaja Srpskog

07. 06. 2023. u 22:20

Društvo

11 17

HRVATI OTIMAJU ĆIRILICU: I Miroslavljevo jevanđelje tretiraju kao svoj rukopisni spomenik s kraja 12. veka

07. 06. 2023. u 13:23

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije