IDEOLOŠKI SRP I ČEKIĆ I ZA SRPSKI: Na skupu o rodno osetljivom jeziku najavljena striktna primena zakona

Naša savest ni zdrav razum ne dozvoljavaju nam da se složimo sa upotrebom rodno osetljivog jezika. On je stvoren pod uticajem politike i ideologije, što je zabranjeno Zakonom o upotrebi srpskog jezika i ćiriličnog pisma, pa za njegovu upotrebu postoje i pravne zapreke.

Foto: Ministarstvo

Ovo je rekao prof. dr Viktor Savić, viši naučni saradnik koji je nastupio u ime SANU na skupu "Društveni dijalog - Kako do rodno osetljivog jezika", koji je juče održan u organizaciji Ministarstava za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a na kome je glavna tema bila kako sprovesti Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji podrazumeva i primenu rodno osetljivog jezika.

Na ovom skupu, inače, učestvovali su predstavnici različitih organizacija, ali nije bio pozvan niko sa matičnih srbističkih katedri ili tela koja se bave proučavanjem srpskog jezika, poput Matice srspke, Odbora za standardizaciju srpskog jezika, Saveta za srpski jezik...

Na to je pažnju skrenuo i prof. Savić, koji je govorio u delu skupa pod nazivom "Struka ima reč", naglasivši da on nastupa ispred SANU, ali pošto niko od srbista nije imao priliku da iznese svoj stav, onda ipak "struka nema reč".

Prof. dr Miloš Kovačević rekao nam je da je za srbiste bilo predviđeno da na ovom skupu budu - posmatrači.

- To je za nas uvreda - kaže Kovačević. - Prema najavama, nama je bilo namenjeno da slušamo šta o srbistici misle oni koji su srpski jezik poslednji put učili u osnovnoj školi.

Međutim, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov podsetio je da primena rodno osetljivog jezika treba da počne u junu sledeće godine i napomenuo da će od tog datuma sve institucije u oblasti obrazovanja, nauke i administracije biti u obavezi da primenjuju rodno osetljiv jezik. Na to su pažnju skrenuli i drugi učesnici skupa, koji su istakli da će sva dokumenta, diplome, radna mesta, zvanja, položaj, zanimanja... morati da se pišu na rodno osetljivom jeziku.

- Tako je i donesen - uz arogantno ignorisanje jezičke struke i argumentovano objašnjavanje zašto nije prihvatljiv, niti potreban u tom vidu - kaže Tanasić za "Novosti".

On pojašnjava da ovaj zakon ozakonjuje neravnopravnosti i diskriminaciju građana, delikt mišljenja, nasilje nad srpskim jezikom, razaranje srpske kulture, srpskog kulturnog obrasca, hrišćanskog načina života, i ne samo hrišćanskog, jer se u Skupštini usvajanju zakona svojevremeno usprotivio i sada pokojni muftija Zukorlić.

Međutim, ističe dalje naš sagovornik, za predlagače i donosioce očito snaga argumenata ništa nije značila, već samo argumenti sile sa ideoloških pozicija.

- Pitamo se često zašto je Skupština Srbije usvojila tako problematičan zakon bez osvrtanja na mišljenje relevantnih struka, pa i SPC. Je li ona toga dana radila u skladu sa dužnosti: da štiti srpske nacionalne interese - pita Tanasić.

On naglašava da je rešenje da se sve vrati na početak i to pitanje rešava u skladu sa mišljenjem za to pozvanih struka i SPC, ali i u skladu sa Ustavom Srbije, koji zabranjuje bilo kakvu diskriminaciju, bilo kakav delikt. Tanasić, takođe, podseća da je stav struke da se Zakon stavi van snage, što su naveli i pravnici, koji su od Ustavnog suda zatražili ocenu ustavnosti ovog zakona još pre dve godine.

Za učesnike jučerašnjeg skupa tako nešto ne dolazi u obzir. Naprotiv, oni se zalažu za striktnu upotrebu ovog propisa, jer, kako tvrde, time se postiže veća vidljivost žena, ukidaju rodni stereotipi, žene štite od diskriminacije...

Tako je Stojanka Lekić, koordintorka ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine, rekla da ona ne vidi zašto bi se žene mogle nazivati - pralja, tkalja, dadilja... ali ne mogu sutkinja, pilotkinja...

- Zašto može guvernanta, a ne može guvernerka, zašto može sluškinja, a ne može filološkinja, zašto može intrumentarka u hirurškoj sali, a ne može hirurškinja... možda zato što struka ne vidi da žena može da radi bilo šta drugo osim da pomaže - rekla je Lekićeva.

Na kraju skupa usvojeni su zaključci u kojima se navodi da će Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost započeti proces pripreme za izradu plana aktivnosti u cilju primene rodno osetljivog jezika. U proces pripreme za izradu plana aktivnosti uključiće se i ministarstva prosvete, kulture, informisanja i telekomunikacija, kao i nadležni odbori Skupštine Srbije, kako bi nesmetano započelo korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije