Društvo

GDE SVE IZVOZIMO VOĆE I POVRĆE: Put do stranog kupca nije lak ni jednostavan, ali kako opisuju oni koji su u tome uspeli, nije ni nesavladiv

Novosti online

21. 03. 2023. u 10:00

SRPSKI poljoprivrednici u prošloj godini izvezli su robu u vrednu gotovo pet milijardi evra, a četvrtina ovog iznosa ostvarena je prodajom voća i povrća na stranim tržštima.

ГДЕ СВЕ ИЗВОЗИМО ВОЋЕ И ПОВРЋЕ: Пут до страног купца није лак ни једноставан, али како описују они који су у томе успели, није ни несавладив

U odnosu na 2021. srpski argar je zabeležio izvozni plus od 13, 4 odsto.

Podaci Privredne Komore Srbije (PKS) o izvozu u 2022. godini najbolji su pokazatelj mogućnosti srpske proizvodnje voća i povrća. Domaći proizvođači, na osnovu dosad urađenih analiza, dobro su se snašli u atmosferi globalnog povećanja cena poljoprivrednih proizvoda – iskoristili su trenutak povećanja cena da plasiraju više robe. Primera radi, prosečna izvozna cena srpske maline prošle godine u odnosu na 2021. bila je veća za čak 37,6 odsto.

Upravo je malina voćka koja se smatra kraljicom domaćeg izvoza i crvenim zlatom Srbije. Ona je glavni strateški izvozni proizvod, po čijoj proizvodnji je Srbija proteklih godina zauzimala treće mesto u svetu, a po zamrznutoj malini je svetski lider ispred Poljske i Čilea. U porastu je i proizvodnja borovnica, a nešto manje jagoda, za kojima postoji velika potražnja, pa sve veći broj domaćih poljoprivreda bira ovu voćku kao svoju izvoznu šansu.

Veliko tržište na koje Srbija izvozi voće i povrće bez carina je Evropska unija, gde se najviše prodaju jabuke, višnje i trešnje. Takođe, bez carinskog opterećenja roba putuje i u Rusiju, a ova zemlja je najveći uvoznik jabuka iz Srbije – tamo odlazi oko 78 odsto ukupne proizvodnje. Ista voćka se u velikim količinama – po nekoliko stotina hiljada tona godišnje, izvozi i na daleka tržišta – Indiju, Kinu i SAD.

Nedavno je tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina otvorilo širom vrata za sve poljoprivredne proizvode iz Srbije, što je velika šansa za domaće proizvođače jer te zemlje mogu da proizvedu tek četvrtinu potreba za tim namirnicama.

Stručnjaci za poljoprivredu ističu da je ova grana grana u uzletu, da se šire zasadi voća i povrća, a izvoz širi na nova tržišta, ali da je to i dalje predaleko od realnih mogućnosti. Da se stvari, ipak, menjaju svedoči i dobar deo od oko 14.000 poljoprivrednih gazdinstva, koji svojom robom uspevaju da preskoče granicu i prodaju je u inostranstvu.

Put srpskog voća i povrća do stranog kupca nije, međutim, lak ni jednostavan, ali kako opisuju oni koji su u tome uspeli, nije ni nesavladiv. Kao i u plasmanu na domaćem tršištu važnu ulogu imaju sertifikati o kontroli kvaliteta, ali i niz drugih pre svega administrativnih procedura.

U ovom krugu se pre nekoliko godina našao Uroš Vićentijević, vlasnik firme „Šampinjon union“ iz Beljine kod Barajeva. Proizvodnju gljiva je pokrenuo spontano u podrumu stare kuće, da bi vremenom došao do proizvodnje šampinjona u čak 25 hala. Gljivama već godinama snabdeva Maxi supermarkete, a zahvaljujući saradnji sa najvećim trgovinskim lancem u zemlji, svoj plasman je bez većih poteškoća proširio i na inostranstvo.

-U saradnji sa Delezom već godinama uvodimo standarde kvaliteta i bezbednosti hrane. Nije bilo jednostavno, ali radili smo korak po korak. Našim gljivama, između ostalih faktora koji su se zgodno poklopili, to je otvorilo granicu, pa oko 20 odsto robe plasiramo na tržište Severne Makedonije. Ne nameravamo tu da stanemo. Trenutno proširujemo proizvodne kapacitete, a nadamo se ulazu na nova strana tržišta – kaže Vićentijević.

BOROVNICA IZVOZNA ŠANSA

Od svih borovnica koje se oberu u Srbiji u inostranstvu završi oko 95 odsto i zato je ovo voće sve primamljivije domaćim proizvođačima. Na listi voća koje ima dobru prođu na stranim tržištima su i šljiva, višnja, kao i kupina. Ovi proizvodi podjednako su traženi u EU, kao i na Bliskom istoku ili u Rusiji. Što se povrća tiče, izvozi se najviše smrznuti program – grašak, boranija, šargarepa... Od svežeg povrća izvozno najbolje prolaze krastavci, crni luk i zeleni program – salata, spanać...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

VLADICA IZ ORMARA IZVUKAO ZMIJU DUGU CEO METAR: Neverovatan slučaj u Vranju - Čuju se ženski vrisci, kamera sve snimila (VIDEO)

Društvo

0 13

VLADICA IZ ORMARA IZVUKAO ZMIJU DUGU CEO METAR: Neverovatan slučaj u Vranju - Čuju se ženski vrisci, kamera sve snimila (VIDEO)

IAKO je juče mnoge krajeve naše zemlje iznenadio sneg, a temperature su se spustile za čitavih petnaest stepeni, za najpoznatijeg hvatača zmija iz Vladičinog Hana Vladicu Stankovića i juče je bilo posla.

18. 04. 2024. u 09:40

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

Reportaže

0 16

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

MOGU LI DA VAS ZAMOLIM? Bajaga održao čas kulture na RTS-u - snimak se širi mrežama (VIDEO)

Poznati

0 0

"MOGU LI DA VAS ZAMOLIM?" Bajaga održao čas kulture na RTS-u - snimak se širi mrežama (VIDEO)

JEDNA opaska legendarnog muzičara Momčila Bajagića Bajage tokom promocije reizdanja prve ploče Bajage i Instruktora "Pozitivna geografija", zabeležena kamerom RTS-a, postala je viralna na društvenim mrežama.

18. 04. 2024. u 10:17