CRVENKA, PORODICA SA 22 NACIJE: Varoš u Bačkoj do Drugog svetskog rata naseljavali Nemci, šećerana sve promenila

CRVENKA koju nosimo u srcu više ne postoji, ali naša želja nije da vratimo točak istorije, nego da obnovimo uspomene na svoje detinjstvo i živote naših predaka.

Vladimir Stanković, direktor TO Kula, Foto Z. R.

To je 2003. godine, kad su posle skoro šest decenija počeli da posećuju zavičaj, bila poruka potomaka podunavskih Švaba, koji su 1785. osnovali Crvenku, selo čije su stanovništvo do Drugog svetskog rata činili pretežno Nemci, a kasnije je postalo jedinstveno po tome što u njemu žive pripadnici čak 22 nacije.

O prijateljstvu bivših i sadašnjih žitelja Crvenke svedoči spomen-obeležje posvećeno preminulim podunavskim Švabama, koje su na nemačkom groblju zajednički podigli Mesna zajednica Crvenka i Domovinski odbor Crvenčana u Minhenu.

- Potomci crvenačkih Nemaca u Minhenu imaju krst na kojem pale sveće za svoje pretke.

Poželeli su da tako nešto imaju i u Crvenki, pa smo ovde napravili memorijalni kompleks, u čijem je središtu grobnica nekadašnje veleposedničke porodice Lelbah - kaže Josip Jelić, idejni tvorac ovog obeležja.

Foto Z. R.

Predsednica Udruženja Nemaca u Crvenki Ingeborg Lihva navodi da je do kraja Drugog svetskog rata ovde uz podunavske Švabe bilo svega nekoliko mađarskih i srpskih porodica.

- Sad imamo u evidenciji 31 pripadnika nemačke nacionalnosti, kojima je bračni par iz Minhena, prikupljajući priloge od imućnijih sunarodnika, slao novčanu pomoć. Pošto su ostarili, a suprug je u kolicima, više ne mogu da se bave humanitarnim radom, pa od pre dve godine pomoć crvenačkim Nemcima šalje nemačka država - rekla je Lihva.

Posle završetka rata 1944. i deportovanja podunavskih Švaba u matičnu državu, crvenačka šećerana, koja je bila jedna od najvećih i najmodernijih fabrika te vrste u Evropi, ostala je bez stručnjaka. Crvenčanin Vladimir Stanković, direktor Turističke organizacije opštine Kula, smatra da je to bio razlog što su u Crvenku pohrlili ljudi različitih nacionalnosti.

- Šećerana je imala vrhunsku tehnologiju i bili su joj potrebni kadrovi koji bi vodili proizvodnju. Tako su ovamo stigli ljudi sa svih strana, uz koloniste Crnogorce koji su došli posle rata - napominje Stanković.

Zagrebački "Jadran film" je krajem pedesetih godina snimio dokumentarac o Crvenki, nazvan "Velika porodica" po tome što u njoj složno žive 22 nacije. Matičarka Mira Kaluđerović u tom filmu nabraja mešovite brakove.

Lepezu nacija u Crvenki činili su i Slovenci, Makedonci, Poljaci, Slovaci, Italijani, Albanci, Romi, Rumuni, Rusi, Bugari... Ovde se oženio i tu ostao i Mongol iz Rusije.

- Fascinantan je podatak da su u Crvenki, u kafani na Železničkoj stanici, pola veka svirala harfe dva brata Egipćanina. Interesantno je da su ogranci njihovih familija, koji su se odselili u Keln, Vrbas, Kulu, Srbobran, Temerin... donosili svoje mrtve da ih sahrane na crvenačkom groblju - ističe Stanković.

NIGERIJAC

CRVENKA ima i jednog crnca, momka zvanog Feri, čiji je otac Nigerijac, a majka polu-Mađarica, polu-Srpkinja.

- On je veliki pravoslavac i veći Srbin od svih nas - kaže Ferijev poslovođa iz JKP "Vodovod" Srđan Potkonjak.

Preporučujemo

Društvo

0 0

OVDE SU FAŠISTI UBILI NA DESETINE HILjADA LjUDI: Brigu o Spomen-području u Jajincima preuzeće Muzej žrtava genocida

15. 11. 2022. u 06:34

Društvo

0 1

PRIJATELjI POMAŽU ILIJI: Humanitarna akcija za nepokretnog Crveničanina

11. 11. 2022. u 06:30

Društvo

0 0

ĐACI PONOVO NA STRATIŠTIMA: Muzej žrtava genocida o značaju obilazaka mesta stradanja Srba

07. 11. 2022. u 14:32

Srbija

0 0

SEĆANjE NA ŽRTVE: Predstavljanje delatnosti Muzeja žrtava genocida u kraljevačkoj biblioteci

07. 11. 2022. u 12:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije