LGBT VREDNOSTI NAMEĆU I KROZ ŠTIVO ZA DECU: Apostoli političke korektnosti skrnave tradiciju porodice i najmlađima "serviraju" stavove

Marina Mirković

25. 09. 2022. u 11:00

NEMA, poodavno već, nedodirljivih dela za apostole političke korektnosti koji, ohrabreni, ruše sve pred sobom i za koje status klasika ne znači ama baš ništa.

ЛГБТ ВРЕДНОСТИ НАМЕЋУ И КРОЗ ШТИВО ЗА ДЕЦУ: Aпостоли политичке коректности скрнаве традицију породице и најмлађима сервирају ставове

Foto AP

Knjige na kojima su sasvim sigurno i sami odrastali, nastale u nekim posve drug(ačij)im vremenima, nemilosrdno se preispituju i tumače po pravilima ove novovekovne ideologije, bivajući podvrgnute testovima na kojima neminovno pada i poslednji trag duha, duhovitosti, invencije, umetnosti. A etiketa "kensel" biva udarena toliko često da bi sve te "otkazane" ili "obrisane", nepodobne knjige, popunile police Aleksandrijske biblioteke.

Britanska spisateljica Inid Blajton čije su dečje knjige sve do pojave Harija Potera, bile prevedene na više jezika no bilo čije druge, ispisala je stotine romana, prodatih u više od pola milijarde primeraka, a nebrojene su generacije rasle uz njene serijale "Tajna sedmorka" ili "Pet prijatelja"... Rasle, da - no izgleda da više neće! Zaključeno je da pogledi na rasu, rod i seksualnost autorke (rođene 1897!) nikako nisu u skladu sa uzusima modernog vremena, a Inid je proglašena "suviše prošlovekovnom" za modernu decu.

Neki roditelji, istina, "skaču" u odbranu "porodičnih vrednosti", kada se npr. pojavi priručnik za pripovedanje bajki "u LGBT+ ključu" te Pepeljuga postaje lezbijka, a ubica zmajeva transrodna osoba. Bune se i zbog pojave stripa "Leptirići" u kome se dečak zaljubljuje u strejt(?) dečaka iz klupe, koji mu ipak do kraja priče uzvrati ljubav. Stripski heroji su, u međuvremenu, odreda dobili i svoju "ne-strejt" verziju ili makar epizodu, baš kao i crtani filmovi, koji se odavno prave po sličnom ključu. Istovremeno, kod nas, još se i ne stiša bura oko udžbenika biologije koji đacima objašnjavaju kako mogu izabrati rod - a već saznajemo da u osnovnim školama Centar E8 drži predavanja o promeni pola...

Međutim, niko ne biva uznemiren kada u serijalu popularnih romana o vampirici Ameliji Zubić i njenim prijateljima, malom Koscu smrti, devojčici - Jetiju, i princu - poluvilenjaku, ovaj potonji, iz knjige u knjigu, pred malim čitaocem razvija i sve više otkriva svoju (trans)seksualnu orijentaciju. Princ je pritom (iako je u uvodnom romanu predstavljen kao bahati, razmaženi i licemerni negativac), za svakog tog malog čitaoca prosto neodoljiv, najduhovitiji, najzanimljiviji među junacima, sa svojim tako smešnim i simpatičnim ushićenjem ženskom odećom, sjajem, šljokicama, sa svojim urnebesnim zaljubljivanjem u - svetlucave cipele na štiklu, i plesanjem sa njima! Nema, kažu nam, razloga za uznemirenost ni kada u ilustrovanoj knjizi o depresiji kod dece "lovkinja na čudovišta" (psihijatar) teši junakinju kako i njena partnerka, ili partnerka njene majke, katkad vide čudovišta... A šta sa roditeljima koji bi, ipak, želeli da njihova deca čitaju "Pet prijatelja" i druge klasike koji su obeležili stoleće za nama? Imaju li makar pravo na uznemirenost pred sadržajima koji se deci, ako ne nameću, a onda - blagonaklono serviraju?

- Logiku dela nastalog u određenoj epohi i kulturnom kontekstu ne možemo prilagođavati, prepravljati ni "popravljati" aktuelnim ili poželjnim ideološkim načelima. U tom pogledu polje književnosti i kulture za decu je najosetljivije: pogodno pošto se obraća publici u formativnom uzrastu. Iz tog razloga pokušaji intervencija, cenzure i prekrajanja nepoželjnih motiva i junaka tu se najpre odvijaju - kaže Zorana Opačić, profesor na Učiteljskom fakultetu, povodom aktuelnih "kenselovanja" i najčuvenijih literarnih serijala za decu, na kojima su odrastale generacije.

Foto Ilustracija Tošo Borković

Opačićeva dodaje da umetnička dela ne trpe politički korektne "dorade", intervencije, cenzurisanja, pošto time gube svoju autentičnost, esenciju i banalizuju se, svode na propagandnu ravan, na pamflet. Naglašava da štiva ispisana sa isključivom namerom da promovišu određenu zajednicu, narod ili naciju, bilo da je reč o Indijancima ili Albancima, i nisu književnost.

"Ama ko to hoće da zabrani `Pet prijatelja`?", ne malo šokirano pita Gradimir Stojković, pisac hit serijala o hajduku, koji bi predstavljao svojevrsni pandan serijalu Inid Blajton, jer su uz njega generacije ovdašnjih mališana zavolele knjigu. Nastavlja naš sagovornik:

- Mada, šta se ja i čudim, još malo pa će sve zabraniti, a davno je, pre desetak godina, čika Grada sve to predvideo. Samo, još su me tada grdili kako nisam tolerantan i savremen, upozoravali da ne smem da govorim tako oštro, niti da izgovorim kako se zalažem za zabranu bilo čega, pa bilo to i skroz neprirodno i nenormalno. Ispade da ja ne smem da se zalažem za zabranu a da drugi smeju da zabranjuju, i to nešto što je van svake pameti. A mislio sam da se zna šta je dečak, šta je devojčica, šta je prirodno, a šta nije...

Ono što ipak jeste razlog za uznemirenost je svakako to što se u odnosu na kriterijume "modernosti" i obavezujuće tolerantnosti - negde potpuno izgubio kriterijum koji određuje šta je (dobra) književnost. U takvom svetu, "Pet prijatelja" neminovno gube bitku kao prošlovekovno štivo, a DŽulijan, Dik, En, DŽordž i Timi, sve sa drugarima iz "Tajne sedmorke", bivaju ćušnuti pod krevet, dok kraj dečjih uzglavlja leže (ispod)prosečni literarni uradci kojekakvih propovednika vladajuće ideologije novog veka.

NEMA POŠTEĐENIH, NI KONTEKSTA

NEMA pošteđenih u ovim literarnim čistkama ni kada je reč o delima koja su inicijalno nosila najpozitivniji mogući ideološki predznak, te smatrana progresivnim, emancipatorskim i modernim. Recimo - romantični prikaz robovlasničkog Juga u "Prohujalo s vihorom" podjednako je neprihvatljiv kao i "Čiča Tomina koliba", jer Čiča Toma više nije ono što je bio za sve nas - simbol oslobađanja Afroamerikanaca, već najobičniji rasni stereotip. Baš kao što Kiplinga ni pet "Knjiga o džungli" i toplih priča o Mogliju, ni sva ljubav prema Indiji, nisu mogle da spasu "kenselovanja" zbog pesme "Teret belog čoveka"...

Dr Sus uz čije su knjige još od Drugog svetskog rata odrastali Amerikanci, na svoju sreću, nije doživeo što i njegove tako popularne knjige - povlačenje iz štampe i knjižara zbog "neprikladnih stereotipa".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

DANAS JE VAVEDENJE, A DUVA JAK VETAR: Šta to znači po narodnom verovanju