LEK STIŽE IZ INOSTRANSTVA: Iako se u Srbiji povećava broj davalaca matičnih ćelija, još uvek ih nema dovoljno

B.R.

19. 09. 2022. u 12:18

U SRBIJI je od početka ove godine urađeno 25 transplantacija matičnih ćelija hematopoeze od nesrodnih davalaca, a u najvećem broju slučajeva matične ćelije su dobijene od davalaca iz svetskog registra, jer nemamo dovoljno potencijalnih davalaca, iako se njihov broj povećava.

ЛЕК СТИЖЕ ИЗ ИНОСТРАНСТВА: Иако се у Србији повећава број давалаца матичних ћелија, још увек их нема довољно

Foto. Printskrin Youtube

Slična situacija je bila i prošle godine, kada je u našoj zemlji obavljeno 28 transplantacija.

Prema poslednjim podacima Registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije, u Registru je upisano nešto više od 12.000 potencijalnih davalaca. Da bi se za što veći broj obolelih pronašao odgovarajući davalac iz nacionalnog registra, potrebno je oko 100.000 prijavljenih davalaca. Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze je ponekada jedina šansa bolesnicima za izlečenje, kada su u pitanju bolesti kao što je akutna leukemija, aplastična anemija, neke urođene imunodeficijencije, urođeni poremećaja metabolizma.

Sa porastom broja davalaca u Registru, raste i mogućnost pronalaska odgovarajućeg davaoca za veći broj naših bolesnika.

- Samo od početka godine upisano je više od 2.000 novih davalaca, što je doskoro bio neki naš četvorogodišnji prosek prijavljenih. Uspeh se ne meri brojkama, osim kad te brojke znače šansu za život. Inače, matične ćelije hematopoeze se mogu prikupiti na dva načina, iz periferne krvi i iz bedrene kosti. Obe procedure su u potpunosti bezbedne za davaoca i ne postoji rizik od infekcija koja se prenose putem krvi. Davalac je taj koji bira način na koji će dati matične ćelije - objašnjava dr Glorija Blagojević, ispred Registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije.

Kada je u pitanju prikupljanje matičnih ćelija iz periferne krvi, najbolniji trenutak je ubacivanje braunila u obe ruke. Mala količina krvi ulazi u mašinu koja se zove separator, kako bi se obradila. Tokom tog procesa, odvajaju se samo matične ćelije koje su važne za transplantaciju, dok se sve ostalo vraća preko druge vene davaocu. Ceo proces vremenski može da traje od dva do šest sati, ali to zavisi od telesne mase bolesnika i broja ćelija koje bi trebalo prikupiti. Davalac istog dana ide kući. Drugi način je prikupljanje matičnih ćelija iz bedrene kosti, ova procedura se izvodi u opštoj kratkotrajnoj anesteziji i davalac ostaje jedan do dva dana u bolnici - objašnjava dr Glorija Blagojević, ispred Registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije.

Registru mogu da pristupe zdrave osobe koje imaju između 18 i 45 godina, koje ne boluju od teških oboljenja srca, pluća i bubrega, malignih i autoimunih oboljenja. Kada se jednom prijavi, podaci o toj osobi ostaju u Registru dok ne napuni 60 godina.

U slučaju da se podudarni davalac ne pronađe u nacionalnom registru, za naše bolesnike se davalac traži u bazi svetskog registra, što usporava proces lečenja. Nažalost, za jedan broj obolelih davalac se nikada ne pronađe, pa samim tim, šanse za njihovo preživljavanje ne postoje. Šansa za uspešnost transplantacije matičnih ćelija povećava se za 30 odsto ukoliko je davalac sa istog geografskog područja.

U toku je nacionalna kampanja pod nazivom "Osloni se na mene", Registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije u okviru Instituta za transfuziju krvi Srbije, sa ciljem da se poveća broj upisanih davalaca u Registar i podigne svest javnosti o značaju transplantacije matičnih ćelija hematopoeze i postojanja samog Registra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

KOLIKO JE JAKA? Evo kako da izmerite procenat alkohola u domaćoj rakiji