Društvo

DOKUMENTA OZNE NEDOSTUPNA I POSLE 80 GODINA: Peticiju kojim se traži otvaranje arhiva potpisali Matija Bećković i Dušan Kovačević

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

07. 09. 2022. u 09:14

NEKI od najpoznatijih domaćih istoričara i javnih ličnosti u Srbiji inicijalni su potpisnici peticije Udruženja "U ime naroda za slobodnu Srbiju", kojom se traži jednak pristup građana istorijskoj građi Službe bezbednosti sa koje je skinuta oznaka poverljivosti.

ДОКУМЕНТА ОЗНЕ НЕДОСТУПНА И ПОСЛЕ 80 ГОДИНА: Петицију којим се тражи отварање архива потписали Матија Бећковић и Душан Ковачевић

Foto: Subašić/I. Marinković/Tanjug/Sava Radovanović

Iza peticije "Jednak pristup za sve" prvi su stali akademik Matija Bećković, prof. dr Ratko Ristić, prof. dr Leon Kojen, dr Kosta Nikolić, prof. dr Predrag J. Marković, dr Bojan Dimitrijević, prof. dr Čedomir Antić, prof. dr Jovica Trkulja, prof. dr Miloš Ković, akademik Dušan Kovačević, prof. dr Radoš Ljušić, istoričar Goran Davidović, Miloš Pavković, dr Srđan Cvetković i dr Nemanja Dević.

"Zahtevamo od zakonodavnih organa i državnih institucija da se odredbe zakona i pravilnici, koji regulišu pristup deklasifikovanoj istorijskoj građi iz fonda BIA, formulišu tako da svi građani Srbije imaju jednako pravo da istražuju i koriste u naučne i druge svrhe dokumente iz ove zbirke", navodi se u peticiji.

Kako kažu, sadašnji pravilnici pojedinih arhiva ne omogućavaju jednak pristup istorijskoj građi Ozne (Fond BIA) svakom građaninu, već povlašćuju određene kategorije, a čak i o njihovom pravu istraživanja i objavljivanja dokumenata u nekim arhivima krajnju reč ima direktor.

- Smatramo da skorašnji slučaj kažnjavanja i zabrane rada u Arhivu Srbije dvojici naučnika, zbog objavljivanja nekih dokumenata bez direktorove dozvole, pokazuje kakve se sve opasnosti kriju u diskrecionom pravu da se odlučuje o pristupu građi i njenom objavljivanju - stoji u peticiji.

Navodi se i da je apsurdno da ista arhivska građa, koja se nalazi u Sloveniji ili Hrvatskoj, tamo bude dostupna našim građanima i naučnicima, bez ikakvog uslovljavanja, a ovde ne. To, konkretno, znači da u našoj zemlji ona nije otvorena ni za novinare, ni za one kojima je dokumentacija potrebna u postupcima rehabilitacije, već moraju da je traže preko suda.

- Istorijska građa tajne policije iz ovog vremena bez smetnji je dostupna u Bugarskoj, Poljskoj, Mađarskoj i drugim zemljama sa sličnim totalitarnim ili autoritarnim nasleđem - kaže istoričar Srđan Cvetković, i podseća da je odlukom Vlade 2009. skinuta tajnost sa ovih dokumenata. - Ono što i dalje ima oznaku tajnosti, ne nalazi se u Arhivu. U zemljama u okruženju, građanima su ova dokumenta dostupna posle 50, pa čak i posle 30 godina, a kod nas ni posle 80! 

OČEKUJU I PODRŠKU ORGANIZACIJA

INICIJATORI očekuju podršku pojedinaca, javnih ličnosti, društvenih organizacija, političkih stranaka, arhiva i državnih institucija za izmenu propisa. Peticija je dostupna na sajtu Udruženja i sajtu "Peticije onlajn", a potpisi će biti poslati nadležnim skupštinskim odborima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
I MI KREĆEMO PUT GRČKE Prvo oglašavanje Nikoline žene: Deca znaju sve, moramo biti hrabri

"I MI KREĆEMO PUT GRČKE" Prvo oglašavanje Nikoline žene: "Deca znaju sve, moramo biti hrabri"