Reakcija iz Državnog arhiva Srbije povodom neistina istoričara Srđana Cvetkovića i pretnji zaposlenima

MARIJA Milošević, viši arhivist Državnog arhiva Srbije, ovlašćeno lice za arhivsku građu preuzetu od BIA, reagovala je povodom navoda koje je istoričar Srđan Cvetković izneo na fejsbuk stranici "U ime naroda za slobodnu Srbiju". Njeno saopštenje prenosimo u celosti.

Foto Wikipedia

"Na fejsbuk stranici U ime naroda za slobodnu Srbiju, istoričar Srđan Cvetković je 27. avgusta 2022. godine, objavio tekst pod naslovom „U ime naroda ! – ZABRANA ZBOG KNjIGE O OZNI!” koji je na istoj stranici izazvao preteće komentare upućene zaposlenima u Državnom arhivu Srbije. Navodim neke od njih:

 - Verovatno tu rade potomci tih krvnika, pa treba neko još imena da im objavi... Ali nevina krv se neće smiriti, stići će ih u drugom kolenu i zatrti, ako se ne pokaju zlotvori.-

 - Potomci komunističkih zločinaca sa OZNOM čuvaju krvave tajne svojih predaka. Plašim se da ponovo ne počnu puniti svoje potoke, jame, vrtače... sa svojim neistomišljenicima.”

„Sve te ‛stručnjake‛ iz arhive išutirati i izbaciti iz Srbije, i dalje kriju šta su sve radili srbskom narodu komunjare.-

 - Rasturićemo i to poslednje uporište pljačkaša i bitangi...-

Dr Srđan Cvetković se nije ogradio od ovakvih i sličnih komentara koje je izazvao njegov tekst. Da li to znači da se dr Srđan Cvetković prećutno slaže sa onima koji bi da rasturaju, proteruju iz Srbije, koji priželjkuju zatiranje drugog kolena...

Evo nekoliko pitanja za Srđana Cvetkovića i lako proverljivih činjenica:

Zašto na pomenutoj fejsbuk stranici nije objavio integralni tekst rešenja kojim mu je privremeno zabranjeno istraživanje već samo deo prve stranice. Na taj način je javnosti kojoj se obraća uskratio mogućnost da se upozna i sa obrazloženjem rešenja kojim mu je privremeno (od 28. jula do 30. septembra 2022. godine) zabranjeno istraživanje. Da li to istoričar Srđan Cvetković uvodi novu metodologiju u radu sa dokumentima tako što izostavlja delove dokumenta (rešenja) neizostavnih za razumevanje suštine, da mu je privremena zabrana izrečena jer je prekršio propise o zaštiti arhivske građe, odnosno bez neophodne dozvole Arhiva objavio dokumenta.

Arhiv je 2008. godine inicirao i uz saglasnost predavaoca arhivske građe (BIA), omogućio korišćenje u naučno-istraživačke svrhe zbirki dokumenata nekadašnjih službi bezbednosti preuzetih od BIA. Po tom osnovu Srđan Cvetković je godinama bez ograničenja istraživao navedene zbirke dokumenata. Kako je onda moguće da ovu činjenicu jedan istoričar previđa i za ustanovu koja mu je to omogućila u svom tekstu napiše da ta ustanova „radi na tome da se napravi širi i rafiniraniji prsten zabrane i zaštite komunističkog nasleđa”.

Srđan Cvetković u svom tekstu pominje nekakve brojeve i procente kada je reč o objavljivanju dokumenata bez saglasnosti Arhiva i navodi „nigde nije objavljeno ni 3% nekog fonda ili zbirke a kamoli 30% koliko su oni propisali internim pravilnicima o objavljivanju građe”. Ne znam odakle ovo Srđanu Cvetkoviću jer to ni u jednom pravilniku Arhiva nije propisano.

S obzirom da Srđan Cvetković pominje svoj rad u Državnoj komisiji za tajne grobnice, podsećam ga na činjenicu da je Arhiv njemu, kao i ostalim predstavnicima Državne komisije, 2010, 2011. i 2012. godine izašao u susret i omogućio da arhivsku građu koja je nastala radom nekadašnjih službi bezbednosti, koriste u arhivskim prostorijama, van čitaonice, kako bi istraživanje mogli da obave u što je moguće kraćem roku. Zaboravio je i da su upravo državni službenici u Arhivu Srbije, koje on proziva u svom tekstu, morali da se odvoje od svojih redovnih poslova, preuzmu ulogu radnika u čitaonici i bili sa njim i drugim predstavnicima Komisije preko 150 dana, jer se nijedna, pa ni ova vrsta arhivske građe ne sme koristiti bez nadzora. Dr Srđan Cvetković se ne seća ni da su zaposleni u Arhivu za koje sada njegovi „navijači” priželjkuju proterivanje i zatiranje, uvek bili na raspolaganju za svaku vrstu stručne pomoći i da su za potrebe Komisije, po ubrzanom postupku, u navedenom periodu, fotokopirali ili skenirali 2.747 dokumenata. Dr Srđan Cvetković ima pravo da sve to zaboravi, ali nema pravo da iznosi neistine kojima posredno utiče na ugrožavanje bezbednosti zaposlenih u Arhivu.

Nizom netačnih tvrdnji (lako proverljivo) Srđan Cvetković označava Državni arhiv Srbije kao krivca za sve i svašta i time izaziva lavinu komentara neupućenih čitalaca koji, između ostalog, jednu od najznačajnijih nacionalnih ustanova nazivaju „poslednjim uporištem pljačkaša i bitangi”. Njegovi istomišljenici i pratioci na društvenim mrežama ne moraju da imaju svest o značaju arhiva za državu i sve njene građane, ali kao doktor istorijskih nauka i dugogodišnji istraživač, Srđan Cvetković bi morao da je ima.

Pošto se osećam prozvanom, primorana sam na ovu reakciju radi upoznavanja javnosti sa činjenicama, ali i zbog ogorčenja zaposlenih u Državnom arhivu Srbije i među arhivistima u celoj Srbiji. Sa pretnjama i kletvama, Srđan Cvetković se prećutno saglasio, s obzirom da se od njih nije ogradio.

Ukoliko bude želeo i dalje da istražuje u Državnom arhivu Srbije, istoričar Srđan Cvetković će, kao i bilo ko drugi, morati da poštuje propise i procedure". 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije