GRADIO CRKVU SVETOG MARKA, STRADAO NA SAJMIŠTU: "Kamenovi spoticanja", sećanje na ubijene Jevreje, jedan ispred kuće Matveja Ajzinberga

NA Gundulićevom vencu 53, u Beogradu, i danas stoji kuća koju je nekad, za potrebe porodice, projektovao Matvej Ajzinberg, predratni beogradski arhitekta.

Foto V. Crnjanski Spasojević

Kao preduzimač i izvođač radova izgradio je niz zgrada u srpskoj prestonici, između ostalog Crkvu Svetog Marka, zgradu Sovjetske ambasade i školu "Vojislav Ilić". Iako rođen u Gruziji, priključio se srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata kao dobrovoljac i ratovao na Solunskom frontu. S vojskom je stigao u Beograd i tu se oženio.

Matvej je ubijen u Holokaustu, a ispred njegove kuće juče je postavljen "kamen spoticanja", poznat kao "stolperstein", u znak sećanja na Jevreje likvidirane tokom Drugog svetskog rata. U svetu postoji 80.000 takvih kamenih ploča veličine 96 sa 96 milimetara, sa mesinganom oplatom na vrhu i podacima o žrtvi, a rad su nemačkog umetnika Gintera Demniga.

Foto P. Mitić

Matvej se pre rata razveo od supruge Grete, a sin Aleksandar bio je sa njim. Odmah posle šestoaprilskog bombardovanja, pobegao je sa sinom u Sopot, a zatim se sklonio u selo Ropočevo. U Beogradu je uhapšena i Greta i prebačena u zatvor u Sopotu.

- Četnici Koste Pećanca predali su oca Nemcima - priča Matvejev sin Aleksandar, koji je u to vreme imao 11 godina.

- Majka i ja smo nekako uspeli da pobegnemo u Homoljske planine. Tu su nam pomagali seljaci i Dražini četnici. Krili su nas i davali nam hranu. Majka je prethodno živela u Pešti i Beču i nije se najbolje snalazila u šumi, pa sam morao da brinem o njoj. Seljaci su me naučili kako da zavijam kao kurjak ako se izgubimo. Kad čuju vuka, psi se uplaše i laju. Odakle stiže lavež, tu je selo i u tom pravcu treba da idemo.

Aleksandar Ajzenberg, Foto V. Crnjanski Spasojević

Aleksandar i Greta su se bukvalno do kraja rata krili u šumi, a po oslobođenju, dečaka ponovo hapse. Ovoga puta - UDB.

- U zatvoru sam bio 65 dana. Hteli su da me optuže za saradnju sa okupatorima, jer drugačije, kao Jevrej, navodno ne bih uspeo da preživim - priča Aleksandar.

Posle je ipak pušten, završio je arhitekturu i predavao je istoriju stilova. Kada je reč o njegovom ocu Matveju, on je iz Sopota prebačen u Kragujevac, gde je, sa žutom trakom na rukavu, čistio ulice. Ubrzo ga sele u logor Topovske šupe na beogradskoj Autokomandi, a zatim na Staro sajmište. Imao je priliku da pobegne jer je kao arhitekta bio angažovan na izgradnji baraka, pa je nekoliko puta poslom dolazio u Beograd. Međutim, Matvej nije hteo da beži pošto mu je rečeno da će, u suprotnom, 70 logoraša biti streljano. Ubijen je početkom marta 1942, u "dušegupki", gasnom kamionu, na putu do Jajinaca.

Hajm Bril, Foto V. Crnjanski Spasojević

"Kamen spoticanja" postavljen je juče i ispred kuće Aleksandra Brila, čiji su sin Hajm i unuka Džuli podstakli inicijativu da Beograd dobije prve "stolpersteine". Rođeni Beograđanin, Aleksandar Aci Bril živeo je u dvospratnoj kući u Solunskoj 8. Oženio se Reginom. Sin Hajnrih Hajm rođen je 1938, a kćerka Šošana tek posle očeve smrti. Tokom proleća i leta 1941. Aci je bio angažovan na prinudnom radu na popravci kanalizacije u Beogradu, posle čega je odveden u Topovske šupe i tamo ubijen.

- Oca se ne sećam - kaže Hajm Bril.

- Majka i ja smo se, kada je uhapšen, sklonili na bakinu ergelu konja na Topčideru. Tu smo se krili do kraja rata. I majka i njena majka bile su Srpkinje. Posle rata neko vreme smo živeli u današnjoj Ulici kralja Petra, a onda smo se, sa sestrom i dva strica, 1948. odselili u Izrael. Radio sam kao inženjer, imao sam svoju firmu. Sada sam u penziji - kaže Hajm Bril.

Ginter Deming postavlja "kamenove spoticanja", Foto V. Crnjanski Spasojević

"Kamenovi spoticanja" postavljeni su juče i ispred kuće najpoznatijeg predratnog knjižara Gece Kona i njegove supruge Elze, u Dobračinoj 30, zatim ispred kuće porodice Dajč, u Maršala Birjuzova 9 i ispred kuće u Andre Nikolića 29, gde su živeli dr Simon i Evgenija Bril. Simon je bio poznati stomatolog. Kada su dobili poziv da se jave u nemačku komandu, posle 6. aprila, on i majka su se sakrili, a Simon je sa lažnim papirima pokušao da beži u Rumuniju. Uhvaćen je i ubijen u niškom logoru na Crvenom krstu.

Foto V. Crnjanski Spasojević

Hilda Dajč živela je u zgradi u Maršala Birjuzova sa ocem Emilom, majkom Avgustom i mlađim bratom Hansom. Bila je dobrovoljna bolničarka u logoru na Starom sajmištu.

Zahvaljujući potresnim pismima koje je odande pisala drugaricama, a koje je uspela da prošvercuje izvan žice, danas znamo šta se u tom logoru dešavalo. Hilda je dobila nadimak "srpska Ana Frank". I ona je ubijena u gasnom kamionu za Jajince.

SVAKI KAMEN SEĆA NA ŽRTVU

"STOLPERSTEIN" ("kamen spoticanja") predstvalja najveći decentralizovani memorijal na svetu posvećen žrtvama Holokausta. Svaki kamen izražava sećanje na jednu, konkretnu osobu. Autor Demnig se poziva na Talmud i misao da je čovek zaboravljen tek kada se zaboravi njegovo ime. On smatra da nacističke zločine treba pamtiti u svakodnevnom životu, da se o kamen sa imenom žrtve "spotaknemo" i počnemo da razmišljamo o pojedincima koji su nestali.

Preporučujemo

Društvo

0 2

SEĆANjE NA GECU KONA, AJZINBERGA, DAJČOVE I BRILOVE: Prvih 10 "kamenova spoticanja" od sutra u Beogradu ispred kuća ubijenih Jevreja

04. 07. 2022. u 08:23

Beograd

0 0

POLOŽENI VENCI NA STAROM SAJMIŠTU: Obeležen dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu

10. 05. 2022. u 12:43

Srbija

0 0

OBELEŽENA 78. GODIŠNjICA DEPORTACIJE NOVOSADSKIH JEVREJA: Sećanje na žrtve nacizma, zlo da se nikad ne ponovi

26. 04. 2022. u 15:12

Panorama

0 0

SNIMAK ANE FRANK: Jedini sačuvan video - odmah posle usledio užas

16. 03. 2022. u 10:43

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije