NEMA OPRAVDANJA ZA DIVLJE DEPONIJE! Kažete da želite čistiju Srbiju? Zašto onda ne radite OVO da biste u tome i uspeli!

Po zakonu, svi smo dužni da odlažemo otpad u specijalne kontejnere - ali u praksi nije tako

Foto: Shutterstock

Vlada Republike Srbije je početkom godine usvojila Program upravljanja otpadom za period 2022. -2031.

Poslednjih godina se sve više govori o brizi za životnu sredinu. Među svim ekološkim temama koje skreću pažnju građana Srbije posebno se izdvaja jedna. U pitanju su ružne slike divljih deponija koje ne prestaju da stižu iz raznih krajeva naše zemlje.

Kada pitate građane ko je kriv za ovakvo stanje, oni kažu da su odgovorni državni i lokalni organi nadležni za upravljanje otpadom, koji su zakazali. Kad pitate institucije, oni će krivicu prebaciti na neodgovorne građane koji svoj komunalni otpad bacaju gde stignu. Istina je, kao i uvek, negde između. Drugim rečima, krivi smo svi pomalo.

Gde je zapelo?

Premda je primarna separacija otpada u našoj zemlji regulisana zakonom - što znači da su domaćinstva, preduzeća i svi drugi proizvođači komunalnog otpada dužni da plastiku, papir, staklo i metal odlažu u za to posebno predviđene kontejnere – izuzev u pojedinim manjim lokalnim samoupravama, u praksi ovo jednostavno ne funkcioniše. Niti svuda ima dovoljno svih tipova kontejnera (u mnogim manjim mestima nema ni dovoljno običnih kontejnera, pa ni kanti za smeće), niti su građani uvek motivisani da svoj otpad sortiraju. Pored toga, lokalne samouprave se suočavaju sa nedostatkom vozila za prevoz otpada, nedovoljnom učestalošću odnošenja otpada i neadekvatnim rutama kretanja vozila. Sve to je doprinelo da ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaža komunalnog otpada.

Ružna slika Srbije - jedna od mnogobrojnih divljih deponija/Foto: Shutterstock

S druge strane, Vlada Republike Srbije je početkom godine usvojila Program upravljanja otpadom za period 2022 -2031, kojim se obavezala da će se po pitanju otpada uskladiti sa propisima Evropske unije. Međutim, u ovom momentu u našoj zemlji postoji svega deset regionalnih i dve lokalne sanitarne deponije za odlaganje komunalnog otpada, koje zaista jesu izgrađene u skladu tim propisima. Pritom, na njima ne završi ni dvadesetak odsto od ukupno 2,95 miliona tona otpada koji svi zajedno proizvedemo za godinu dana.

Sve ostale opštinske deponije, kojih ima nešto više od 120, nisu u skladu sa važećim standardima zaštite životne sredine, a još manje su to u proseku oko 3.500 divljih deponija, koje svako malo niču širom naše zemlje, uprkos naporima nadležnih službi da ih uklone.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, samo tokom 2020. godine generisano je 2,95 miliona tona komunalnog otpada. Ukupno je sakupljeno i odloženo 2,34 miliona tona, a od tog broja je na regionalne sanitarne deponije odloženo 558.568 tona otpada, što je samo 19 odsto od ukupne proizvedene količine. Reciklirano je 455.457 tona, odnosno 15,45 odsto komunalnog otpada. Srednja dnevna količina otpada je 1,17 kg po stanovniku, što je 0,43 tone godišnje. Nažalost, tretman otpada pre odlaganja na deponije praktično ne postoji.

Šta možemo da uradimo?

Za početak, država bi trebalo da se pozabavi time da se svuda u zemlji izgrade isključivo sanitarne deponije, kako je to i planirano, koje bi obuhvatile više naselja i gradova. Takođe, na državnim i lokalnim samoupravama je da obezbede adekvatnu opremu za javno komunalna preduzeća i dovoljan broj kontejnera za različite namene, kao i da pokrenu sistemske akcije i kampanje, kojima bi se građani motivisali da počnu separaciju otpada već u svom domu.

Takođe, trebalo bi uzeti u obzir da samo deponovanje bez ikakvog tretmana komunalnog, industrijskog i drugih vrsta otpada, čak i na najuređenijim deponijama nije dugoročno rešenje. Sav taj otpad predstavlja neiskorišćene resurse. Osim toga što se deo otpada može dalje reciklirati, otpad je i fantastičan energetski resurs, veoma koristan u uslovima energetske krize.

Dakle, da bismo postigli zacrtani cilj, pored ulaganja potrebna je i volja da se nešto promeni. Upotreba čvrstog otpada u energetske svrhe je obnovljivi, održivi i cirkularni način na koji se rešavaju dva važna pitanja, problem sve veće količine otpada koji završi na deponijama i proizvodnje električne energije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije