U SAMOĆI DIŽU RUKU NA SEBE: Pandemijska izolacija i socijalna distanca utiču na broj suicida među mladima

V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ

29. 01. 2022. u 12:00

SAMOUBISTVO je tokom 2021. bilo drugi vodeći uzrok smrti mladih u EU, a među razlozima za to je aktuelna pandemija i ograničenje kontakata. Kod nas je, kažu stručnjaci, situacija slična kod populacije između 15 i 29 godina, a broj onih koji su sebi oduzeli život u ovim godinama na listi je odmah iza stradalih u saobraćajnim nesrećama.

У САМОЋИ ДИЖУ РУКУ НА СЕБЕ: Пандемијска изолација и социјална дистанца утичу на број суицида међу младима

Foto N. Skenderija / Shutterstock

Osim psihičkih problema, na rešenost mladih da dignu ruku na sebe utiču i drugi faktori, poput upotrebe opijata, izolacije, gubitka posla, smrti člana porodice... Pandemija, izolacija i distanca prema ljudima, takođe, kako objašnjavaju stručnjaci, uzimaju svoj danak.

U široj slici, kako ističu u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj realizovanih suicida generalno pokazuje stabilan pad nekoliko godina unazad. Tokom 2019. iznosio je 941, a 2020. godine 895. Broj poziva Nacionalnoj liniji za prevenciju samoubistva, koja je prošle godine otvorena na Klinici "Dr Laza Lazarević", vidno je porastao. Od februara 2019, do danas, ovaj SOS broj zabeležio je više od 16.000 poziva.

- Broj poziva tokom 2019. godine, kada je linija počela sa radom, i 2020. bio je oko 4.000. Međutim, tokom prošle godine, samo na ovoj liniji imali smo više od 7.000 poziva - kažu na Klinici.

Ipak, upozoravaju, analiza podataka pokazuje da ovu liniju ne pozivaju samo suicidne osobe, već i građani kojima je potreban savet ili pomoć za članove porodice, prijatelje, kolege. Ovim servisima znatno ređe se javljaju mladi, u poređenju na osobe srednje i starije dobi. Međutim, na liniji je dostupna i komunikacija putem "četa", koju češće koriste stariji adolescenti.

Epidemija korone je posebno uticala na porast mentalnih tegoba, jer je osujetila prirodnu težnju mladih za druženjem.

- Posebno su ugroženi adolescenti, kod kojih je pripadanje vršnjačkoj grupi jedna od ključnih potreba - kaže Marija Manojlović, klinički psiholog. - Oni koji su krenuli u srednju školu mesecima nisu imali prilike da vide svoje kompletno odeljenje zbog onlajn nastave. Smanjili su broj kontakata, stalno im je sugerisano da budu oprezni, da mogu da prenesu virus starijim članovima porodice. Izolovanost je dovela do depresivnog raspoloženja.

PUNO DEPRESIJE, MALO STRUČNJAKA

STRUČNJACI upozoravaju da su depresivna raspoloženja često put u kliničku depresiju. Pandemijska situacija posebno je loše uticala na odgovornu decu i odlične đake, koji su pokušavali takvi da ostanu i u izmenjenim uslovima. Kod mnogih se pojačao osećaj besmisla i nemoći. Sa druge strane, Srbija ima samo 47 specijalista psihijatrije koji se bave decom i mladima. To znači da jedan lekar ide na više od 27.000 dece i adolescenata.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Smeštanje najstarijih članova porodice u dom za stare