ISTORIJA JUNAŠTVA NA 400 KVADRATA: Mladi umetnik Lazar Krpović oslikao mural na zidu dvorišta Komande Kopnene vojske Srbije u Nišu

J. ĆOSIN

19. 01. 2022. u 12:00

PRIKAZI najznačajnijih srpskih bojeva za slobodu, od Kosovske bitke do legendarnih na Košarama i Paštriku, velikani, knezovi, vojvode, vođe ustanaka, svi značajni događaji i ličnosti iz bogate istorije našeg naroda, iscrtani su na zidinama dvorišta Komande Kopnene vojske Srbije u Nišu.

ИСТОРИЈА ЈУНАШТВА НА 400 КВАДРАТА: Млади уметник Лазар Крповић осликао мурал на зиду дворишта Команде Копнене војске Србије у Нишу

Foto Privatna arhiva

Na oko 400 metara kvadratnih stalo je gotovo sve ono što je kroz vekove obeležilo srpsku istoriju, a više od godinu dana ovaj, možda i najveći mural u našoj zemlji, uradio je mladi umetnik Lazar Krpović, iz naselja Kolovrat kraj Prijepolja, koji živi u Nišu. Crtao ga je na inicijativu general-potpukovnika Milosava Simovića, komandanta Kopnene vojske Srbije.

- Hteo sam da obuhvatim deo istorije Srba, od Kosovskog boja do danas - kaže Krpović za "Novosti".

- Na zidu se nalazi oko 150 karaktera i svi su nastali mukotrpnim radom, s obzirom na to da sam ih sve nacrtao po tri puta. Tu je Miloš Obilić, vitez kneza Lazara, oličenje vojničke i viteške časti i simbol hrabrosti i žrtvovanja, ikona junaštva i održanja date reči. Vožd Karađorđe, koji je poveo narod u novi vek i postavio temelje moderne srpske umetnosti, kao i vojvoda Stevan Sinđelić, knjaz Miloš Obrenović, heroina Milunka Savić, četnici-komite iz stare i južne Srbije, vojnici-junaci iz ratova i iz građanskog rata u BiH i Hrvatskoj, potom na Kosovu i Metohiji 1998. godine, ali i naši heroji iz NATO agresije, potom Košare i Paštrik... Sve ono što je važno da se ne zaboravi. Nikada.

Foto Privatna arhiva

Mladi umetnik kaže da mu je bila čast što mu je general Simović u septembru 2020. godine poverio da oslika jedan od najvećih i istorijski najdetaljnijih murala koji je nazvan Srpski zid ponosa. Kaže da je poziv sa radošću prihvatio, jer je i sam veliki borac za očuvanje nacionalnog identiteta srpskog naroda.

- "Srpski zid ponosa" je najmanje što sam mogao da uradim. Ipak, nije mi bilo nimalo lako. Imao sam prilično velike poteškoće u realizaciji svih tih fotografija jer su neke nastale prilično davno, pa se ne vide svi detalji, tako da sam morao da ih dobro proučim pre nego da ih prenesem na zid. Nisam koristio mrežicu ili projektovanje, jer sam želeo da se na zidu oseti to traženje - pojašnjava Krpović, inače master slikarstva, koji planira da se i dalje bavi oslikavanjem velikih površina.

- Ovaj mural je zapravo svojevrsno predvorje čuvene Spomen-sobe Kopnene vojske, koja u Nišu postoji od 2017. godine, a koja čuva sećanje na sve poginule i nestale u svim ratovima devedesetih godina prošlog veka, NATO agresiji i Kopnenoj zoni bezbednosti, ali i sećanja na stradale u srpsko-turskim ratovima, balkanskim ratovima kao i Prvom i Drugom svetskom ratu.

Foto Privatna arhiva

Otkriva nam i da su za mural koji je rađen oko godinu dana, jer je epidemija diktirala uslove rada, utrošeno desetine litara profesionalnih, najkvalitetnijih slikarskih boja koje su trajne, odnosno otporne na kišu, sneg, ali i visoke temperature...

Tokom obeležavanja Dana Vojske Srbije prošle godine, general Simović istakao je da je mural nastao sa idejom da se ulepša zid dvorišta Komande Kopnene vojske, ali i da, pre svega, podseća na velika dela onih koji su se zalagali i svojim životima branili srpsku zemlju.

Foto Privatna arhiva

- Svi borci zaslužuju da ih slavimo, da mislimo o njima, da im spominjemo i srcem i dušom, zato što su se borili za srpski rod, za sve građane države Srbije bez obzira koje su vere i kako se zovu. Ovaj "Zid srpskog ponosa" treba sve ljude da podseća da rat nikome ne donosi sreću, da mi vojnici treba budemo stručni, hrabri, požrtvovani i uvek spremni da branimo Srbiju, da budemo bolji ljudi, da volimo svoj narod i poštujemo druge - istakao je general-potpukovnik Milosav Simović.

Foto Privatna arhiva

SVAKODNEVNO GLEDAMO I OSEĆAMO

NA ovom "Zidu ponosa" koji svakodnevno gledamo i osećamo, nalaze se srpski Termopili, kao 300 Spartanaca sa Leonidom u Termopilskom klancu, koji su snagom volje i čvrstinom duha i tela uspeli da razbiju i zadrže hiljade neprijateljskih, persijskih vojnika. Na ovom "Zidu ponosa", nalaze se i srpski Spartanci. Tu je i Sveti Đorđe koji je bio i ostao zaštitnik svih vojnika, a danas je zaštitnik Vojske Srbije, i slava Komande Kopnene vojske. Tu su Stefan Nemanja, ujedinitelj srpskih zemalja, Car Dušan Silni, najmoćniji srednjoevropski vladar, za čije vladavine je Srbija bila političko-vojna velesila Evrope, kao i mnogi drugi - podsetio je general-potpukovnik Milosav Simović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

NOVE IGRE ZA NOVE POBEDE: Nikad veća ponuda za Rolan Garos i mečeve Novaka Đokovića