ORDEN NA GRUDIMA ADMIRALA ANTIĆA: Centar za razvoj Šajkaške u Sremskim Karlovcima po drugi put dodelio Krst vožda Đorđa Stratimirovića

D. Vujičić

17. 01. 2022. u 09:23

CENTAR za razvoj Šajkaške iz Sremskih Karlovaca odlikovao je kontraadmirala u penziji Boška Antića Krstom Đorđa Stratimirovića. Orden je ustanovljen prošle godine povodom prenosa i sahrane posmrtnih ostataka generala Stratimirovića u Srbiji, a admiral Antić drugi je dobitnik ordena, posle ministra Nebojše Stefanovića.

ОРДЕН НА ГРУДИМА АДМИРАЛА АНТИЋА: Центар за развој Шајкашке у Сремским Карловцима по други пут доделио Крст вожда Ђорђа Стратимировића

Foto P. Milošević

Obraćajući se na svečanosti u Beogradu dr Ivan Stratimirović, direktni potomak slavnog vojskovođe, kazao je da je njegov deda bio i ostao moćan simbol jedinstva srpskog naroda.

Podsećajući da su posmrtni ostaci "narodnog vožda" prošle godine prebačeni iz Beča, sa groblja Sveti Marko, dr Statimirović je istakao da je ponosan što je za kratko vreme grob u Novom Sadu postao mesto hodočašća. Za svega 12 meseci posetilo ga je na hiljade znanih i neznanih, kazao je dr Stratimirović.

Istorija pamti Đorđa Stratimirovića kao komandanta srpskih dobrovoljaca iz Šajkaša koji su izvojevali prvu i najvažniju pobedu nad Mađarima, 12. juna 1848. godine u Sremskim Karlovcima. Mađarska vojska generala Janoša Hrabovskog sa Petrovaradinske tvrđave pokušala je da zauzme Karlovce.

Međutim Stratimirović, tada dvadesetšestogodišnjak, odlučio je da ih preduhitri skupivši seljake i graničare - šajkaše koji su uz pomoć 1.000 dobrovoljaca iz Kneževine Srbije, pod komandom Milivoja Blaznavca, potukli Mađare do nogu.

Zahvaljujući se na priznanju i lepim rečima, admiral Antić je naglasio da mu orden mnogo znači:

Foto P. Milošević

- I sam sam komandovao Dunavskom rečnom flotilom koja baštini tradicije šajkaša. Između stalog, proučavao sam život i smrt Aleksandra Berića, heroja sa broda "Monitor Drava" i prema mom mišljenju, dostojnog naslednika Đorđa Stratimirovića. Napisao sam i knjigu o njemu i ona je moja najdraža. To što porodica Stratimirovića misli da sam dostojan ordena slavnog pretka, meni je najvažnije priznanje koje sam dobio.

U literaturi postoji nekoliko opisa Stratimirovićeve ličnosti i njegove uloge u srpskom pokretu. Mihailo Polit Desančić za Đorđa kaže da je 1848. godine bio još vrlo mlad i izvanredno lep čovek, pritom samouveren, nepredvidiv, prek i vrlo hrabar.

- Bio je vrlo omiljen u srpskom narodu, naročito kod šajkaša, jer je svugde sa njima išao u vatru i bio je vođa i duša u srpskom ustanku. Ličnom odgovornošću davao je primer vojnicima, koji su ga neizmerno voleli. Išli su za njim kao slepi - zabeležio je Polit Desančić.

Da su generalu manjkale neke od osobina koje navodi Desančić, bez sumnje, bitka za Sremske Karlovce imala bi po Srbe drugačiji ishod. Bez ove istorijske pobede, srpska Vojvodovina doživela bi slom, baš kao i san o prisajedinjenju Srbiji.

Aleksandar Đurđev, pokrajinski poslanik i čovek koji je vodio akciju povratka vožda u zemlju prošle godine, stajao je pored dr Ivana Stratimirovića i na svečanosti uručivanja priznanja Antiću:

- U lično i u ime svih članova Vojvođanske lige, čestitam admiralu na priznanju. NJegovo ime za nas Vojvođane ima specifičnu težinu jer je admiral godinama radio sa nama i u našoj sredini. Znamo ga kao najboljeg!

 

Foto P. Milošević

Boško Antić se darodavcima odužio i pričajući mnogobrojne anegdote iz Stratimirovićevog, ali i sopstvenog života:

- Od Vojvođana, naročito Sremaca, nema opasnijih ratnika sem Sremica. Tokom službe sam shvatio da su Sremice "slabe" na oficire, a mnogi od kolega su se nekom od njih i oženili. Problem nastaje kada se Sremica i oficir posvađaju u braku: tada komandant ide da ih izmiri. Časna admiralska reč, to su bili baš teški zadaci.

DIPLOMATSKE MISIJE

PO završetku vojne službe, 1859. godine, general Stratimirović je učestvovao u diplomatskim misijama u Crnoj Gori, na Krfu, u Epiru, Srbiji i Italiji.

Od 1873. živeo je u Novom Sadu. U srpsko-turskom ratu 1875. stavio se na raspolaganje srpskoj vladi, ali je osumnjičen da radi za interese Austrije. Duboko razočaran, posle 1877. godine povukao se iz javnog života i preselio u Beč, gde je i umro.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

NOVOSTI SAZNAJU: Jajne ćelije kupovaćemo iz Španije