ISTORIJSKI DODATAK - ZABIJANJE KLINA U ZDRAVO SRPSKO TELO: Formiranje "prečanskog fronta" protiv Beograda i Srbijanaca

U PERIODU 1925-1927. godine, kada su se vlade veoma često menjale, potpuno je zapostavljen rad Skupštine: mnogi zakonski predlozi nisu mogli biti pretresani, na mnoge interpelacije i pitanja nije dat odgovor.

Kralj sa Vladom proglašava novi naziv države Jugoslavija / Foto Muzej Jugoslavije

Kralj Aleksandar je mislio da će takvo stanje moći da se prevaziđe ako se spreči dalje rasparčavanje političkih stranaka na manje frakcije, koje se međusobno obračunavaju, ako se, umesto komadanja i svađa oko parcijalnih interesa, stvore jače partije i stranački blokovi na širim nacionalnim osnovama. (Kralj je u to vreme bio najviše zaokupljen otklanjanjem spoljnog pritiska, koji je dolazio od strane Italije i najčešće je vodio razgovore s poslanicima na strani - Milanom Rakićem i Živojinom Balugdžićem. U takvim prilikama bila je potrebna jaka i stabilna vlada u zemlji, a nje nije bilo.)

Na parlamentarnim izborima 11. septembra 1927. dosta toga je postignuto. Radikalna stranka osvojila je najviše glasova i 117 poslaničkih mandata; iako je izašla podeljena na dve grupe, frakcija Velimira Vukićevića (predsednika vlade) osvojila je 100, a grupa oko Glavnog odbora stranke (tzv. pašićevaca) samo 17 poslaničkih mandata, koji su se utopili u poslanički klub i nisu pružali nikakav otpor.

Znatan porast glasova i osvojenih poslaničkih mandata, čak 61 (što je za 40% više nego na prethodnim izborima), zabeležila je Demokratska stranka. Na istim pozicijama ostali su slovenački klerikalci s 21 dobijenim poslaničkim mandatom i bosanski muslimani sa 17 dobijenih poslaničkih mandata. Stranke, koje su bile zastupljene u vladi, osvojile su zajedno 216 poslaničkih mandata, što čini više od dve trećine od ukupnog broja poslanika (313) Skupštine.

OD OPOZICIONIH stranaka, najviše je izgubila Hrvatska seljačka stranka Stjepana Radića: sa znatno manjim brojem glasova, osvojila je 61 poslanički mandat; Samostalna demokratska stranka Svetozara Pribićevića, s 22 poslanička mandata, prošla je nešto bolje nego na prethodnim izborima, dok je porast osvojenih glasova i mandata - devet, zabeležio srpski Savez zemljoradnika.

Kada bi se održala postojeća konstelacija političkih grupa i odnos između vlade i opozicije, ostvarila bi se dominantna parlamentarna većina, koja bi zakonodavnim radom u Skupštini na duži period otklonila političke strasti i podele i normalizovala političke odnose u zemlji.

Tako su se opredelili i birači, dajući im podršku svojim glasovima, ali se na Balkanu nikada nije znalo kojim će političkim pravcem krenuti stranački glavari.

Od kada su ušli u parlament, Hrvati su stalno nailazili na srpsku većinu, koju nikakav izborni zakon nije mogao da umanji samim tim što je srpskih glasova bilo više. Počeli su onda da se služe oprobanom taktikom, utičući na Srbe da se suprotstavljaju jedni drugima.

Ta taktika pokazala se uspešnom već prilikom kratkotrajne Davidovićeve vlade 1924. godine, kada se između pristalica dveju srpskih stranaka, jedne u vladi, druge u opoziciji, zaoštrio politički sukob do ivice građanskog rata. Godine 1925. Radić se privremeno odrekao svojih političkih zahteva i njegova stranka ušla je u vladu s radikalima, ali se nije odrekao svoje taktike da radi na suprotstavljanju srpskih stranaka.

Posebno mu je tada bilo važno, a u tome je i uspeo, da odstrani s vlasti Pribićevićevu stranku, koja je predstavljala Srbe u Hrvatskoj. Unutar vlade doprineo je Pašićevom padu i pospešivao je već započet proces drobljenja Radikalne stranke.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Savez sa crnogorskim federalistima

KADA JE AKADEMIK ` Stojanović, inače republikanac, u jednom dobro posećenom predavanju na Kolarčevom univerzitetu, još 1926. godine, upozorio na to da se Radić "nije iskreno pomirio sa Srbima", da je ušao u vladu samo da bi mogao jače da radi na razdvajanju Srba i Hrvata i ako se promeni politička situacija, opet će početi da zagovara svoju "mirotvornu republiku", radikali su kvalifikovali to izlaganje kao "separatizam sa srpske strane".

Kada se početkom 1927. godine HSS ponovo našao u opoziciji, strane posmatrače je zanimalo kojim će političkim pravcem krenuti Radić. Britanski poslanik u Beogradu predviđao je sledeće tri mogućnosti: a) da radi na rascepu Kraljevine pod boljševičkim uticajem; b) da ostvari autonomnu hrvatsku državu u vrlo labavoj jugoslovenskoj federaciji; v/ da radi na formiranju jednog seljačkog pokreta u celoj zemlji.

Radić je počeo od tog trećeg da bi postigao ono prvo. To je bio, u stvari, njegov stari plan "zaokruženja i izoliranja Srbije". Nastavio je da ga sprovodi, stvarajući već početkom 1927. zajednički parlamentarni klub s crnogorskim federalistima, a na izborima je pokušao da se probije sa svojim kandidatima i u Makedoniji.

Jugoslovenska vlada 1928. godine / Foto Muzej Jugoslavije

Zanimljivo je koliko je evoluirao u odnosu na Crnu Goru. Još 1923, kada su ga u Londonu pitali zašto Crnogorska stranka nije u njegovom "federalističkom bloku", Radić je odgovarao:

"Crnogorci su u narodnosnom smislu Srbi, te ih Srbima smatraju ne samo u Beogradu, nego i svuda po svijetu. Izgledalo bi, dakle, da se mi Hrvati pačemo u jednu srbsku stvar, kad bi smo i mi počeli zahtjevati obnovu i priznanje posebne crnogorske države." Ali, već 1924, u svom poznatom "majskom manifestu", Radić se posebno obratio Crnogorcima, laskajući njihovom junaštvu i žaleći njihovu sudbinu što su došli pod "hegemoniju" Srbije.

SAVEZNIŠTVO S CRNOGORSKIM federalistima 1927. godine, za HSS nije bila neka politička dobit, jer su ovi na izborima propali, osvojivši samo jedan poslanički mandat, dok je njihov prvak Sekula Drljević, inače advokat iz Zemuna, izabran na hrvatskoj listi u Sremu. Stoga je Radić odmah posle izbora uputio zvaničan poziv vođstvu Demokratske stranke i Savezu zemljoradnika da s njima stvori zajednički parlamentarni klub.

Njegova ideja o novom grupisanju političkih stranaka imala je za cilj sužavanje vladine većine i razbijanje njenog bloka. Pošto se Davidović još kolebao, Radić se, sasvim neočekivano, okrenuo Pribićeviću.

Stvaranje zajednice HSS s Pribićevićevom SDS trebalo je da posluži kao zabijanje klina u zdravo srpsko telo. Posredovao je u tome Sekula Drljević, koga je Radić ovlastio da radi na pridobijanju Pribićevića.

"Taj Radićev plan ostao je tajnom nas dvojice" - zapisao je Drljević - "sve do početka pregovora sa S. Pribićevićem u Narodnoj skupštini... Moralo se voditi računa da se Pribićević odvikne služiti Beogradu, kojemu je služio cio život. Radić je bio mišljenja da je bolje da je on s nama, nego s Beogradom."

Iako je ta stranačko-parlamentarna zajednica između HSS i SDS, nazvana Seljačko-demokratska koalicija (SDK), imala u svom programu očuvanje postojećeg političkog sistema (govorilo se čak i o "narodnom jedinstvu"), njeno stvaranje 10. novembra 1927. godine, trebalo je da ima, prema njenim osnivačima, "povijesno značenje, jer se toga dana Kraljevina SHS rascijepila na Savi i Dunavu".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Omalovažavanje srpske vojske

SAVEZ IZMEĐU Radića i Pribićevića ostao je veoma čvrst i kada je HSS ponovo pokrenula pitanje drukčijeg državnog uređenja, pa i mogućnost secesije Hrvatske. Za Hrvate je savez bio ključno rešenje: odvajanjem Srba iz Hrvatske od onih iz Srbije, ostvarili bi teritorijalni integritet i političku "suverenost" Hrvatske. Zbog toga je ta saradnja predstavnika Hrvata i Srba u Hrvatskoj izazvala dalekosežne političke posledice, pošto su kao "prečanski front" zauzeli oštar opozicioni stav prema srbijanskim strankama i uopšte prema Srbiji.

Naziv "prečani" nastao je u Srbiji još tokom XIX veka i njime su se označavali Srbi koji su živeli "preko" Save, Drine i Dunava. Tu nije bilo nikakvog političkog podvajanja, nego, naprotiv, isticanja jedinstva srpskog naroda, kojeg su, sticajem geografskih okolnosti, razdvajale tri velike reke. Prvi put su nazivu "prečani" pridavane političke dimenzije u vreme stvaranje Seljačko demokratske koalicije (SDK), a sa značenjem suprotstavljanja svih drugih naroda izvan Srbije Srbiji i narodu koji u njoj živi. [...]

Kralj Aleksandar i Ljuba Davidović / Foto Muzej Jugoslavije

Svoje nezadovoljstvo Pribićevićevim zaokretom kralj je javno demonstrirao na taj način što je prilikom krštenja kraljevića Tomislava priredio prijem za sve stranačke prvake, izostavljajući jedino Pribićevića. U razgovoru s prvakom HSS pokušao je da ga odvoji od vođe Srba u Hrvatskoj.

Radić je bio zadovoljan prijemom u Dvoru, nalazeći i u samom imenu kraljevića Tomislava nekakve simbolike, ali se izgovarao da ih, u okviru SDK, vezuje odredba prema kojoj nijedna od ugovornih stranaka nije ovlašćena da s bilo kojom političkom grupom vodi pregovore.

Po izlasku iz Dvora Radić je izjavio novinarima: "Eto toliko možete reći da sam na pitanje engleskog poslanika i druge gospode, da li sam zadovoljan, rekao ovoj gospodi da sam neobično zadovoljan, što je princ dobio ime Tomislav. To je ime prvog hrvatskog kralja i tako smo našu državu produžili za tisuću godina."

SVETOZAR PRIBIĆEVIĆ je na promotivnom zboru SDK u Zagrebu 22. januara 1928. u svom govoru obrazložio potrebu zajedničkog fronta "civilizovanog sveta" protiv Beograda, u kojem se upravljači ponašaju kao "varvari".

Da bi podvukao tu antisrbijansku liniju, omalovažavao je doprinos srpske vojske za oslobađanje zemlje, tvrdeći da su u tome podjednako učestvovali i "jugoslovenski" dobrovoljci, čija je snaga, po njemu, bila jednaka celokupnoj snazi srpske vojske, pa ako Srbijanci govore o Kajmakčalanu, "onda je on i naš", uostalom, govorio je, "koliko košta ta vaša srpska krv, pa da je platimo". Takve, potpuno netačne i tendenciozne Pribićevićeve izjave naišle su na burno reagovanje i lavinu osuda u Srbiji.

Velimir Vukićević, predsednik Vlade 1928.

U Beogradu, na centralnom trgu, organizovan je protestni miting, na kojem su Pribićevića branili pripadnici terorističke organizacije jugoslovenskih integralista, "Orjune" i njen čelnik Dobrosav Jevđević, potonji četnički vojvoda. (Pribićević nije spomenuo da je među "jugoslovenskim" dobrovoljcima bilo preko 90% Srba i to ponajviše iz Vojvodine i Bosne.

U vreme osvajanja Kajmakčalana 1916. godine, "jugoslovenskih" dobrovoljaca nije ni bilo na Solunskom frontu. Ne mogavši da demantuje takve činjenice, Pribićević je nešto kasnije izjavio da mu je cilj bio da dokaže da Kajmakčalan pripada svima, a ne samo Srbiji, a ko tako ne misli "stavlja se na čisto osvajačko gledište".)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Preobražaj vođe Srba iz Hrvatske

POLITIČKI PREOBRAŽAJ vođe Srba u Hrvatskoj, Svetozara Pribićevića, od saradnje sa srbijanskim strankama do saradnje s Radićem, doživljen je u Srbiji bolno. Koliko je nekada bio ekstreman i silan u odnosu na Hrvate, hapseći njihove vođe, sada je s istom žestinom napadao Srbijance, koje je izjednačavao s režimom.

Kao jedan od predsednika SDK, vremenom je postao glavni tumač njene politike prema Beogradu. U kritici Srbijanaca smatrao se pozvanijim i bio je radikalniji i od samog Radića, koji nije morao da prevaljuje preko usana tako oštre reči. Front protiv Beograda gradio je na poznatom idejnom klišeu o "hegemonističkom" položaju Srbije i njenim "zavojevačkim" i "velikosrpskim" težnjama.

Pavle i Stjepan Radić

[...] Tokom maja i juna opozicija je preduzimala akciju bojkota rada parlamenta. Prvaci SDK smatrali su da je najefikasniji metod za ometanje tog rada pokretanje optužbi protiv pojedinih članova vlade na osnovu Zakona o ministarskoj odgovornosti. Posle optužbi protiv predsednika vlade Vukićevića podneli su optužbe protiv još četiri ministra, među kojima i protiv ministra unutrašnjih dela A. Korošeca.

Optužbe su bile samo povod da se kritikuje vladina politika, pa je tom prilikom dolazilo do oštrih verbalnih sukoba između poslanika vladine većine i opozicije, koji su se pretvarali i u fizičke obračune. Rasprave su najčešće vođene u vezi s proceduralnim pitanjima, stavljanjem primedaba na zapisnik; trajale su obično duže nego sama debata o predmetima koji su na dnevnom redu, a završavale su se ipak onako kako bi vladina većina odlučila.

U RASPRAVAMA PRVACI SDK upotrebljavali su jedan pogrdan ton na račun vladinih predstavnika, naročito onih iz Srbije. Bilo je i među hrvatskim političarima mišljenja da takav, posebno Radićev pogrdan ton u Skupštini "nema snage iskrenog i dubokog ogorčenja, nego ima oduran i komičan izražaj nemoćnog gnjeva. Zato taj njegov oštar ton ne diže i ne ojačava hrvatsku političku borbu, nego je čini samo smješnom i time je slabi i kompromitira".

Primenjujući poslovnik, predsednik Skupštine bio je prinuđen da kažnjava poslanike, što je najčešće pogađalo prvake SDK. Zbog upotrebe neparlamentarnih izraza, isključivan je više puta sa sednica Radić, a tu sudbinu su delili i neki drugi poslanici opozicije. (Prvi put je Radić isključen s tri sednice Skupštine 29. februara 1928, u debati o "Glavnjači", što je na neprikladan način upotrebio kraljevo ime.

Svetozar Pribićević

Rekao je, pored ostalog "Mi imamo kralja Glavnjače." Drugi put je Radić isključen 13. marta što je ministra za socijalnu politiku nazvao, lupežom". Najzad, treći put Radić je isključen sa sednice od 4. maja, i to s deset sednica, jer je za predsednika i druge članove vlade upotrebio izraze: "nitkovi", "lopuže", "bezdušnici", "zločinac", "ništarija", "prostitutka".)

Kada bi kažnjeni poslanici odbijali da se pokore izrečenoj kazni, dolazilo je opet do intervencije skupštinske policije i do nasilnog odstranjenja poslanika iznošenjem iz skupštinske dvorane. Verbalni i fizički sukobi mogli su svakog časa da se pretvore i u pojedinačne oružane obračune, budući da se u nekim slučajevima pokazalo da su neki poslanici opskrbljeni oružjem.

(Poslanik opozicije iz Saveza zemljoradnika dr Branko Čubrilović upozorio je predsednika Skupštine da umiri poslanika koji ga ometa u govoru, "inače će upotrebiti oružje".)

Preporučujemo

Društvo

0 2

SUSRET SA ISTORIJOM - SKANDAL SA USTAVOM: Kako je kralj Aleksandar umalo ostao bez krune

07. 11. 2021. u 16:00

Srbija

0 2

ZAŠTO SE RASPALA SFRJ: U leskovačkom muzeju naučni skup o posledicama sloma Jugoslavije

08. 10. 2021. u 22:48

Kultura

1 1

ŠTA JE POZADINA UBISTVA KRALjA? Premijera filma Gordana Matića "Pucnji u Marseju" na festivalu u Herceg Novom

05. 08. 2021. u 11:12

Srbija

0 0

MANIFESTACIJA POSVEĆENA KRALjU ALEKSANDRU: Odluku doneli odbornici Skupštine opštine Knić

16. 06. 2021. u 15:42

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije