SRBI JUŽNO OD IBRA NI U DVORIŠTE DA PRIVIRE! U mnogim gradskim sredinama na KiM godinama gotovo da nema predstavnika našeg naroda

GRADSKE sredine na Kosovu i Metohiji južno od reke Ibar, već 22 godine gotovo su bez Srba.

REALNOST I Uroševac svedoči o stradanju naših sunarodnika, Foto Vikipedija

Tamo gde ih ima, u pitanju su uglavnom svešteničke porodice i tek poneki Srbin koji ili nije imao kud, ili nije želeo da napusti svoj dom. Tako je u Uroševcu, gradu koji je do 1999. godine brojao oko 13.500 srpskih žitelja, trenutno jedina srpska porodica sveštenika Trajka Vlajkovića koji sa suprugom i četvoro dece živi u konaku Crkve Svetog Jovana.

- Ovde smo već sedmu godinu i hvala Bogu nismo imali većih problema, ali sama činjenica da nas policija obezbeđuje 24 časa ukazuje na to kako se ovde živi, u neslobodi. Iako ja izlazim među ljude, teško mi je zbog supruge koja je sa decom bukvalno 24 sata u kući, nismo sigurni koliko je bezbedno čak i u samom crkvenom dvorištu - kaže nam otac Trajko Vlajković.

Sveštenici Nebojša Sekulić i Trajko Vlajković sa suprugama i decom u Istoku i Uroševcu, Foto Privatna arhiva

I Crkva Svetog Nikole u Gnjilanu okosnica je okupljanja malobrojnih Srba preostalih u gradu, ali i okolnih seoskih sredina gde i dalje živi oko 30.000 Srba. Međutim, u samom gradu od oko 15.000 srpskih žitelja ostalo je njih svega petnaestak. I u Lipljanu, nekada većinski srpskom gradu na centralnom Kosmetu, od oko dve hiljade Srba ostalo je njih svega nekoliko stotina u gradskom jezgru, oko crkava Svetih Flora i Lavra i Vavedenja Bogorodice koje se nalaze u istom dvorištu. Najporaznija je situacija u Prištini gde je od nekadašnjih 42.000 srpskih stanovnika ostalo njih nekoliko desetina. Crkvu Svetog Nikole, jedini živi hram u gradu koji je spaljen 1999. godine a potom obnovljen, čuva kosovska policija. Malobrojni Srbi okupljaju se u njoj o praznicima.

- Posle ratnih sukoba 1999. i dolaska međunarodne zajednice Srbi su proterani iz gradova južno od Ibra i saterivani u male izolovane geto sredine. Taj proces je ostavio kulturološke i ekonomske posledice na srpski narod. Jer, osim što su ostali bez svih značajnih ustanova i institucija od kojih je veći broj na sreću izmešten, Srbi iz seoskih sredina koji se pretežno bave poljoprivredom gravitirali su ka gradu gde su plasirali višak proizvoda tako da im je i to uskraćeno - ističe Aleksandar Gudžić, istoričar iz Gračanice koji napominje da su ovaj grad i severna Mitrovica sada dve centralne sredine na koje se oslanjaju Srbi sa Kosova i Metohije.

Jelena Đoković, u prvoj poseti KOSMETU

OVO JE POČETAK, POMOĆ TEK SLEDI

DOŠLA sam otvorenog srca i ovde sam se napunila pozitivnom energijom. Ljudi i deca koji su nas dočekali ovde, puni su ljubavi i to je najlepši i najači utisak odavde - kazala je juče Jelena Đoković, predsednica Fondacije "Novak Đoković" u Velikoj Hoči.

Foto D. Z

Supruga najboljeg svetskog tenisera ovde je boravila posle posete manastirima Gračanica, Visoki Dečani i Pećka patrijaršija. Na pitanje šta će preneti Novaku, kazala je da mu je "ovde domovina, kao i njoj i da će sledeći put doći zajedno".

- Mi smo ovde sa lepom energijom i željom da pomognemo. Ovo je tek početak. Naše je da dođemo i vidimo koje su potrebe, a potom ćemo da donesemo planove i kako taj plan da realizujemo - kazala je Jelena, koja se sa decom iz Velike Hoče, učenicima škole "Svetozar Marković" družila na školskom terenu.

Da je poražavajuće što nema povratka raseljenih Srba u gradske sredine smatra i Aleksandar Čanović, mladić koji živi u Prištini i koji naglašava da je povratak ljudi u urbanim sredinama garant opstanka i Srba u ruralnim mestima. I u gradskim sredinama u Metohiji Srba gotovo da nema, a od oko 18.000 njih u Peći, pored dve svešteničke porodice u Crkvi Svetog Jovana u centru grada tzv. Pećkoj mitropoliji i monahinja u Pećkoj patrijaršiji, u gradu Srba gotovo da i nema. Slična situacija je i u Istoku gde u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla boravi sveštenik Nebojša Sekulić sa porodicom dok je u gradu svega nekoliko povratnika.

Foto D. Z

Slično je i u susednoj Klini gde je na području opštine kao i u Istoku do 1999. živelo oko 8.500 srpskih stanovnika. Ništa bolja situacija nije ni u Prizrenu gde od desetak hiljada Srba sada ovde živi njih dvadesetak, dok Srpstvo u ovom nekadašnjem carskom gradu čuvaju sveštenici u Crkvi Svetog Đorđa i Bogorodici Ljeviškoj, ali i čuvenoj Bogosloviji, koja je od obnavljanja već iznedrila devet generacija bogoslova.

PODUJEVO, ĐAKOVICA

ZABRANjEN grad za Srbe je i Đakovica gde od nekadašnjih 8.500 Srba u samom gradu žive tri monahinje u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, a od pre nekoliko meseci i Dragica Gašić, jedina srpska povratnica. Dok u Srbici Srba više nema, gde je jedina svetinja na području opštine manastir Devič, u Vučitrnu u Crkvi Svetog Ilije živi samo sveštenik sa porodicom. Istoimena crkva u Podujevu je bez sveštenika, a grad bez ijednog Srbina kojih je do 1999. bilo više od hiljadu.

OSEĆAJ NEBEZBEDNOSTI

OPOMINjUĆI da gotovo nema gradske sredine južno od Ibra u kojoj su posle dolaska međunarodne zajednice ostali da žive Srbi, Goran Rakić, ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, ističe da je još gore što povratka raseljenih Srba nema u gradskim sredinama, a i ukoliko ih je bilo, kako ističe, taj broj se proteklih godina smanjivao:

- Suštinski razlog nedostatka povratka u urbane sredine jeste osećaj nebezbednosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije