„ARISTOKRATSKO STOPALO" Olivere Katarine: Venčanje sa Vukom Vučom - Mladenci kao dva vrana gavrana

KAO DA sam već tada znala da će ta nesrećna uloga u „Koštani” odrediti ceo moj budući život i skrenuti ga s pravog puta. Moje očajanje bivalo je sve dublje. Optuživala sam sebe. U meni se sve bilo zaljuljalo iz korena. Kao kadrovi na filmu mešale su mi se slike sa Kalemegdana kada sam srećna i sva ustreptala ubeđivala Galeta kako je divno baviti se glumom, pa svojom igrom na sceni širiti horizonte u očima publike i uvlačiti ih u svoj svet mašte.

Foto dokumentacija "Novosti"

Usred te moje „filmske montaže”, kao žestoki šamar, vratila mi se realnost. Kao da sam pala s petog sprata na tvrdo tle, nespremna da prihvatim poraz. Zašto nisam izašla iz predstave? Zato što bi se to u početku moje karijere shvatilo kao hir, svi bi me osuđivali. Sve sam više verovala da u tome ima nečega sudbinskog.

Sa izvesnim olakšanjem razmišljam kako je čudno da sam samo nekoliko godina kasnije doživela svoj najveći uspeh baš ulogom jedne druge temperamentne Cigančice u „Skupljačima perja”, filmu kojim sam na sebe skrenula pažnju svetske štampe, ali i velikih filmskih magnata. „Njujork tajms” je tada pisao: „Rođena je nova Ana Manjani.” Ali tada, u bifeu Narodnog pozorišta, bila sam očajna, ubeđena da nemam sreće.

Pozorištu sam žrtvovala svoju prvu ljubav, jer sam po svaku cenu htela da se izborim za pravo da sama odaberem svoje životno opredeljenje. Sad mi je sve izgledalo smešno, besmisleno. Bife Narodnog pozorišta postao je za mene kobno mesto. Po mojoj ošamućenoj glavi letele su misli u kojima sam se podsmevala sebi, poput najvećih zlobnika. Atmosfera je postajala sve luđa, sve se ustalasalo, uzburkalo. Bife se pretvorio u veliki zaljuljani jedrenjak u čija su jedra duvali vetrovi sa raznih strana - vetrovi koji su pretili da će svi luckasti mornari sa tog jedrenjaka nestati u moru...

Iznenada, svi pogledi prisutnih usmeriše se u jednom pravcu. U bife je ušao moj strogi kritičar Vuk Vučo. Nikada ga do tada nisam srela. Bio je to mlad čovek, vitak, elegantan, imao je pravilno aristokratsko lice, krupne crne oči i osmeh koji je otkrivao niz lepih belih zuba, kroz koje je sa izvesnim vrskanjem izgovarao reči. Svojim otmenim načinom odevanja nervirao je proleterski nastrojene intelektualce koji se nisu razdvajali od svojih karo košulja i džempera...Skočila sam kao oparena i iznenada se našla pored Vuka Vuča. Upitala sam ga: 

„Da li ste vi taj nadobudni kritičar koji veruje da je duhovit?”

To sam mu sasula u lice drsko i samouvereno, a onda - tresnula šamar! Vuk se prvo zbunio, ali budući da je bio duhovit i obdaren autoironijom, brzo se snašao i odgovorio mi uz širok kavaljerski osmeh, uveravajući me da je ono o balerini bila samo njegova šala: 

„Kako bismo mi večeras razgovarali da vas nisam malo bocnuo?”

NAŠEM razgovoru pridružili su se i drugi glumci, pesnici i balerine, atmosfera je bila sve opuštenija. Vreme je letelo. Prošla je odavno ponoć. Moj voz je već jurio kroz daleke prostore šašave predstave koju je režirao Velimir Lukić sa puno strasti, kao piroman koji raspaljuje vatru kako bi u njenom prizoru sladostrasno uživao sa neskrivenim zadovoljstvom.

Sve prisutne je obuzela neka pomama, kao da učestvuju u stvaranju velike intrige. Ličilo je to na opasnu dečju igru kada se pale i gase šibice između stogova sena priželjkujući da iznenada bukne sva slama. Dok smo se Vuk i ja raspravljali oko toga kako treba pisati pozorišne kritike i da li je dopušteno da se kritičari podsmevaju glumcima, ili treba da ih usmeravaju, oko nas se već uveliko raspaljivala jedna nenapisana predstava. U smehu i šali, u iščekivanju spektakla prelazimo u Klub književnika u Francuskoj 7, gde treba da se odigra drugi čin.

Svi su bili raspoloženi, vino ih je malo zagrejalo, Veca patetično, sa čašom podignutom za zdravicu, objavljuje, svojim poznatim baritonom, da je na pomolu ljubav između Koštane i njenog strogog kritičara. Oči oko nas bile su željne senzacije. Pljuštale su šaljive dosetke, atmosfera je postajala sve luđa i u jednom trenutku, u Klubu književnika, Vuk Vučo me iznenada upita: „Da li biste vi bili moja žena”?

O, gospode Bože. Ja sam prvo zanemela, a onda sam rekla: „Vi ste opet raspoloženi za šalu”. Vuk je nastavio da me uverava da me vrlo ozbiljno pita. Sada je već počeo treći čin. Moj odgovor je ostao da lebdi nekako nedorečen. Svi glumci ustaju od stolova i već nazdravljaju mladencima, kao da igraju u velikoj masovnoj sceni u pozorištu. I kao da je već to gotova stvar. Meni sve izgleda nestvarno, ne mogu da se snađem. Ipak me je ta lepršava igra lečila od tuge, ali je sigurno da je u meni potajno klijalo malo zrno prkosa i zadovoljstvo što sam čoveka koji mi se podsmevao naterala da me poštuje.

VEĆ JE svanulo. Prvi put sam ostala tako dugo, a da se nisam javila roditeljima. Veca i Miodrag Maksimović-Maks odlaze prvo na Akademiju u potragu za našim dokumentima. Zatim jure kod moje majke po dokumenta koja nisu našli na Akademiji. Ona je htela da padne u nesvest. „Kakva dokumenta?! O čemu se radi?” Smislili su neki odgovor, a onda su odjurili u potragu za Vukovim papirima.

Nakon toga svi se preseljavamo u stan Vece i Milke Lukić, na jutarnju kafu. U to vreme bio je u modi egzistencijalizam. Svi smo čitali Sartra i slušali šansone Žilijet Greko. Pod njenim uticajem ja sam se oblačila u crno od glave do pete - crna bluza pripijena uz telo, kratka uska suknja iznad kolena, crne čarape i šimi cipele sa visokom štiklom, broj 36. Samo mi je bledo, usko lice sa plavim očima izvirivalo iz guste crne kose koju sam stalno zabacivala levo-desno od nekog unutrašnjeg nemira.

Vuk je, kao i obično, bio u tamnom odelu. Mladenci su izgledali kao dva vrana gavrana, kao da idu na sahranu, a ne na venčanje. U trinaest časova, trinaestim taksijem kod „Politike” idemo na venčanje. Vode nas, u stvari, ali u koju opštinu ni danas se ne sećam. Dolazimo pred matičara koji nam nešto priča, što ja i ne slušam, sve do onog trenutka kada je trebalo da kažem sudbinsko DA. Promrmljah ja nekako stidljivo to DA, i Vuk mi prvi, put priđe, da me poljubi...  

SUTRA: GLUMICA I KRITIČAR GLAVNA ATRAKCIJA GRADA

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

Preporučujemo

Feljton

0 0

„ARISTOKRATSKO STOPALO" Olivere Katarine: Luckasta igra u bifeu Narodnog pozorišta

01. 08. 2026. u 23:45

Feljton

0 3

„ARISTOKRATSKO STOPALO" Olivere Katarine: Milan Muškatirović Gale bio je njena prva, velika i nezaboravna ljubav

28. 07. 2026. u 18:00

Kultura

0 0

TITOVI LjUDI HTELI DA JE OTRUJU: Olivera Katarina je plaćala skupu cenu svoje lepote - "Stalno su nasrtali na mene"

22. 07. 2026. u 09:18

Kultura

0 2

PRVA LjUBAV OLIVERE KATARINE POČELA ŠAMAROM: Opsovao je u bifeu, pa je zaprosio u 6 ujutru – Venčali se bez ličnih karta

21. 07. 2026. u 19:20

Svet

Mediteran na nogama zbog dolaska 88 mafijaških šefova i terorista: "Pretvaraju nas u Đavolje ostrvo"

2026-09-09 12:59:00

Svet

Ruski državljanin priveden u komšijskoj zemlji: Mesecima spremao opasnu operaciju, policija otkrila plan

2026-09-09 09:45:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije