VEĆ SA 30 GODINA POČINJE STARENJE: Naučnici otkrili koji sistem u telu prvi gubi svoje atribute

IAKO se tridesete često doživljavaju kao period života u kojem smo još daleko od ozbiljnih znakova starenja, upravo tada u organizmu mogu početi promene koje se spolja još ne vide.

Foto: Feepik

Naučnici su, uz pomoć veštačke inteligencije, otkrili koji sistem u telu prvi pokazuje znake ubrzanog starenja, a stručnjaci objašnjavaju šta možemo da uradimo kako bismo ga zaštitili.

Starenje organizma ne odvija se istom brzinom u svim delovima - nova studija međunarodnog tima naučnika pokazala je da aktivno starenje može početi već u 30. godini života.

Istraživači su pomoću veštačke inteligencije analizirali više od 25.000 arhivskih medicinskih slika tkiva pod mikroskopom. AI je bila obučena da procenjuje propadanje organa na osnovu njihove mikroskopske strukture - a analiza je pokazala da različiti sistemi tela stare potpuno različitim brzinama, pri čemu se jedan izdvojio kao jasan lider u ranom starenju.

Prvi znaci starenja počinju već u 30. godini

Krvni sudovi su prvi koji počinju da stare. Dok sistem za varenje ostaje stabilan i reproduktivni sistem čeka svoj trenutak, vaskularna mreža već od 30. godine počinje da pokazuje znake ubrzanog starenja.

Do 40. godine promene na zidovima krvnih sudova već su u punom jeku na mikro nivou, čak i ako osoba izgleda potpuno zdravo.

Problem je u tome što krvni sudovi i kapilari prožimaju svaki organ, pa njihovo rano habanje može da poremeti ishranu ostalih tkiva. Analiza veštačke inteligencije pokazala je da, ako se zdravlje krvnih sudova zanemari u 30. godini života, to može pokrenuti lančanu reakciju, pa do 50. godine dovesti do preranog starenja mozga, srca i kože.

Kako zaštititi krvne sudove posle 30. godine

Studija je pokazala da prevencija treba da bude ciljana, sa fokusom na zaštitu endotela, odnosno unutrašnjeg sloja krvnih sudova.

Važni pokazatelji

Oko 30. do 35. godine putanje vaskularnog zdravlja počinju naglo da se razilaze. Zbog toga mogu pomoći redovna provera lipidnog profila, uključujući holesterol i LDL, jednom godišnje, kao i praćenje krvnog pritiska, jer visok krvni pritisak "razgrađuje" unutrašnje zidove krvnih sudova iznutra.

Borba protiv sistemske upale

Veštačka inteligencija je kao glavni znak starenja tkiva izdvojila mikroupalu. Među glavnim neprijateljima krvnih sudova koji pokreću ovaj proces su šećer i brzi ugljeni hidrati, koji oštećuju proteine vaskularnog zida kroz proces glikacije. Problem mogu biti i hronični stres i nedostatak sna, jer višak kortizola drži krvne sudove u stalnom grču.

Kretanje

Kapilarnoj mreži potreban je konstantan protok krvi kako bi održala elastičnost. Redovne kardio vežbe, poput brzog hodanja, trčanja i plivanja u 30. godini i kasnije mogu biti dobar način za održavanje fleksibilne i zdrave vaskularne "arhitekture" u narednim decenijama života.

Šta jesti za zdrave krvne sudove

Antioksidanti i polifenoli mogu pomoći u sprečavanju starenja kapilara i arterija, objašnjava Tatjana Solnceva, doktor medicinskih nauka i nutricionista, za "Komsomoljsku pravdu". Oni štite endotel, odnosno unutrašnju oblogu krvnih sudova, od mikroupale i sprečavaju razvoj aterosklerotskih plakova (naslagu masti, holesterola, kalcijuma i izumrlih ćelija koja se postepeno formira na unutrašnjim zidovima arterija).

Prema njenim preporukama, za zaštitu krvnih sudova posebno su važne tri grupe namirnica:

Brusnice i tamno voće

Brusnice su posebno bogate zaštitnim supstancama, antocijaninima i proantocijanidinima, koji jačaju ćelijske membrane krvnih sudova. Mogu se jesti sveže u sezoni, zamrznuti za zimu ili koristiti za pripremu domaćih voćnih napitaka. Korisne su i maline i kupine.

Šareno povrće

Crveni luk i grožđe sadrže kvercetin i resveratrol, snažna antiinflamatorna sredstva za endotel. Najkorisnije komponente luka nalaze se u njegovim spoljašnjim, najsvetlijim slojevima. Paradajz je izvor likopena, a likopen iz kuvanog paradajza, u domaćoj paradajz pasti i sosovima, apsorbuje se čak bolje nego iz svežeg, a zeleno povrće sadrži lutein i zeaksantin, koji su važni za očne kapilare i održavanje vida.

Fermentisani proizvodi

Creva su najveći imuni organ koji utiče na nivo upale u celom telu, uključujući i krvne sudove. Antioksidansi iz bobičastog voća i povrća "hrane" prirodne bakterije, dok fermentisana hrana snabdeva nove. Na taj način se ukupna upala smanjuje, a krvni sudovi ostaju mladi. U ishranu se zato mogu dodati kefir, prirodni jogurt, sir, kao i kiseli kupus i kisele jabuke.

Zlatno pravilo nutricioniste je da se, kako bi krvni sudovi dobili dovoljno hranljivih materija za zaštitu od oksidativnog stresa, svakog dana jede najmanje 400 do 500 grama povrća, bobičastog voća i voća.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - EV DAYS 2026 dani električnih vozila u Novom Sadu

Preporučujemo

Svet

0 0

VEROVALI ILI NE: Nemački planinar preživeo pad sa 100 metara u Tirolskim Alpima u Austriji

14. 09. 2026. u 21:11

Panorama

0 1

ZEMLjINA KORA ISPOD ITALIJE SE „OTKOPČAVA“: Naučnici otkrili šta se događa

11. 09. 2026. u 22:22

Panorama

0 1

ISTRAŽIVAČ PRONAŠAO FOSIL DINOSAURUSA: A onda je usledilo neverovatno otkriće

11. 09. 2026. u 20:33

Svet

0 3

VELIKO OTKRIĆE: Naučnici pronašli način za proizvodnju prirodnog antibiotika

10. 09. 2026. u 22:33

Svet

Krvavi trag BlaBlaCar serijskog ubice: Žene vrebao preko aplikacije, a njegovo hapšenje otkrilo tajnu staru 20 godina

2026-10-06 10:30:00

Svet

Sedmoro Putinovih ljudi iz senke: Gospodar neba, generalka policije, milijarder i estradne zvezde

2026-10-05 14:24:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije