Dr Novosti

JESEN, ŠKOLA I PREHLADE: Ovo je 5 pravila za zaštitu deteta od bolesti u novoj školskoj godini

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

06. 09. 2026. u 19:22

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

POVRATAK u školu ne donosi samo nove obaveze, već i period u kojem deca češće dolaze u kontakt sa virusima i bakterijama.

ЈЕСЕН, ШКОЛА И ПРЕХЛАДЕ: Ово је 5 правила за заштиту детета од болести у новој школској години

D.N.

Ruski stručnjak objašnjava zašto su početak jeseni i školske godine posebno pogodni za širenje infekcija, kao i šta roditelji mogu da urade kako bi smanjili rizik od zaraze.

Početak nove školske godine uzbudljiv je i za decu i za roditelje, ali istovremeno može biti i stresan. Posle letnjeg raspusta, deca se vraćaju u kolektive, menjaju dnevnu rutinu i ponovo se susreću sa velikim brojem vršnjaka, što stvara više prilika za širenje virusa i bakterija.

Zašto se deca upravo u ovom periodu često razboljevaju i koje su najbolje mere zaštite, objasnio je Mihail Lebedev, vodeći stručnjak ordinacija Centralnog istraživačkog instituta za epidemiologiju Rospotrebnadzora, Rusije.

Zašto deca češće oboljevaju na početku školske godine

Jesen je period u kojem se organizam postepeno prilagođava periodu posle leta, tako da dolazi do promena u imunološkom odgovoru. Imuni sistem školskog deteta još se razvija, a taj proces traje sve do 12. ili 14. godine. Zbog toga mu posle dužeg "letnjeg mirovanja" treba vreme da se ponovo efikasno izbori sa novim napadima.

Promena vremena takođe ima ulogu - sa padom temperatura tradicionalno raste učestalost respiratornih infekcija. Istovremeno, povratak u školu podrazumeva i naglu promenu dnevne rutine, dok povećan mentalni i emocionalni stres može privremeno da oslabi odbrambene snage organizma.

Važan faktor je i ponovno okupljanje dece u kolektivima. Posle praznika ona se ponovo nalaze u predškolskim grupama, učionicama, na odmorima, u fiskulturnim salama i školskim kafeterijama, što povećava rizik od širenja infekcija.

Pet važnih pravila zaštite

Dobre higijenske navike mogu značajno da smanje rizik od infekcije. Mnoge zarazne bolesti prenose se kapljicama u vazduhu prilikom kašljanja i kijanja, fekalno-oralnim putem, ali i preko prljavih ruku, predmeta, površina i kontaminirane hrane. Zato stručnjak smatra da deca treba da usvoje nekoliko jednostavnih navika koje mogu da im pomognu tokom cele sezone:

Pranje ruku

Deca tokom dana dodiruju veliki broj predmeta i površina - od kvaka i rukohvata u javnom prevozu do igračaka i školskog pribora, a upravo su prljave ruke jedan od ključnih faktora u prenošenju mnogih zaraznih bolesti.

Prema rečima Lebedeva, temeljno pranje ruku sapunom može da prekine prenošenje infekcije, smanji učestalost crevnih infekcija za više od 40 odsto, a respiratornih infekcija za skoro 25 odsto.

Kijanje i kašljanje

Dete treba naučiti da prilikom kašljanja i kijanja pokrije usta i nos jednokratnom maramicom ili laktom, a ne rukom. Korišćenu maramicu treba odmah baciti, a zatim oprati ruke.

Deljenje flaša i pribora za jelo

Deci ponekad nije lako objasniti zašto ne treba da dele igračke i odeću ili da stavljaju prste u usta drugog deteta. Ipak, školarci bi već trebalo da razumeju da su lični predmeti, poput šalova, rukavica i maramica, namenjeni za ličnu upotrebu.

Posebno je važno da ne dele flaše sa vodom ili pribor za jelo. Sve što dolazi u kontakt sa sluzokožom usta i nosa treba da ostane lično.

Redovno provetravanje

Roditelji ne mogu uvek da kontrolišu ventilaciju i vlažnost vazduha u školi ili vrtiću, ali kod kuće, a posebno u dečjoj sobi, važno je redovno provetravati prostor i održavati ga čistim. To podrazumeva i vlažno brisanje, kao i čišćenje površina koje se često dodiruju, poput kvaka i prekidača za svetlo.

Vakcinisanje

Iako vakcina protiv gripa možda ne štiti u potpunosti od infekcije, ona smanjuje težinu bolesti i pomaže u sprečavanju komplikacija.

"Nije samo vakcina protiv gripa ono što će pružiti zaštitu tokom sezone gripa", objašnjava Lebedev. "Vakcinacija je generalno najefikasnija mera za specifičnu prevenciju drugih zaraznih bolesti."

Tako, na primer, deca uzrasta od šest do sedam godina dobijaju buster vakcinu protiv malih boginja, zauški i rubeole, kao i protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa i poliomijelitisa. Sa 14 godina dobijaju buster vakcinu protiv difterije i tetanusa, prenosi "Komsomoljska pravda".

Važan je sveobuhvatan pristup

Higijenske navike ne mogu u potpunosti da eliminišu rizik od infekcije, pa je, kako ističe Lebedev, zaštiti deteta potrebno pristupiti na više načina. To podrazumeva uspostavljanje redovne dnevne rutine i odlazak na spavanje najkasnije do 22 časa, najmanje sat i po boravka na svežem vazduhu dnevno, po mogućnosti uz fizičku aktivnost, kao i raznovrsnu ishranu bogatu svežim voćem i povrćem.

Ako dete pokaže simptome zarazne bolesti, ne treba ga slati u školu ili vrtić, već potražiti medicinsku pomoć i pridržavati se uputstava pedijatra.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - Vatrena stihija u Deliblatskoj peščari

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
VATIKAN POTVRDIO: Papi Lavu XIV otkriven rak pluća - lekari mu uklonili deo desnog plućnog krila

VATIKAN POTVRDIO: Papi Lavu XIV otkriven rak pluća - lekari mu uklonili deo desnog plućnog krila