SVAKI TREĆI DIJABETIČAR IMA KOMPLIKACIJE: Pazite se posledica neotkrivene i nelečene šećerne bolesti!

DEGENERATIVNE promene na malim krvnim sudovima oka, nerava i bubrega tri su najčešće komplikacije koje već u trenutku kada dobije dijagnozu dijabetesa ima svaki treći oboleli u Srbiji.

Foto: Free Images Pixabay

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Aleksandra Jotić, endokrinolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da mikrovaskularne komplikacije na oku, nervima i na bubrezima mogu da nastanu čak i u predijabetesu:

- Zato često ukazujemo na činjenice da je šećerna bolest, kada se ispolji, najmasovniji uzročnik slepila, otkazivanja funkcije bubrega, amputacije stopala ili potkolenice - napominje profesorka Jotić.

* Da li se kod svih razvijaju takve komplikacije?

- Zasad nije poznatao zašto se kod nekih osoba sa dijebetesom razviju ove promene na malim krvnim sudovima, a kod nekih ne. Ipak, činjenica je da ih dobra glikoregulacija, u velikoj meri sprečava ili bar za neko vreme odlaže, pogotovo uz primenu savremenih lekova koji deluju zaštitno na kardioavskularni sistem i bubrežnu funkciju.

* Znači li to da se ukoliko je glikoregulacija dobra kod dijabetičara neće razviti promene na malim krvnim sudovima?

- Nije sasvim poznata osnova koja favorizuje nastanak komplikacija u dijabetesu. One mogu da se razviju i kod osoba koje dosledno sprovode terapiju, ali u znatno manjoj meri. Ipak, činjenica je da su komplikacije manje izražene kod onih pacijenata kod kojih su vrednosti šećera u granicama koje odražavaju dobru kontrolu.

Foto: privatna arhiva

* Važi li isto za oba tipa dijabetesa?

- U tipu 1 dijabetesa teže je postići dobru kontrolu glikemija, jer se radi o insulinskoj terapiji koja mora da se pravovremeno dozira. Sa druge strane, u tipu 2 dijabetesa neophodno je postići ciljne vrednosti nivoa šećera u krvi koje se individualno podešavaju prema karakteristikama osobe sa dijabetesom. U oba stanja je preporučeno da vrednost HbA1c bude ispod sedam procenata.

* Kojom brzinom se razvijaju ove komplikacije dijabetesa?

- Ne može precizno da se kaže, ali je sigurno da je bolest trajala dugo pre nego što su se pojavili prvi simptomi. Tipični su, pojačan osećaj žeđi i povećan unos tečnosti, umor i malaksalost, gubitak u telesnoj masi. U tom smislu je važno redovno obavljati preventivne preglede, naročito osoba koje su u većem riziku za nastanak dijabetesa, kao što su gojazni, fizički neaktivne osobe i oni sa povišenim krvnim pritiskom.

* Mnogi imaju neotkriven dijabetes.

- Da. Prema podacima Instituta za javno zdravlje, u Srbiji od dijabetesa boluje približno 770.000 ljudi, što je 12 odsto odraslog stanovništva. Dodatno je uznemirujuća činjenica da, prema procenama, na jednog obolelog koji zna da ima tip 2 dijabetesa, dolazi jedan koji ne zna da je bolestan. Zato se za tip 2 dijabetesa kaže da je tihi ubica, jer dugo može da napreduje, a da ne daje gotovo nikakve simptome.Oko 40 odsto obolelih od tipa 2 dijabetesa ne znaju da imaju ovu bolest.

Foto: Free Images Pixabay

* I pored terapije, kod dijabetičara se česte oscilacije nivoa šećera u krvi.

- Dobra kontrola dijabetesa ne podrazumeva samo smanjenje povišenog šećera, već i prevenciju padova šećera to jest hipoglikemija, koje predstavljaju izuzetno neprijatan osećaj za obolelog. Istovremeno, neophodno je korigovati i nivo masnoća u krvi, kao i povišen krvni pritisak. Sa druge strane, danas su nam na raspolaganju novi lekovi za lečenje dijabetesa, koji pored normalizacije šećera u krvi, deluju zaštitno na kardiovaskularni sistem kao i na bubrežnu funkciju.

* Šta sve može da utiče na regulaciju nivoa šećera u krvi osim hrane i lekova?

- Nivo šećera u krvi u toku dana osicilira i kod zdravih osoba, kao i kod onih sa dijabetesom. Naime, vrednost šećera nije ista u odnosu na to da li je izmerena na prazan stomak ili nakon obroka. Takođe, u zavisnosti od vrste hrane to jest sadržaja ugljenih hidrata može doći do porasta šećera u krvi. Sa druge strane, fizička aktivnost može da utiče na poboljšanje osetljivosti na insulin i na taj način doprinese regulaciji šećera u krvi. Istovremeno, i drugi hormoni pored insulina, kao što je kortizol, hormon koji luči nadbubrežna žlezda, mogu da povećaju nivo šećera u krvi. I u stanjima poput raznih infekcija, pogoršanja drugih hroničnih bolesti ili hirurških intervencija mogu se zabeležiti povišene vrednosti šećera u krvi.

Foto: Free Images Pixabay

Otpor prema terapiji

* Da li odlaganje komplikacija usled dijabetesa znači i duži životni vek?

- Poznato je da oboleli od dijabetesa imaju kraći životni vek u poređenju sa svojim vršnjacima i uglavnom umiru od kardiovaskularnih bolesti. Ipak, ono što je značajno naglasiti jeste da dobrom kontrolom dijabetesa možemo da sprečimo ili odložimo pojavu komplikacija i na taj način produžimo životni vek obolelog. Neretko se u svakodnevnoj kliničkoj praksi kasni sa promenom terapijskih režima pa i uvođenjem insulina zbog otpora samih pacijenata.

BONUS VIDEO - SOLARNA VODA ZA PROČIŠĆAVANjE ORGANIZMA: Evo kako se pravi

Preporučujemo

Dr Novosti

0 0

MUČE VAS ALERGIJE? Uzmite vitamin C - ublažava simptome kijanja i astme

09. 05. 2022. u 14:50

Dr Novosti

0 1

ZA SMIRENjE, ŽELUDAC, BOL I - LEPOTU: Čaj od kamilice kao univerzalni lek

10. 05. 2022. u 14:50

Dr Novosti

0 2

ŠTA KADA VAS UJEDE KRPELj? Zbog Lajmske bolesti obavezno ga odnesite na analizu - Ispitivanje od 1.500 do 4.500 dinara

08. 05. 2022. u 21:50

Dr Novosti

0 5

PRAVO JE VREME ZA BRANjE ŽALFIJE: Čaj dobar kod zadaha, listovi za negu lica

07. 05. 2022. u 14:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije